Најновије вести и информације из Општине Бајина Башта
Овогодишњи програм обиловао је квалитетним садржајима почев од предавања врсних универзитетских професора др Мила Ломпара и др Виктора Савића, преко занимљивих изложби и конкурса, квалитетног музичког програма, дебата и представа до Каравана културе говора са глумцима Миланом Босиљчићем и Марком Миловановићем и стручне трибине Арно Гујона, Слободана Роксандића и проф. др Радована Кнежевића.
У оквиру програма 4. Ћириличне баштине, у суботу, 21. маја, званично је отворен и Парк ћирилице у центру Бајине Баште, први такав који је изграђен у Србији и земљама српског говорног подручја и који својим садржајима посетиоцима доноси причу о ћирилици и о чувеној Рачанској књижевној и преписивачкој школи.
Једна од највећих културних манифестација у Србији која слави ћириличко писмо одржава се у Бајиној Башти, месту у чијој су близини пре више векова рачански монаси основали преписивачку и књижевну школу и захваљајући којима сe сачувала писменост и есенција српске културе у најтежим временима за наш народ.
Тијана Митровић из Народне библиотеке „Милош Требињац“ испред жирија Ћириличне баштине прогласила је најбоље песме са конкурса „Чувари ћирилице“ и најавила да ће се због изузетног одзива од најбољих песама у наредном периоду приредити зборник.
Никола Лазић из Канцеларије за младе Бајина Башта прогласио је победнике ликовног конкурса на тему ћирилице и званично објавио мапу ћирилице Бајине Баште коју је урадила Канцеларија за младе.
Уз сплет игара КУД-а „Јелек“ из Бајине Баште и наступ гудачког квартета РТС-а овом приликом званично је отворен и новоизграђени Парк ћирилице.
Обраћајући се приликом отварања Парка ћирилице иницијатор изградње овог парка и председник Организационог одбора Ћириличне баштине, Синиша Спасојевић, истакао је да ће највећи успех манифестације бити ако сви посетиоци програма наставе да после тога користе ћирилицу у свакој прилици и на сваком месту. Навео је и да је значај Ћириличне баштине то што у Бајину Башту може да доведе најзначајније српске интелектуалце попут др Мила Ломпара који је присуствовао отварању Парка ћирилице. Спасојевић се посебно захвалио новинару Политике Бранку Пејовићу за континуирано праћење и промоцију манифестације, директору регионалног Архива Ужице Жељку Марковићу за помоћ у настојањима да се изгради Музеј ћирилице у Рачи и Милошу Јелисавчићу, архитекти из Општине Бајина Башта за допринос оваквом изгледу Парка ћирилице.
„Циљ нам је био да од неуређеног места у центру града направимо једну тачку која ће бити подсећање на значај српског језика и ћириличког писма, али и да овде нагласимо причу везану за рачанску преписивачку школу и да акцентујемо значај манастира Рача који је близу Бајине Баште“ навео је иницијатор изградње Парка ћирилице.
Све је у новом бајинобаштанском парку у знаку ћирилице и српског језика – клупе, тастатуре, цвеће и дечје игралиште – с разлогом да се најмлађи упознају, старији подсете на „најлепше писмо на планети“, а туристи добију још један сликовит кутак.
По отварању Парка ћирилице у галерији Установе „Култура“ проф. др Мило Ломпар одржао је веома посећено предавање под називом „Спорови око ћирилице“. Професор Ломпар је један од водећих интелектуалаца у борби за очување ћирилице, српски историчар књижевности и есејиста, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, председник Задужбине Милоша Црњанског, некадашњи генерални директор Политике и потпредседник Српске књижевне задруге.
Он је указао да се с потискивањем ћирилице кренуло у 20. столећу. Почев од стварања Југославије, па од комунистичке власти, када су уведене четири варијанте српскохрватског језика, након чега је у први план избила хрватска језичка политика, која је у Устав те републике 1974. ставила да се у Хрватској говори језик који у „својој форми јесте хрватски књижевни језик”.
