Све вести из Општине Бајина Башта

*сервисне информације, општинске вести, јавне набавке, конкурси

У порти Цркве Светог пророка Илије у суоту је свечано обележена 108. годишњица ослобођења Бајине Баште и простора некадашњег Рачанског среза од аустроугарске окупационе власти. Тридесет први октобар 1918. године један је од значајних датума у историји овог краја, јер је означио завршетак вишегодишњег страдања и ратних разарања за његове становнике.

Свечаност су организовали Општина Бајина Башта и Црквена општина Бајина Башта. Након помена јунацима из Првог светског рата, који су служили свештеници Црквене општине, делегација Општине Бајина Башта положила је венац на гроб Евелине Хаверфилд, велике шкотске хуманитарке и добротворке која је свој живот посветила помагању српском народу.

Програм је настављен у парохијском дому Цркве Светог пророка Илије, где је професор историје Марко Ковачевић одржао предавање посвећено животу и хуманитарној мисији, британске добротворке, која је својом племенитошћу и несебичном помоћи српском народу оставила дубок и трајан траг у овом крају.

Професор Ковачевић говорио је и о историјским околностима и значају ослобођења Рачанског краја, као и о размерама страдања његовог становништва током Великог рата. Његово обраћање поводом 108. годишњице ослобођења Бајине Баште преносимо у целости:

 

Драги наши суграђани,

Сабрали смо се данас испред овог споменика, у овај суботњи дан, како бисмо одали помен нашим прецима који су жртвовали своје животе у борби за слободу и опстанак наше државе и нашег народа. На данашњи дан, 31. октобра пре 108 година, ослобођени су простори тадашњег Среза рачанског од аустро-угарске окупације. За становнике нашег краја то је био завршетак Великог рата, највећег рата у Европи до тада. Рат ће се званично окончати 11 дана касније, 11. новембра, па ће тај дан Европа и свет обележавати као Дан примирја или Дан сећања на ветеране, а наша држава је пре 15 година овај празник уврстила у свој календар празника.

Празници се и успостављају како би један народ сачувао сећање на важне догађаје из своје прошлости, а пре свега на људе који су својим делима и својом жртвом заслужили да не буду заборављени. Неки мудри људи поодавно су рекли да постоје две смрти – једна физичка, када се нечија душа премешта у Царство Небеско, и друга, када нечије дело и име падају у заборав људи. Иако је људски заборав углавном неминован, иако истинска и страшна смрт наступа само онда када човек бива заборављен од свог Творца; нас то не ослобађа обавезе да учинимо све да сећање на заслужне претке не избледи. Важно је да негујемо културу сећања, посебно на људе који су се истакли у Првом светском рату, јер је то начин да очувамо национални идентитет у време опште глобализације. Народ који не сачува своје корене, наслеђене од предака, неће имати светлу будућност.

На простору наше општине за сада постоје само четири места која чувају сећање на војнике и жртве страдале у Великом рату. Ми се сад налазимо у порти цркве Светог пророка Илије, испред надгробног споменика чувеној шкотској хуманитарки, Евелини Хаверфилд, и недалеко од Спомен капије изгинулим ратницима из Првог светског рата. Бронзане плоче за споменик биле су купљене 1940. године са намером да се у центру варошице подигне достојанствено спомен обележје, али је почетак Другог светског рата све то онемогућио. Ни после рата ништа није урађено по том питању, па су ове плоче постављене на капију Цркве 1958. године. Остала три споменика су спомен плоче са именима страдалих у манастиру Рачи (1924) и селу Заовине (1934) и спомен обележје страдалим у Бачевцима (2016).

Ово је прилика да се још једном подсетимо размера страдања човечанства у Првом светском рату. За нешто мање од 4 и по године погинуло је око 10 милиона, а рањено је два пута више људи. Србија је из овога рата изашла потпуно разорена са никада пребројаним губицима који се процењују на око 1,2 милиона људи, што ако је тачно, представља нешто више од 26% укупног становништва. Посебно је тешко страдало мушко становништво у најпродуктивнијем добу од 17 до 60 година са 55 % страдалих. Рат је иза себе оставио 114.000 инвалида и 500.000 деце без родитеља.

Страдало се на бојиштима Цера, Колубаре, Мојковца, Кајмакчалана, али и дуж беспућа албанских планина, у питомим крајевима острва Крфа и Вида, као и у логорима за ратне заробљенике и интерниране цивиле у Аустроугарској монархији и Немачком царству. Због тога су наше жртве расејане широм знаних и незнаних гробова и спомен-костурницама широм Србије, Албаније, Грчке, Туниса, Аустрије, Мађарске, Румуније и Чешке. Нека од тих гробаља су данас, с пуним правом, јако позната као што су Зејтилник, Крф, Видо и Мензел Бургиба. Нажалост, нека гробља су потпуно запостављена, а када ово говорим мислим пре свега на Маузолеј и гробље Јиндриховице у Чешкој, где је сахрањено око 7.100 српских ратних заробљеника и интернираних цивила, страдалих од глади, исцрпљености, хладноће и епидемије пегавог тифуса.

