Све вести из Општине Бајина Башта

*сервисне информације, општинске вести, јавне набавке, конкурси

Две основне школе са територије општине Бајина Башта добиле су средства Министарства правде Републике Србије за реализацију пројеката усмерених на унапређење услова за рад и боравак ученика. Средства су додељена у оквиру јавног конкурса за расподелу новца прикупљеног по основу одлагања кривичног гоњења (опортунитет), а уговори са корисницима потписани су у Народној скупштини Републике Србије.

Основној школи „Душан Јерковић” у Костојевићима одобрено је 3.000.000 динара за адаптацију и санацију мокрих чворова у школи, док је Основној школи „Свети Сава” одобрено је 959.364 динара за пројекат „Савремена и технолошки опремљена учионица”, којим је предвиђено унапређење услова за извођење наставе и осавремењавање наставног процеса. Уговоре су потписале директорке школа, при чему је уговор за пројекат ОШ „Свети Сава” потписала бивша директорка, која је пројекат пријавила на конкурсу у време док је обављала ту функцију.

Влада Републике Србије донела је 20. августа 2026. године решење о додели средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, на основу којег су одобрена средства за реализацију ова два пројекта. На овогодишњем јавном конкурсу Министарства правде додељено је укупно 490.198.751 динар за реализацију 222 пројекта од јавног интереса широм Србије. Средства су намењена различитим областима, међу којима су здравство, просвета, социјална заштита и култура.

Додељена средства омогућиће да се у  ОШ „Душан Јерковић” и ОШ „Свети Сава”  планиране активности спроведу у дело и да се конкретни резултати ове подршке виде у свакодневном школском животу.

Недостатак простора на градском гробљу један је од важних комуналних проблема са којима се Бајина Башта суочавала у претходном периоду, а који ће бити решен проширењем постојећег комплекса.

Локална самоуправа Бајине Баште предузела је конкретне кораке како би се обезбедили додатни капацитети и створили услови за уређеније и функционалније градско гробље и решио проблем који је годинама представљао изазов за локалну заједницу.

У ту сврху извршена је експропријација парцеле која се непосредно граничи са постојећим градским гробљем, чиме ће расположиви простор бити значајно проширен.

Овим потезом обезбедила се нова површина намењена за гробна места, па се питање капацитета градског гробља може решити плански и на дужи период, уз могућност даљег уређења проширеног простора.

Бајина Башта је 10. октобра била домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године одржава под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”, са посебним акцентом на очување ћирилице, српског језика и богатог културно-историјског наслеђа.

Централни део програма одржан је у Музеју ћирилице, где је представљена изложба „Забране српске ћирилице”, аутора проф. др Исидоре Бјелаковић и проф. др Александра Милановића. Изложба доноси преглед историје српске ћирилице од 18. до 20. века, указујући на периоде забрана и притисака на њену употребу, али и на примере истрајности и борбе за очување националног писма.

Програм је отворио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, а потом се присутнима обратио проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице, који је одржао предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”, током којег је говорио о положају српског писма у савременом друштву и изазовима које доноси дигитално доба. Истакао је да дигитализација, поред нових изазова, пружа и могућност да се српска ћирилица додатно афирмише и сачува за будуће генерације. Програм је настављен посетом Манастиру Рачи, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог краја, познатом и по чувеној рачанској преписивачкој традицији, која је оставила дубок траг у историји српске писмености и културе.

У поподневним часовима у свечаној сали Општине Бајина Башта одржано је предавање историчара Марка Ковачевића „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”. Предавање је било посвећено богатству културно-историјског наслеђа овог краја, значајним локалитетима и догађајима, као и историјским личностима и околностима које су обликовале идентитет Бајине Баште и Подриња.

Манифестација „Дани европске баштине” представља заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, који се у Србији обележава од 2003. године под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта и планина Тара биле су домаћини централне манифестације и 2005. године, под називом „Земља – наше наслеђе”.