Биле су то фазе којима се одвајала језичка материја. Код писма иде драстичније: већ поткрај СФРЈ ћирилично писмо се не види унутар простора Хрватске, на узмаку је у БиХ, па и унутар саме Србије, нарочито у Београду. Ни у протекле три деценије након распада Југославије такво затечено стање нема могућности у Србији да се промени. Наше писмо је најтужније дане доживело у тренутку кад је било логично да му се вратимо без икаквог комплекса или осећања кривице. Код нас је формирана једна интелектуална клима, дејство на пропагандној равни које подразумева апсолутну арбитражу у свим идентитетским питањима. Оно траје до дана данашњег, укључујући телевизије на националним фреквенцијама и друге садржаје. Та врста арбитраже доводи вас у старту у дефанзиван положај ако било шта хоћете да промените јер долазите у позицију да морате да се правдате по разним основама. Ту је и механизам онемогућавања равноправног положаја ћирилице, која је знатно мање заступљена код нас од латинице. – део је излагања др Мила Ломпара
По завршетку предавања професору Ломпару је председница општине Бајина Башта Весна Ђурић уручила захвалницу Ћириличне баштине за посебно истицањe у заштити и неговању ћирилице и промоцији српског језика и писма.
Други дан Ћириличне баштине у Парку ћирилице одржано је такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“. Уз велики број посетилаца 17 беба је узело учешће у овој забавној трци чији циљ је да поред указивања на значај нашег писма укаже и на потребу за повећањем наталитета. Све бебе су добиле поклон пакете које је родитељима уручио Миленко Ордагић, заменик председника општине Бајина Башта, а ова трка ће постати традиционална у оквиру Ћириличне баштине.
Од 18 часова у градској галерији је одржана ученичка дебата „Ћирилица/latinica“, а пре тога су привредницима из Бајине Баште додељене захвалнице за неговање ћирилице. Од 20 часова у Парку ћирилице сви Бајинобаштани и гости нашег града могли су да уживају у представи „Бедеми ћирилице“ која говори о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија и настанку ћирилице.
У понедељак је за све ученике основних и средњих школа са територије општине Бајина Башта у спортској хали одржана предства „Бедеми ћирилице“.
У оквиру програма 4. Ћириличне баштине у понедељак и уторак су одржане радионице Караван културе говора „Проговори да видим ко си“. Ђаци из основних и средњих школа из Бајине Баште и из основне школе у Скеланима у Републици Српској имали су прилику да кроз интерактиван приступ овладају добрим говорним навикама и тако развију усмени израз и излагачку писменост, једну од најважнијих социјалних вештина у 21. веку. Чиме год да се бавимо, важно је да умемо јасно, гласно и изражајно да представимо своје идеје и таленте.
У току радионица млади су са стручњацима из области дикције и комуникологије унапређивали: разговетност, разноврсну употребу речи, динамику, говор тела, технике за суочавање са тремом.
Сви учесници добили су на поклон књигу „Проговори да видим ко си“ аутора Слободана Роксандића, додатно наставно наставно средство са више од 20 аудио и видео лекција.
У току процеса обуке учесници су научили:
На који начин унапређивање културе говора негује српски језик,
Како да говоре на артикулисан, разложан, динамичан начин,
Како да елиминишу лоше говорне навике,
Како да оно што изговарају буде занимљиво и сликовито.
Процес рада подразумева интерактивна предавања и практичне вежбе.
Сви учесници радионица били су веома задовољни наученим, а стечене вештине и знања могу се применити приликом одговарања на часу, полагања испита, презентовања у склопу школских и факултетских обавеза, као и током разговора за посао, при снимању видео снимака, уопште у свим ситуацијама које подразумевају усмени израз.
Од 18 часова у понедељак обављена је подела захвалница и поклона најбољим учесницима ликовног конкурса о ћирилици док су најбољи радови били изложени све дане трајања манифестације у главној улици, испред Парка ћирилице.