И Срез рачански је једнако тако пострадао. На списковима погинулих и несталих налази се око 2.000 лица. Непријатељ је користио рат да привредно и економски што више исцрпи становништво. Одузимана је пре свега храна, али и сви они материјали који су могли бити употребљени за ратне напоре. Описи Србије 1918. године због тога били су застрашујући.

Зато не чуди што у Извештају о раду у Србији, Америчког друштва за заштиту српске деце, дословно пише: „Голема туга. Свака кућа у црно завијена. Свака је породица дала најмање једног свог хранитеља, а било их је и са 5-6 жртава. Свуда јад и чемер. Око куће све празно и пусто. Зјапе празне куће, одаје, стаје, вајати и качаре. Ни трага од покретног иметка. Остало је само оно што непријатељ није могао однети и уништити. Остала је земља и посрнуле куће без иједне ограде дворишта. Ни крава, ни волова, ни свиња, ни оваца, ни пилежи – ништа живо. На место стаје – згаришта, на место тора коров, на место шуме, шљивара и воћњака – црни пањеви, споменици на томе гробљу негда дивних брестова, букава, храстова, шљива, јабука, крушака и другог. Гола, боса, изгладнела и испијена чељад, бесвесно је дочекала своје спасиоце и немоћна да поред гробља свог иметка и хранитеља искаже ма и зрачка радости.” 

И на крају, нешто да кажем и о ослобођењу нашег краја 1918. године. Срећом није било великих борби, па о томе није остало обиље података у војним документима. Наш крај ослободила је Тимочка дивизија из састава II српске армије војводе Степе Степановића. У извештају дивизије, на дан 31. октобра 1918, записано је да су послати извиђачки делови комбинованог коњичког дивизиона у правцу Рогачице, Бајине Баште и Вишеграда. Том приликом у Бајину Башту стигао је коњички вод, коме се 4. новембра придружио 2. батаљон 14. пука. Протеривању окупатора у битној мери допринело је и локално становништо које је српску војску помагало у храни, обавештајним подацима, али и активно – акцијама комитских одреда, који су били присутни на Тари још од краја лета 1917. године. Оно што се зна да је у овом крају дејствовала комитска дружина Захарија Милекића, бившег игумана манастира Раче.

У плану је да се следеће године у Бајиној Башти обележи 160 година од рођења Евелине Хаверфилд и да се на тај начин сагради још један споменик заслужним грађанима из периода Великог рата. Овај споменик не би био исклесан од трошног камена, већ изливен у сећање народа овог краја – да траје довека.

 

Марко Ковачевић

У суботу, 31. октобра 2026. године, са почетком у 12 часова, у порти цркве Светог пророка Илије у Бајиној Башти, биће обележена годишњица ослобођења Бајине Баште у Првом светском рату.

У организацији Општине Бајина Башта и Црквене општине Бајина Башта, биће положени венци на гроб велике добротворке Евелине Хаверфилд , након чега ће бити служен парастос јунацима који су своје животе положили за слободу. Потом ће у парохијском дому бити одржано предавање на ову тему. О ратним страдањима и околностима у којима је Бајина Башта дочекала ослобођење говориће професор историје Марко Ковачевић.

Тридесет први октобар један је од значајних датума у историји Бајине Баште, јер су на тај дан 1918. године ослобођени простори некадашњег Рачанског среза од аустроугарске окупационе власти. За становнике овог краја тај догађај означио је крај вишегодишњег страдања, неизвесности и тешких ратних година, обележених великим људским губицима, разарањима и сиромаштвом.

Обележавање овог историјског догађаја је прилика да се ода почаст свима који су поднели жртву за слободу свог народа и отаџбине, сачува историјско наслеђе и млађим генерацијама пренесе  свест о значају историје.

Позивамо представнике институција, удружења, медије и грађане да присуствују обележавању и заједно одају почаст страдалима, чувајући успомену на један од најзначајнијих датума у историји наше општине.

Општина Бајина Башта је у претходном периоду реализовала низ значајних инвестиција усмерених на унапређење инфраструктуре и модернизацију опреме Дома здравља, чиме су знатно побољшани услови за рад запослених и пружање здравствених услуга пацијентима.

Из буџета општине издвојено је више од 15 милиона динара за потпуну реконструкцију крова и мокрих чворова на објекту службе за физикалну медицину као и за израду дренаже око објекта. Дом здравља је у претходној години добио ново санитетско возило вредно 6,5 милиона динара, нову зубну ординацију за децу, као и два нова апарата за службу физикалне медицине. Реализовано је и кречење зграде Стационара, набавка нове информатичке опреме, сервисирање постојећих клима уређаја и набавка три нова.