Овогодишњим програмом Бајина Башта је још једном потврдила значај очувања и промоције културног наслеђа, указујући на то да ћирилица, језик и традиција нису само сведочанство прошлости, већ и важан део савременог идентитета који треба неговати и преносити будућим генерацијама.

Бајина Башта ће 10. и 11. октобра бити домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године обележавају под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”.

Ова међународна манифестација, заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, у Србији се обележава од 2003. године, под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта има посебно место у историји њеног одржавања у нашој земљи – управо су Бајина Башта и планина Тара 2005. године биле домаћини централне манифестације „Земља – наше наслеђе”.

Две деценије касније, програм у Бајиној Башти поново ће представити богатство овог краја, овога пута повезујући језик и писмо са културним, духовним, археолошким и природним наслеђем. Централни део програма биће одржан у Музеју ћирилице, првом националном музеју посвећеном ћириличком писму, где ће бити представљена изложба „Забране српске ћирилице”, чији су аутори проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Проф. др Александар Милановић одржаће и предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”.

Посебан део програма биће посвећен културно-историјском наслеђу Бајине Баште. Историчар Марко Ковачевић одржаће предавање „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”, чиме ће посетиоцима бити представљена места, догађаји и наслеђе који су обликовали овај простор.

Програмом су предвиђене и посете Манастиру Рача, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог дела Србије, као и Скеланима, где ће учесници имати прилику да се упознају са археолошким наслеђем римског муниципијума. Други део програма води кроз природно и културно наслеђе Перућца и Подриња – вожњу Дрином, посету реци Врело и средњовековној некрополи Мраморје, као и другим препознатљивим локалитетима овог краја. Завршетак дводневног програма предвиђен је посетом дестилерији „Стара Соколова”, као примеру очувања традиције и локалног знања.

Овогодишња тема посебну пажњу усмерава на језик као живо наслеђе које се непрестано мења, али истовремено чува памћење, идентитет и искуство заједнице. У времену брзе дигиталне комуникације, нових речи и измењених начина изражавања, „Дани европске баштине” подсећају на значај очувања језичке разноликости, писма, локалних говора, усменог предања и међугенерацијског преношења знања.

У Кући Милановића  у Бањалуци синоћ је свечано отворена изложба „Забране и одбране српске ћирилице”, у организацији Музеја ћирилице из Раче код Бајине Баште. Изложба је премијерно представљена у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској”, а већ од овог викенда биће доступна посетиоцима у Бајиној Башти, у оквиру Европских дана баштине.

Изложба на јединствен начин приказује хронологију великих забрана и притисака на употребу српске ћирилице, али и примере истрајности и одбране националног писма кроз историју. Њени аутори су вршилац дужности директора Музеја ћирилице проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одбора за српски језик Матице српске и члан стручног савета Музеја ћирилице. Поставку чини хронолошки преглед историје ћирилице од 18. до 20. века, са посебним освртом на периоде у којима је употреба српског писма била забрањивана или ограничавана.

Посебна пажња посвећена је периоду Хабзбуршке монархије, када су током просветних реформи Марије Терезије и Јосифа II доношене уредбе којима је ћирилица требало да буде уклоњена из школских уџбеника и замењена латиницом. Изложба сведочи и о отпору који су тим настојањима пружали српски просветитељи, свештенство и образовани људи, међу којима се посебно издваја Теодор Јанковић Миријевски.

Други део изложбе посвећен је покушајима укидања ћирилице током 19. века на простору тадашње Јужне Угарске, као и улози Светозара Милетића и представника Карловачке митрополије у одбрани српског писма. Посебно су приказане забране, али и реакције и одбране употребе ћирилице током Првог светског рата. Савремени изазови и покушаји ограничавања употребе ћирилице нису обухваћени овом поставком. Како је истакнуто, они ће бити тема неке од наредних изложби.

Идејни творац Музеја ћирилице Синиша Спасојевић истакао је да је изложба део редовног програма ове установе и да ће након премијерног представљања у Бањалуци бити представљена у Бајиној Башти у суботу 10. октобра, а потом и у другим градовима Србије и Републике Српске.