Затим је у галерији Установе „Култура“ одржано веома занимљиво предавање на тему „Рана српска писменост“. Др Виктор Савић са института за српски језик САНУ и катедре за српски језик на Филолошком факултет изнео је доста веома важних чињеница везаних за рану српску писменост.
Др Савић се бави историјом српског књижевног и народног језика (средњи век), као и помоћним историјским дисциплинама. Непосредно ради на писаним изворима.
Од 20 часова у градској галерији било је отварање једне изузетне изложбе. Реч је о првој самосталној изложби калиграфских радова бајинобаштанског уметника Милорада Новаковића. Изложба под називом „Светлопис“ донела нам је избор калиграфија из дугодишњег рада овог преданог уметника.
Четвртог дана манифестације од осам часова одржана је литургија у манастиру Рача и пригодна беседа игумана Германа поводом празника Светих Ћирила и Методија.
Током дана су настављене активности у оквиру „Каравана културе говора“ и радионице са ђацима.
Од 19 часова у галерији Установе „Култура“ одржана је веома посећена стручна тирбина. Трибину на тему „Изражајност“ су одржали Слободан Роксандић, српски глумац и мастер комулолог, Арно Гујон, француски и српски хуманиста и професор др Радован Кнежевић, професор дикције и сценског говора на ФДУ.
Пре почетка трибине Арно Гујон је прошетао Бајином Баштом и посетио Парк ћирилице са замеником председника општине Бајина Башта Миленком Ордагићем и иницијатором изградње парка и председником Организационог одбора Ћириличне баштине Синишом Спасојевићем. „Од А до Ш све је на свом месту а пун парк деце и родитеља ми говори да је ово место већ постало омиљено у граду.“ написао је о Парку ћирилице велики хуманитарац, оснивач и директор француске невладине организације „Солидарност за Косово” и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Господин Арно Гујон је овогодишњи добитник Ћириличне даровнице, националне награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Најзначајнија награда у оквиру манифестације Ћирилична баштина која се додељује само једном добитнику годишње уручена је господину Гујону после одржане трибине у градској галерији. Ћириличну даровницу је у име Ћириличне баштине и Општине Бајина Башта као покровитеља манифестације уручио заменик председника општине Миленко Ордагић.
„Пре неколико година усвојена је Декларација на Скупштини општине за очување ћирилице, али већина таквих докумената остаје само на папиру. Бајина Башта је једна од ретких која је доказала да то није случај. Све се види у делима, ту је манифестација која траје, Парк ћирилице. Ћирилична баштина је од великог значаја за очување ћирилице и велика ми је част што сам управо ја добитник ове награде“, рекао је Гујон.
Овај хуманиста награду је добио на основу једногласне одлуке Организационог одбора Ћириличне баштине“. У образложењу се наводи да је награда отишла у Гујонове руке због великог доприноса у очувању српског националног писма, отварања школа на српском језику у иностранству, помоћи школама на Косову и Метохији, учешћа у „Каравану културе говора“, али и због тога што користи ћирилицу у објавама на друштвеним мрежама, препознајући колико је ово писмо значајно за очување српског националног идентитета.
„Да читам на ћирилици одавно сам научио, писање је ишло мало теже али сам и то савладао и сада врло радо користим ћирилично писмо кад год сам у могућности. То је јако важно да науче и млађе генерације како би ћирлица још дуго опстала. Видео сам колико је битно за људе из дијаспоре и њихову децу да знају ћирилицу. А битно је да и ми у Србији покажемо бригу о том писму. Зато што ако дете које се у Цириху или Паризу труди да научи писмо својих предака дође овде, а види да је све на латиници, оно ће да се запита зашто ја да учим то прелепо писмо ако га нико не користи у Србији. Треба промовисати, треба очувати, треба неговати и писмо и језик зато што они имају само нас. То морамо да спречимо и зато су манифестације попут Ћириличне баштине веома важне“ навео је истакнути хуманиста.
