24. Drinska regata

Bajina Bašta već skoro četvrt veka organizuje Drinsku regatu koja je najveća manifestacija na vodi u regionu i sa celokupnim sadržajem i po masovnosti jedna od najznačajnijih turističkih manifestacija u Srbiji. Održava se u uspomenu na drevne drinske splavare i predstavlja spoj tradicije sa savremenim turističkim trendovima.  Drinska regata pored velikog spusta rekom Drinom obuhvata i brojne prateće sadržaje koji svake godine u julu u Bajinu Baštu privuku preko 100 000 posetilaca.

U 2016. godini Drinska regata je nagrađena sa dva najznačajnija priznanja u turizmu u Srbiji tako da je i zvanično krunisana kao najbolja srpska turistička manifestacija.  Od strane Turističke organizacije Srbije Drinskoj regati je na Svetski dan turizma dodeljen Turistički cvet 2016 za najbolju turističku manifestaciju a od strane Privredne komore Srbije i Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija nagrada „Najbolje iz Srbije 2016“ za najbolju turističku manifestaciju u funkciji promocije Srbije.

Za ovogodišnju manifestaciju smo pripremili veoma sadržajan program a cilj nam je da pored tradicionalno odličnog provoda svim gostima Drinske regate  predstavimo kompletnu turističku ponudu Bajine Bašte ali i regiona Podrinja i zapadne Srbije.

Program 24. Drinske regate

Sreda, 19. jul

21.00 Koncert Tropiko Benda u S.R.C. „Braća Milutinović“

 

Četvrtak, 20. jul

16.00 Takmičenje u pripremanju riblje čorbe pored rečice Vrelo u Perućcu.

Humanitarni koncert u S.R.C. „Braća Milutinović“

20.00 Trubački orkestar Petra Milićevića

21.00 Džuboks bend

22.00 Pinkove zvezde

 

Petak, 21. jul

17.00 Egzibicioni skokovi sa mosta u reku Drinu, izletište Rača.

Muzički festival MOST FEST, prvo veče učestvuju:

20.15    Predgrupe

21.00     ZDRAVKO ČOLIĆ

 

Subota, 22. jul

do 10.30 Evidentiranje plovila i učesnika i spuštanje plovila

11.00   24. Drinska regata®, veliki zabavno rekreativni spust od Perućca do Rogačice

Muzički festival MOST FEST, drugo veče učestvuju

21.00     „ROK U PONOĆ “ Bajina Bašta

22.00     NEVERNE BEBE

00.00     KERBER

 

Od 19. do 23. jula na trgu i glavnoj ulici u Bajinoj Bašti organizuje se Sajam suvenira, domaće radinosti, meda i rakija.

Detaljne informacije o programu 24. Drinske regate i sve podatke vezane za turizam u Bajinoj Bašti možete dobiti na telefon

Turističkog informativnog centra u Bajinoj Bašti 031/866-903,

mejl info@taradrina.com ,

i putem FB strane www.facebook.com/BajinaBastaInfo

Javni uvid u nacrt strategije socijalne zaštite opštine Bajina Bašta

Na osnovu člana 52. Zakona o lokalnoj samoupravi (“Službeni glasnik RS”, broj 129/07 i 83/2014-dr. Zakon) obaveštava se:

            Zainteresovana javnost da je Opštinska uprava opštine Bajina Bašta oglasila:

J A V N I  U V I D

 

U NACRT STRATEGIJE SOCIJALNE ZAŠTITE OPŠTINE BAJINA BAŠTA

 

 

 

            Uvid u podneti planski dokument može se izvršiti na sajtu opštine Bajina Bašta www.bajinabasta.rs , od 12.07.-27.07.2017. godine.

            Sva zainteresovana fizička i pravna lica svoje primedbe i predloge na Nacrt mogu dostaviti:

– u pisanoj formi Opštinskoj upravi opštine Bajina Bašta, ul. Dušana Višića br. 28., sa naznakom: “primedbe i predlozi na Nacrt Strategije ”;

– u elektronskoj formi na e-mail adresu: sobb@mts.rs;

            Javna sednica Komisije sa javnom raspravom, na kojoj će biti razmatrane primedbe i predlozi fizičkih i pravnih lica dospele tokom javnog uvida, biće održana po završetku javnog uvida, u četvrtak 27. jula 2017. godine, u sali Skupštine opštine Bajina Bašta, ul. Dušana Višića br. 28, sa početkom u 11 časova.