Музеј ћирилице у Рачи код Бајине Баште је први и једини национални музеј у Србији и региону посвећен очувању, проучавању и промоцији српског писма. Основан је одлуком Владе Републике Србије 24. маја 2025. године, на празник Светих Ћирила и Методија, док је за посетиоце званично отворен у фебруару 2026. године.

Према пројекту привремене саобраћајне сигнализације за време извођења радова на државном путу IIа-170, Седлари – Дебело брдо – Рогачица, од км 46+941 до км 49+897, а у складу са решењем Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре број 003088860 2026 од 17.07.2026. г. на наведеној деоници ће због израде завршног слоја асфалта од петка 9.10. до суботе 10.10.2026. године и од понедељка 12.10 до среде 14.10.2026. године, у периоду од 07 до 19h бити ПОТПУНО ОБУСТАВЉЕН САОБРАЋАЈ за све врсте возила. Алтернативни правац којим ће бити вођен саобраћај је Ваљево – Осечина – Завлака – Крупањ – Мачков камен – Грачаница – Љубовија – Рогачица.

ОБУСТАВА САОБРАЋАЈА ЈЕ ТОКОМ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА, ТЈ. ПРОЛАЗ ЗА ВОЗИЛА ЋЕ БИТИ СЛОБОДАН ОД 19h ДО 7h НАРЕДНОГ ДАНА, КАО И У НЕДЕЉУ 11.10. ТОКОМ ЦЕЛОГ ДАНА.

Како ће радовима касније бити обухваћене и суседне деонице предметног државног пута, повремене обуставе саобраћаја се могу очекивати у трајањима од  1 до 3 дана све до 01.11.2026. године, сагласно горе наведеном решењу надлежног Министарства. Свака обустава саобраћаја  са преусмерењем возила на алтернативни правац ће бити благовремено најављена.

У Свечаној сали Градскe кућe Ужице 6. октобра одржан је свечани програм посвећен Матици српској, поводом два века од њеног оснивања. Том приликом потписан је Протокол о сарадњи између Матице српске и града Ужица, а представљен је и рад ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Свечаности је присуствовала и делегација oпштине Бајина Башта, која са Матицом српском већ има успостављену сарадњу. Протокол о сарадњи потписан је 2023. године, а Бајина Башта је била прва општина јужно од Саве и Дунава која је потписала протокол са Матицом српском.

Сарадња је посебно значајна за Бајину Башту, имајући у виду активности на очувању и неговању ћирилице, српског језика и културног наслеђа, као и богату традицију Рачанске преписивачке школе.

Општина Бајина Башта упућује Матици српској искрене честитке поводом великог јубилеја , 200 година постојања и рада, уз захвалност за досадашњу сарадњу и допринос очувању српског језика, писма, културе и националног идентитета.

Завршена је и друга фаза изградње ограде око дворишта Основне школе „Рајак Павићевић“, чиме је школско двориште сада у потпуности ограђено целом дужином.

Нова ограда представља значајно побољшање услова за боравак деце у школском дворишту. ОШ „Рајак Павићевић” се налази у центру града и излази на једну од најпрометнијих улица Бајине Баште, те је постављање ограде и раздвајање простора намењеног деци од коловоза и паркинг зоне од изузетне важности за безбедност ученика који похађају ову основну школу.

Поред тога, ограда има важну улогу и у спречавању уласка паса и других животиња у школско двориште, чиме се додатно смањују потенцијални ризици и ствара сигурније окружење за ученике током одмора, часова физичког васпитања и ваннаставних активности.

Завршетком друге фазе школско двориште добило је савремену ограду, која осим појачане безбедности доприноси и уређенијем изгледу центра Бајине Баште.

Средства за реализацију пројекта обезбедила је Општина Бајина Башта, док је радове изводила фирма „ПР Тримос” из Београда.

Бајина Башта наставља са улагањима у школску инфраструктуру. Уређење школских и вртићких зона, побољшање безбедности саобраћаја и стварање сигурног окружења за најмлађе остају један од најважнијих приоритета локалне самоуправе.