Арно Гујон је поводом добијања Ћириличне даровнице, уз фотографију тог чина, на својим страницама на друштвеним мрежама навео:
– У рукама држим „Ћириличну даровницу” која ми је уручена у Бајиној Башти. Ово признање сам добио због отварања 23 нове школе српског језика у иностранству, помоћи школама на Косову и Метохији и учешћу у „Каравану културе говора” широм Србије. Ћирилична признања су ми увек била најдража. Хвала организаторима фестивала „Ћирилична баштина” на позиву и урученој награди.
Обавештавамо вас да је одредбама члана 27. став 1. тачка 22. Одлуке о општинским путевима, улицама и некатегорисаним путевима на територији општине Бајина Башта („Службени лист општине Бајина Башта“, бр. 4/2019) прописано „на општинском путу, улици и некатегорисаном путу забрањено је нарочито дрвеће и друге украсне биљке и сл. садити тако да њихово грање, улази у путни профил пута или дозволити да растиње са имања излази из граница имања“.
Молимо све власнике катастарских парцела, да своја дворишта држе уредним, а дрвеће и украсне биљке орежу на начин да не ометају коришћење јавних површина, путева и тротоара.
Општинска управа
Одељење за инспекцијске послове и комуналне делатности
Општинска управа општине Бајина Башта – Одељење за послове урбанизма, грађевинарства и имовинско-правне послове, на основу чл. 45а. Закона о планирању и изградњи („Сл.гласник РС“, бр.72/09, 81/09-исправка, 64/10-одлука УС, 24/11, 121/12, 42/13-одлука УС, 50/13-одлука УС, 54/13-одлука УС, 98/13-одлука УС, 132/14, 145/14, 83/2018, 31/2019, 37/2019-др. закон, 9/2020 и 52/2021) и чл. 37. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања („Сл.гласник РС“, бр. 32/2019),
ОГЛАШАВА
РАНИ ЈАВНИ УВИД
У ПЛАН ГЕНЕРАЛНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ
ПОДРУЧЈА РАЧАНСКА ШЉИВОВИЦА НА ТАРИ
Рани јавни увид одржаће се у трајању од 15 дана, од 20. маја до 03. јуна 2022. године. Материјал ће бити изложен у сали Скупштине општине Бајина Башта, ул. Душана Вишића бр. 28, сваког радног дана од 7 до 15 часова, као и на интернет страни општине Бајина Башта (www.bajinabasta.rs).
Одељење за послове урбанизма, грађевинарства и имовинско-правне послове Општинске управе Бајина Башта, као носилац израде Плана генералне регулације организује рани јавни увид у циљу упознавања јавности са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим решењима за развој просторне целине, очекиваним ефектима планирања и др.
Рани јавни увид се спроводи на основу Одлуке Скупштине општине о изради Плана генералне регулације подручја Рачанска Шљивовица на Тари (“Сл. лист општине Бајина Башта “ број 3/2021 од 26.03.2021. године).
Правна и физичка лица могу доставити примедбе и сугестије у писаној форми, Одељењу за послове урбанизма, грађевинарства и имовинско-правне послове Општинске управе Бајина Башта, ул. Душана Вишића бр.28, Бајина Башта, у току трајања раног јавног увида, закључно са 03.06.2022. године.
Општинска управа Бајина Башта
Одељење за послове урбанизма, грађевинарства
и имовинско-правне послове
На основу члана 3. правилник о начину, мерилима и критеријумима за избор пројеката у области културе који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта (Службени лист општине Бајина Башта број 2/2019, 1/2020 и 5/2022) јавни конкурс за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта у 2022. години, објављен 23.04.2022. године продужава се за још 15 дана.
Картице се могу преузети у згради Општинске управе општине Бајина Башта, на шалтеру за странке, почев од 28.04.2022.године у времену од 7 часова до 15 часова.