Улагања су настављена и током 2026. године. За потребе Дома здравља буџетом општине опредељено 12,7 милиона динара.  Део тих  средстава утрошен је за набавку нове индустријске веш машине, 2 нова ЕКГ апарата,  три нова инхалатора, четири апарата за кисеоник и концентратор за кисеоник. Поред тога, набављено је пет нових клима уређаја, док је сервисирано чак 42 постојећа клима уређаја. Купљен је део нове информатичке опреме, а изведени су и молерски радови на површини од 1700 квадратних метара.

Током летњих месеци комплетирано је реновирање Одељења за физикалну медицину. Радови су обухватили замену дотрајале дрвене столарије новим ПВЦ прозорима и алуминијумским улазним вратима, израду нових терапијских кабина са клизним вратима, као и лимарске, браварске и бетонске радове. Изграђена је надстрешница изнад главног улаза, а постојеће бетонско степениште проширено је и дограђено. Објекат је добио и нову фасаду, док су унутрашњи зидови окречени, чиме је простор у целини освежен и функционално унапређен.

Председник општине Бајина Башта, Миленко Ордагић, истакао је да ова инвестиција представља наставак систематског улагања у здравствену инфраструктуру. “Овим је заокружена још једна фаза обнове Дома здравља у Бајиној Башти. Простор у ком се свакодневно пружају услуге физикалне терапије и рехабилитације пацијената постао је функционалнији за свакодневни рад и опоравак”, рекао је Ордагић и додао да ће се улагања у здравствену инфраструктуру наставити и у 2027.

У просторијама Општине Бајина Башта одржан је радни састанак којем су испред локалне самоуправе присуствовали помоћници председника општине Бајина Башта Синиша Спасојевић и Љубодраг Петровић и руководилац одељења за локални економски развој, инвестиције и грађевинске послове Милица Додић. Привредну комору Златиборског управног округа, представљале су Ана Лапчевић в.д. директор Привредне коморе Златиборског управног округа, Светлана Бјеличић председница Парламента привредника Регионалне привредне коморе Златиборског управног округа. Састанку су присуствовали и представници кинеске компаније Power China, изабраног извођача радова на пројекту изградње тунела Дуб-Дубци.

Једна од централних тема састанка био је пројекат изградње тунела, чија ће реализација допринети бољој саобраћајној повезаности, лакшем протоку робе и људи, као и стварању повољнијих услова за инвестиције и пословање, што је од изузетног утицај на привредни развој овога краја.

Разговарано је и о могућностима проширења индустријских зона у општини Бајина Башта, унапређењу телекомуникационе инфраструктуре и ширењу оптичке интернет мреже, као и о начинима пружања веће подршке локалним привредницима и њиховог бољег информисања о доступним програмима, подстицајима и развојним могућностима.

Посебна пажња посвећена је повезивању образовања и потреба привреде, кроз могућност укључивања Техничке школе у Бајиној Башти у систем дуалног образовања у оквиру пројекта „ЕЛЕВАТЕ”. Регионална привредна комора Златиборског управног округа аплицирала је за овај пројекат у оквиру Програма прекограничне сарадње Србије и Босне и Херцеговине, који се спроводи уз подршку Инструмента за претприступну помоћ Европске уније (IPA III) за период 2021-2027. године. Водећи партнер на пројекту је Привредна комора Федерације Босне и Херцеговине, а циљ пројекта је унапређење добросуседских односа, јачање интеграције у Европску унију и подстицање социо-економског развоја кроз заједничке локалне и регионалне иницијативе.

Укључивање Средње школе у Бајиној Башти у активности пројекта отворило би могућност за јачање сарадње образовних установа и привреде, чиме се стварају услови за стицање практичних знања и вештина ученика и њихову бољу припрему за будуће запослење, као важан предуслов за останак младих и дугорочно побољшање квалитета живота грађана Бајине Баште.

Саговорници су истакли значај заједничког деловања локалне самоуправе, привредних институција и образовних установа у стварању услова за одржив економски развој. Договорено је да у наредном периоду буде одређено лице у оквиру Општине Бајина Башта које ће бити задужено за свакодневну комуникацију и координацију са Привредном комором Златиборског управног округа, како би се унапредила међусобна сарадња, олакшала размена информација и обезбедило ефикасније повезивање локалне самоуправе са привредницима.

Чланови Удружења слепих и слабовидих из Бајине Баште обележили су 15. октобар, Међународни дан слепих, познат и као Дан белог штапа, шетњом градским улицама, скрећући пажњу јавности на значај равноправног учешћа слепих и слабовидих особа у друштву. Потом је у просторијама Општине уприличен пријем за чланове удружења, који су о изазовима са којима се сусрећу и могућностима подршке  разговарали са помоћником председника општине Синишом Спасојевићем и начелником општинске управе Лазаром Богдановићем.