            Javnoj sednici i javnoj raspravi će prisustvovati predstavnici obrađivača, Opštinska uprava opštine Bajina Bašta.

Javnoj sednici i javnoj raspravi mogu prisustvovati fizička lica i predstavnici pravnih lica koji su podneli primedbe i predloge tokom javnog uvida. O svakoj podnetoj primedbi i predlogu obrađivač planskog dokumenta će javno izneti svoj stav.

Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje programa i projekata organizacija civilnog društva

Na osnovu člana 3. Pravilnika o načinu finansiranja programa i projekata organizacija civilnog društva, neprofitnih i nepolitičkih organizacija i udruženja građana sredstvima budžeta opštine Bajina Bašta 01 Broj:06-23/017 od 03. jula 2017. godine i Zaključka Opštinskog veća 01 Broj:06-23/017 od 03. jula 2017. godine Opštinsko veće opštine Bajina Bašta raspisuje

JAVNI KONKURS ZA FINANSIRANjE I SUFINANSIRANjE PROGRAMA I PROJEKATA ORGANIZACIJA CIVILNOG DRUŠTVA NEPROFITNIH I NEPOLITIČKIH ORGANIZACIJA I UDRUŽENjA GRAĐANA.

Ukupan iznos sredstava namenjenih finansiranju programa i projekata udruženja građana i nevladinih organizacija iz budžeta opštine Bajina Bašta za 2017. godinu iznosi 3.150.000,00 dinara.

Održana Radionica u okviru projekta Cressida na Zlatiboru

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC), Kancelarija u Srbiji je zajedno sa Agencijom za zaštitu životne sredine Republike Srbije organizovao Radionicu na Zlatiboru od 14. do 16. juna pod nazivom “Procena stanja malih vodotokova” u okviru projekta “Izgradnja kapaciteta lokalnih zajednica za održivi razvoj u međunarodnim slivnim područjima reka Drine i Drim – CRESSIDA”.

Radionicu je otvorila gospođa Gordana Kožuharova ispred Regionalnog centra za životnu sredinu koja je iskoristila priliku da učesnicima skupa predstavi projekat CRESSIDA koji REC implementira uz podršku Agencije za zaštitu životne sredine SAD. Gospođa Kožuharova je istakla da je jedan od ciljeva ove radionice da na terenu predstavi metodu za evaluaciju stanja i monitoring malih vodotokova sliva reke Drine i inicira saradnju među opštinama na čijim teritorijama se nalazi sliv Drine u cilju unapređenja ekološkog statusa ove reke ali i da doprinese sprovođenju Okvirne direktive o vodama Evropske unije u našoj zemlji. Ispred Agencije za zaštitu životne sredine Republike Srbije, suorganizatora Radionice, okupljene je pozdravila gospođa Dragana Vidojević, šef odseka za indikatore i izveštavanje, i predstavila rad Agencije u oblasti zaštite voda. Gospođa Vesna Mitrović, načelnica odeljenja za zaštitu prirodnih resursa, Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, važnog partnera na projektu CRESSIDA je učesnicima dala pregled novih propisa iz oblasti zaštite voda.

Ispred Agencije za zaštitu životne sredine SAD okupljene je pozdravio doktor Hoze Zambrana (José Zambrana) i doktor Klejton Koks subspecijalizant Američke asocijacije za napredak nauke u okviru Agencije za zaštitu životne sredine SAD.