С поштовањем,
Начелница општинске управе
Зорка Радоичић
На основу члана 76. Закона о култури („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009,13/2016 и 30/2016), Уредбе о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе („Сл. гласник РС“бр. 105/2016 и 112/2017), Уредбе о средствима за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса која реализују удружења(„Сл. гласник РС“ бр. 16/2018), члана 3. Правилника о начину, мерилима и критеријумима за избор пројеката у области културе који се финансирају и суфинанасирају из буџета општине Бајина Башта („Службени лист општине Бајина Башта“, број 2/2019, 1/2020 и 5/2022), члана 72. став 1. тачка 29. Статута општине Бајина Башта („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 2/019), тачке 3. Одлуке о распуштању Скупштине општине Бајина Башта и образовању привременог органа („Сл. гласник РС“, број 13/2022) Одлуке о буџету општине Бајина Башта за 2022. годину („Службени лист општине Бајина Башта“ број 15/2021) и сходно Закључку Привременог органа општине Бајина Башта 01 Број: : 06-16/2022 од 15.04.2022. године, Привремени орган општине Бајина Башта расписује
Јавни конкурс
за
избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта у 2022. години
I Јавни конкурс се односи на пројекте из следећих области:
II Право учешћа на овом Конкурсу имају установе, уметничка и друга удружења регистрована за обављање делатности културе, појединци (уметници, сарадници, односно стручњаци у култури), као и други субјекти у култури, које су регистрована најмање годину дана од дана раписивања конкурса, осим установа културе чији је оснивач Општина Бајина Башта, који се финансирају сходно члану 74. Закона о култури и не могу учествовати на конкурсима које расписују њихови оснивачи.
III За пројекте у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта у 2022. години обезбеђено је 2.000.000,00 динара.
Вредност тражених средстава из буџета општине Бајина Башта не сме бити већа од 1.000.000,00 динара.
IV На званичној интернет страници Општине Бајина Башта www.bajinabasta.rs могу се преузети сви неопходни формулари:
V Под потпуном пријавом подразумева се:
Неблаговремене и непотпуне пријаве на конкурс, пријаве упућене факсом или електронском поштом, као и пријаве оних учесника на конкурсу, који су у претходној години остварили право на финансирање, односно суфинансирање пројеката средствима из буџета општине, а нису поднели извештај о реализацији пројекта, комисија из члана 8. овог Правилника неће разматрати.
Једнократни пројекти који су већ подржани на претходном конкурсу органа који је расписао конкурс, неће се разматрати, као ни пројекти у којима се средства потражују за набавку опреме.
VI Пројекти који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта морају да испуњавају следећа општа мерила:
Поред општих мерила морају да испуњавају и најмање једно од следећих посебних мерила, и то:
За област књижевног стваралаштва и издаваштва неопходно је испуњење следећих критеријума:
VII Пројекти који се финансирају или суфинансирају из буџета општине Бајина Башта оцењиваће се на основу следећих критеријума:
VIII У обзир ће се узимати само пријаве које су доспеле искључиво преко писарнице Општинске управе Општине Бајина Башта и поштом на адресу Душана Вишића 28, 31250 Бајина Башта, са назнаком „Јавни конкурс за избор пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета општине Бајина Башта у 2022. години“.
IX Јавни конкурс за све наведене области отворен је 15 дана од дана објављивања на званичној интернет страници Општине Бајина Башта www.bajinabasta.rs и на огласној табли Општинске управе Општине Бајина Башта.
Особа за контакт: Милица Додић 069-1997-650
X Конкурсни материјал се не враћа. Пријаве које стигну ван прописаног рока и пријаве написане руком или писаћом машином биће одбачене.
