Na mestu gde je vekovima živela i opstajala pisana reč, ćirilica je dobila svoj trajni dom i instituciju posvećenu njenom očuvanju, proučavanju i predstavljanju budućim generacijama.
Na mestu gde su račanski monasi i prepisivači, u najtežim vremenima osmanske najezde, sačuvali srpsku pismenost i ćiriličko pismo, prenoseći ga iz veka u vek, danas se prošlost i budućnost spajaju u savremenoj kulturnoj ustanovi od nacionalnog značaja.
Svečano otvaranje otpočelo je izvođenjem himne Republike Srbije u interpretaciji Dečijeg hora Beograd, a nastavilo se prigodnim programom u okviru koga su glumci Predrag Jovanović i Aleksandar Jelenić izveli dramsku minijaturu iz predstave „Bedemi ćirilice”. Ovaj važan dan za srpsku pismenost svojim prisustvom su uveličali Izaslanik predsednika Republike Miloš Vučević, Ministar kulture Nikola Selaković i Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina. Otvaranju su prisustvovali predstavnici nacionalnih kulturnih i obrazovnih institucija, predstavnici lokalnih samouprava, državnih, regionalnih i lokalnih institucija, iguman manastira Rača arhimandrit German, sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve, brojni republički i lokalni zvaničnici, predstavnici kulturnog i javnog života kao i veliki broj meštana Rače i Bajine Bašte.
Prisutnima se prvo obratio predsednik opštine Bajina Bašta Milenko Ordagić i naglasio je da je reč o istorijskom danu za ovu sredinu, ali i za celu Srbiju: „Osnivanje muzeja rezultat je zajedničkog rada lokalne samouprave, podrške države kroz program Ministarstva kulture „Gradovi u fokusu”, angažovanja stručnjaka, umetnika i brojnih saradnika, kao i iskrene volje da Bajina Bašta ponese odgovornost čuvara nacionalnog pisma”.
Vršilac dužnosti direktora muzeja, profesor Aleksandar Milanović, podsetio je da je muzej smešten na mestu koje ima posebnu težinu u istoriji srpske kulture: „Od Svetog Save, Konstantina Filozofa, Račana na čelu sa Gavrilom Stefanovićem Venclovićem, preko Dositeja, Save Mrkalja, Luke Milovanova do Vuka Karadžića generacije su čuvale i razvijale ćirilicu kao temelj nacionalnog identiteta”.
Otvaranjem muzeja ne obeležava samo početak rada jedne ustanove, već se potvrđuje trajnost pisma koje je oblikovalo nacionalni identitet. Ćirilica, kako je naglasio izaslanik predsednika Republike Srbije Miloš Vučević, nije samo svedočanstvo prošlosti, već živa spona sadašnjosti i budućnosti, kao i oslonac kulturnog i duhovnog trajanja naroda.
„U digitalnom dobu, kada se kulture sve više prepliću, upravo je negovanje sopstvenog identiteta preduslov istinskog dijaloga i poštovanja među narodima. Samo onaj koji poštuje svoje nasleđe, ume da poštuje i tuđe. Narod koji čuva svoje pismo, čuva i svoju kulturu. A narod koji čuva kulturu, čuva i svoje dostojanstvo”, rekao je Vučević, naglasivši da je danas najveća bitka upravo u tome da sačuvamo svoj identitet, jer to neće niko učiniti umesto nas.
Nakon svečanog programa, Ministar kulture Nikola Selaković presekao je vrpcu sa predsednikom opštine Bajina Bašta Milenkom Ordagićem i v.d. direktorom Muzeja ćirilice prof. dr Aleksandrom Marjanovićem i zajedno sa visokim zvanicama i predstavnicima muzeja obišao postavku ovog novoizgrađenog zdanja kulture.
„Današnje otvaranje Muzeja ćirilice u Rači za mene je trenutak lične radosti i posebne odgovornosti, jer je ova ustanova kulture nasušna potreba našeg društva. U samoj Srbiji ćirilica, naše nacionalno pismo i naša identitetska odrednica, dugo je bila marginalizovana, odbačena na rub javnog života. Upućujem iskrenu zahvalnost izaslaniku predsednika Milošu Vučeviću, koji je svojim prisustvom i činom otvaranja dao posebnu težinu ovom događaju, kao i zaposlenima u Muzeju ćirilice i opštini Bajina Bašta, koji su, uz podršku Ministarstva kulture, istrajno radili da ovaj projekat zaživi”, rekao je Selaković.
Značaj muzeja ogleda se i u njegovom razvojnom potencijalu. Pored kulturne i obrazovne misije, ova ustanova predstavlja snažan podsticaj razvoju turizma u Bajinoj Bašti i čitavom području. Povezivanjem duhovnog, istorijskog i savremenog kulturnog sadržaja, Rača i Bajina Bašta pozicioniraju se kao prepoznatljiva destinacija na kulturnoj mapi Srbije.
Svaki posetilac muzeja idući redom kroz prostorije pratiće ideju nastanka ćirilice, njen razvoj kroz srednji vek, pojavu prvih srpskih štamparija, kao i burne promene koje su se dešavale tokom HVII i XVIII veka.
Muzej ćirilice kao državna ustanova kulture zvanično je osnovan od strane Vlade Republike Srbije 24. maja 2025. godine, na Dan slovenske pismenost i kulture i praznik Svetih Ćirila i Metodija.
„U protekle tri godine Ministarstvo kulture prepoznalo je posvećenost i kapacitet Bajine Bašte da uspešno realizuje ovaj značajan projekat, podržavši izgradnju Muzeja ćirilice kroz konkurse „Gradovi u fokusu” sa 17 miliona dinara 2023. godine, 20 miliona dinara 2024. i čak 33,3 miliona 2025. godine. Tako je stara, ruinirana seoska škola u Rači, kojoj je pretilo propadanje, temeljno je obnovljena i pretvorena u reprezentativan prostor, a zatim je formirana savremena stalna postavka dostojna značaja teme o kojoj je reč. Pored velikih finasijskih sredstava isto toliko je značajno i što je država prepoznala da ovo mesto treba da bude republička kulturna institucija koja će predstavljati istorijat i lepotu ćirilikog pisma, ali i pokretati brojne aktivnosti ka tome da se ćirilica što više koristi na svim prostorima gde živi srpski narod. Želja nam je da uz saradnju sa Ministarstvom kulture nastavimo da oko Muzeja ćirilice rekonstruišemo objekte za potrebe dodatnih aktivnosti i omogućavanje novih sadržaja i da u budućnosti u Rači dobijemo kulturno-obrazovno-turističku celinu „Dom ćirilice”, rekao je Siniša Spasojević, rukovodilac projekta „Dom ćirilice” i pomoćnik predsednika opštine Bajina Bašta.
Bajina Bašta ostaje dosledna svojoj misiji očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma i u saradnji sa Ministarstvom kulture, nastavlja realizaciju aktivnosti usmerenih na zaštitu i unapređenje srpskog kulturnog nasleđa, uz otvoren poziv građanima da posete ovo zdanje od izuzetnog značaja.