Међународни дан слепих обележава се широм света од 1992. године, са циљем да се унапреди свест о положају слепих и слабовидих особа и укаже на препреке са којима се свакодневно суочавају. Бели штап представља симбол самосталности, сигурности и слободе кретања слепих и слабовидих особа. Он је уједно и подсетник да је неопходно уклањати физичке и друштвене баријере и обезбедити услове за равноправно учешће свих грађана у животу заједнице.

Обележавање овог дана прилика је да се подсетимо да слепе и слабовиде особе, уз одговарајућу подршку могу активно да доприносе својој заједници и учествују у свим областима друштвеног живота.

За изградњу новог видиковца „Црвена стена” у Бајиној Башти обезбеђено је 350.000 евра, а уговор о финансирању потписан је у Министарству финансија. Реч је о значајном инвестиционом пројекту који ће допринети унапређењу туристичке инфраструктуре, обогаћивању туристичке понуде и јачању привредног потенцијала Бајине Баште.

Уговор је потписао вршилац дужности директора Туристичке организације „Тара-Дрина” Бајина Башта, Дејан Млађеновић, у оквиру Програма прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина. Укупна вредност заједничког пројекта износи 687.000 евра, а у његовој реализацији учествују туристичке организације Бајине Баште, Ужица и Вишеграда. Од укупно опредељених средстава, 350.000 евра намењено је Бајиној Башти за изградњу новог видиковца.

Према идејном решењу, које је израдио Неговановић студио, „Црвена стена” биће изграђена као савремени видиковац са бетонском конзолном конструкцијом изнад стене. Главна платформа налазиће се на 336,48 метара надморске висине, одакле ће се пружати отворен поглед на реку Дрину и панораму насеља. Објекат је планиран као приземна грађевина са сутереном, укупне бруто површине 183,52 квадратна метра, уз уклапање у природно окружење и поштовање мера заштите простора.

Изградња видиковца утицаће позитивно на даљи развој туризма, али и на локалну привреду, а посебан значај пројекта огледа се и у прекограничној сарадњи три туристичке организације, која отвара простор за заједничко промовисање природних и културних вредности овог подручја, повезивање туристичких рута и привлачење посетилаца са обе стране Дрине.

Реализацијом овог пројекта Бајина Башта добиће ново место које ће истичући природне лепоте, додатно учврстити позицију ове општине као препознатљиве дестинације за љубитеље природе и активног одмора.

Две основне школе са територије општине Бајина Башта добиле су средства Министарства правде Републике Србије за реализацију пројеката усмерених на унапређење услова за рад и боравак ученика. Средства су додељена у оквиру јавног конкурса за расподелу новца прикупљеног по основу одлагања кривичног гоњења (опортунитет), а уговори са корисницима потписани су у Народној скупштини Републике Србије.

Основној школи „Душан Јерковић” у Костојевићима одобрено је 3.000.000 динара за адаптацију и санацију мокрих чворова у школи, док је Основној школи „Свети Сава” одобрено је 959.364 динара за пројекат „Савремена и технолошки опремљена учионица”, којим је предвиђено унапређење услова за извођење наставе и осавремењавање наставног процеса. Уговоре су потписале директорке школа, при чему је уговор за пројекат ОШ „Свети Сава” потписала бивша директорка, која је пројекат пријавила на конкурсу у време док је обављала ту функцију.

Влада Републике Србије донела је 20. августа 2026. године решење о додели средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, на основу којег су одобрена средства за реализацију ова два пројекта. На овогодишњем јавном конкурсу Министарства правде додељено је укупно 490.198.751 динар за реализацију 222 пројекта од јавног интереса широм Србије. Средства су намењена различитим областима, међу којима су здравство, просвета, социјална заштита и култура.

Додељена средства омогућиће да се у  ОШ „Душан Јерковић” и ОШ „Свети Сава”  планиране активности спроведу у дело и да се конкретни резултати ове подршке виде у свакодневном школском животу.

Недостатак простора на градском гробљу један је од важних комуналних проблема са којима се Бајина Башта суочавала у претходном периоду, а који ће бити решен проширењем постојећег комплекса.

Локална самоуправа Бајине Баште предузела је конкретне кораке како би се обезбедили додатни капацитети и створили услови за уређеније и функционалније градско гробље и решио проблем који је годинама представљао изазов за локалну заједницу.

У ту сврху извршена је експропријација парцеле која се непосредно граничи са постојећим градским гробљем, чиме ће расположиви простор бити значајно проширен.

Овим потезом обезбедила се нова површина намењена за гробна места, па се питање капацитета градског гробља може решити плански и на дужи период, уз могућност даљег уређења проширеног простора.