Погледајте прелиминарне резултате избора одржаних 03. априла 2022. године у Бајиној Башти…
На основу чл.18. и 19. Закона о јавном информисању и медијима („Службени гласник РС”, бр.83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење), Решења Комисије за контролу државне помоћи, број: 401-00-00112/2022-01/3 од 23. фебруара 2022. године, Уредбе о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у облисти јавног информисања („Службени гласник РС“, бр. 9/22), Правилника о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања („Службени гласник РС“ број: 16/16 и 8/17), члана 72. Став 1. Тачка 29. Статута општине Бајина Башта („Сл. Лист општине Бајина Башта“ бр. 2/2019), тачке 3. Одлуке о распуштању Скупштине општине Бајина Башта и образовању привременог органа („Сл. Гласник РС“, број 13/2022) и Одлуке о буџету општине Бајина Башта за 2022. годину („Службени лист општине Бајина Башта”, бр. 15/2021) и Закључку Привременог органа општине Бајина Башта о расписивању Конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области јавног информисања на територији општине Бајина Башта у 2022. години број: 01 број: 06-11/2022 од 08.03.2022. године расписује
I НАМЕНА СРЕДСТАВА И ИЗНОС
Конкурс се расписује ради суфинансирања производње медијских садржаја из области јавног информисања који доприносе истинитом, непристрасном, правовременом и потпуном информисању свих грађана општине Бајина Башта; подизању квалитета информисања особа са инвалидитетом и припадника других мањинских група; заштити и развоју људских права и демократије;унапређивању правне и социјалне државе;слободном развоју личности и заштити деце иразвоју културног и уметничког стваралаштва;развоју образовања, укључујући и медијску писменост као део образовног система; развоју науке, спорта и физичке културе;заштити животне средине и здравља људи; унапређивању медијског и новинарског професионализма и осталих медијских садржаја који доприносе задовољавању потреба грађана општине Бајина Башта за информацијама и садржајима из свих области живота, без дискриминације.
Средства опредељења Одлуком о расписивању конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја из области jавног информисања на територији општине Бајина Баштау 2022.години,износе 8.500.000,00 динара.
Најмањи износ средстава који се може одобрити по пројекту износи 50.000,00 динара, а највећи износ средстава по пројекту је 4.000.000,00 динара.
У складу са уредбом о условима и критеријумима усклађености државне помоћи у области јавног информисања („Службени гласник РС“, бр. 9/22, у даљем тексту: Уредба), државна помоћ се сматра усклађеном уколико се додељује учеснику на тржишту који се не налази у поступку повраћаја државне или de minimis помоћи, као и учесницима на тржишту који нису били у тешкоћама у смислу Уредбе о условима и критеријумима усклађености државне помоћи за санацију и реструктуирање учесника на тржишту у тешкоћама („Службени гласник РС“, број 62/21) на дан 31. децембра 2019. године.
Учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за штампане медије, радио, интернет медије и новинске агенције, који су локалног значаја и доприносе остварењу јавног интереса у јавном информисању, може поднети захтев за суфинансирање највише до 80% вредности пројекта, док учесник конкурса за суфинансирање пројеката производње медијских садржаја за телевизију, може поднети захтев за суфинансирање највише до 50% оправданих трошкова пројекта производње медијских садржаја који доприносе остваривању јавног интереса у јавном информисању.
Оправдани трошкови су трошкови који су настали у вези са израдом медијског садржаја, а нарочито:
Оправданим трошковима не сматрају се трошкови издаваштва, трошкови дистрибуције и трошкови промоције.
У складу са чланом 16. став 1. тачка 4. Закона о јавном информисању и медијима („Сл. Гласник РС“, бр. 83/14, 58/15 и 12/16 – аутентично тумачење, у даљем тексту: Закон), остваривање јавног интереса у области јавног информисања остварује се суфинансирањем пројеката. Корисник државне помоћи је у обавези да достави изјаву којом доказује да пројекат не може реализовати на други начин, без помоћи државе, односно субвенцијом, у складу са Законом.
Корисници државне помоћи за производњу медијиских садржаја у штампаном и дигиталном формату могу бити микро, мала и средња правна лица и предузетници.
Средства додељена учесницима на конкурсу не смеју допринети повећању основних средстава корисника, односно проширењу постојећих делатности, нити обједињавању медија (медијска концентрација) и оснивању и / или регистровању нових учесника на тржишту док се средства не смеју користити за друге наменне, а нарочито производњу других медијских садржаја (преливање срдстава).
II ПРАВО УЧЕШЋА
На конкурсу може учествовати:
Право учешћа на Конкурсу немају издавачи који се финансирају из јавних прихода.
Право учешћа на Конкурсу немају лица која су у претходном периоду добила средства намењена пројектном суфинансирању, а нису у уговором предвиђеном року и у прописаној форми поднела наративни и финансијски извештај о реализацији пројекта, као и лица за која се утврди да су средства ненаменски трошилa.
Учесник Конкурса може конкурисати само са jедним проjектом.
Издавач више медија има право учешћа на Конкурсу с једним пројектом за сваки медиј.
III КРИТЕРИЈУМИ ЗА ОЦЕНУ ПРОЈЕКАТА
Критеријуми на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на конкурс су:
1.1.Значај пројекта са становишта:
1.2. Утицај и изводљивост са становишта:
1.3. Капацитети са становишта:
1.4. Буџет и оправданост трошкова са становишта:
Ближи критеријуми за оцењивање пројеката су:
IV РОКОВИ
Пријаве на конкурс подносе се у року од 20 дана од дана обjављивања Конкурса у Службеном листу Општине Бајина Башта.
Одлука о расподели средстава доноси се најкасније у року од 90 дана од дана закључења конкурса.
V ДОКУМЕНТАЦИЈA
Учесник конкурса је обавезан да достави:
VI ПОЗИВ ЗА УЧЕШЋЕ У РАДУ КОМИСИЈЕ
Позивају се новинарска и медијска удружења, регистрована најмање три године пре датума расписивања конкурса да предложе чланове конкурсне комисије.
Уз предлог за члана комисије, прилаже се и доказ о регистрацији удружења у Регистру удружења.
Позивају се и медијски стручњаци заинтересовани за учешће у раду комисије, да писаним путем предложе чланове комисије,Општини Бајина Башта, Општинској управи општине Бајина Башта. Уз предлог за члана комисије потребно је доставити и кратке биографије.
Предлози за чланове комисије достављају се у року од 20 дана од дана објављивања Конкурса у Службеном листу Општине Бајина Башта.
Предложена лица не смеју бити у сукобу интереса нити обављати јавну функцију, у складу са правилима о борби против корупције.
VII НАЧИН ПРИЈАВЉИВАЊА
Конкурс и Образац за пријаву обjављују се на сајту Општине Бајина Башта, www.bajinabasta.rs где су видљиви и доступни све време трајања конкурса.
Пријаве пројеката слати на адресу: Општина Бајина Башта, ул.Душана Вишића 28 са назнаком: „За Конкурс за суфинансирање проjеката производње медијских садржаја из области jавног информисања на територији општине Бајина Башта у 2022.години”.
Пријаве које стигну ван прописаног рока или на погрешном обрасцу,неће бити разматране.
Решење о расподели средстава по расписаном конкурсу, биће обjављено на интернет страници Општине Бајина Баштаwww.bajinabasta.rs и достављено свим учесницима конкурса у електронској форми.
Додатне информациjе се могу добити радним данима од 11 до 13 часова на телефоне: 069/1997650
VIII ЗАШТИТА ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ
Сви подаци о личности који буду достављени Општинској управи општине Бајина Башта биће обрађивани искључиво у сврху учешћа у јавном позиву, а у складу са Законом о заштити података о личности.
Приступ личним подацима имаће само овлашћена лица општинске управе општине Бајина Башта која су обавезана на чување поверљивости података о личности и неће их откривати трећој страни осим ако је то неопходно у сврху контроле поступка спровођења јавног позива или ревизије.
Општинска управа општине бајина Башта чуваће податке о личности у року предвиђеним законом уз примену одговарајућих техничких, организационих и кадровских мера.
Лица чији се подаци обрађују имају право на приступ, исправку и брисање својих података, право на ограничење обраде својих података, права на приговор и право на притужбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.
За учешће на јавном позиву, Ваша је законска обавеза да нам дате Ваше личне податке, тачне и потпуне. У супротном нећете моћи да остварите Ваше право учешћа.