Na Radionici su predstavljeni rezultati sprovedenih aktivnosti u okviru programa CRESSIDA i pilot projekta “Value Drina” kao i primenjivost metode za brzu procenu stanja vodnih resursa – SVAP2, na pritokama reke Drine koje su sprovele opštine Mali Zvornik i Ljubovija u saradnji sa nevladinim sektorom i to Omladinskim ekološkim udruženjem „Naša Ljubovija i „Eko Drina“. Praktičan rad na terenu predstavljen je na reci Rzav – Crni Rzav na tri odabrane lokacije, gde su učesnici imali prilike da timski rade procene na odabranim lokacijama i time primene nova teorijska znanja koja će im dalje koristiti u implementaciji sličnih akcija u svojim lokalnim zajednicama.

Učesnici radionice bili su predstavnici uprave i civilnog sektora lokalnih samouprava gradova Šabac, Užice i Sremska Mitrovica, kao i opština Bogatić, Krupanj, Prijepolje, Priboj, Bajina Bašta, Mali Zvornik i Ljubovija. Ispred Agencije za zaštitu životne sredine na Radionici su kao predavači bili i doktor Džo Floumerš ,gospođa Kelsi Aho ,subspecijalizant instituta za nauku i obrazovanje u Ouk Ridžu  i gospođa Merien Kerns , subspecijalizanti Američke asocijacije za napredak nauke. Ispred REC-a među predavačima je bila i gospođa Nađa Železnik, lider na projektu Svetske banke „Podrška upravljanju vodnim resursima u slivu reke Drine” i gospođa Jelena Tripković, menadžer projekta CRESSIDA za Srbiju.

CRESSIDA projekat ima za cilj da pruži podršku lokalnim zajednicama koje se nalaze u slivovima reka Drina (Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora) i Drim (Albanija, Kosovo*, Makedonija) relevantnim državnim institucijama i poslovnom sektoru da efikasnije sprovode svoje lokalne strategije i planove vezane za održivi razvoj. U projektu učestvuje ukupno 18 opština, zajedno sa svojim partnerskim organizacijama iz civilnog sektora, iz zemalja učesnica u projektu. U Srbiji su to opštine Bogatić, Mali Zvornik i Ljubovija.

Javna nabavka radova 07/2017

Javna nabavka radova  broj JN br. 07/2017

GRAĐEVINSKI RADOVI NA SANACIJI I ADAPTACIJI OŠ „RAJAK PAVIĆEVIĆ“ BAJINA BAŠTA

Svu dokumentaciju vezanu za ovu Javnu nabavku možete preuzeti na linkovima ispod

Svetski dan životne sredine-Zeleni savet opštine Bajina Bašta

Svetski dan zaštite životne sredine koji se obeležava 05. maja 2017. godine ima za cilj podizanje svesti o važnosti poštovanja životne sredine ali i neophodnosti doprinosa pojedinca. Ove godine biće obeležen temom „Inovacija, partnerstvo i vrednost prirode“

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, u saradnji sa Specijalnim rezervatom prirode „Zasavica”, obeležiće ovaj dan akcijom uklanjanja gloga sa pašnjaka „Valjevac”, koji je najveći nikad razorani stepski pašnjak u Srbiji, a koji se nalazi u samom središtu rezervata.

Zaštita životne sredine može da se ostvari samo uz međusektorsku, multi i interdisciplinarnu saradnju u ovoj oblasti.  Životna sredina je u svetu ali i u našoj zemlji, pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja i mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu nestajanja ili su čak zauvek izgubljene.

Životnu sredinu, pre svega štitimo radi zdravlja i napretka ljudi ali i očuvanja prirodnih vrednosti, što ujedno i predstavlja sistem održivog razvoja, odnosno usklađenost ekonomskog i društvenog razvoja s jedne strane i zaštite životne sredine s druge strane.

Svetski dan zaštite životne sredine podseća ljude širom sveta da su naši lični izbori oni koji oblikuju svet oko nas i da naše svakodnevne odluke kao potrošača, pomnožene sa milijardama, imaju ogroman uticaj na životnu sredinu – neke od njih će doprineti daljem iscrpljivanju prirodnih resursa, dok će druge pomoći da se zaštitite osetljivi ekosistemi.

Gradimo partnerstvo za otporniju Bajinu Baštu

U okviru međunarodnog projekta „Smanjenje rizika od katastrofa i sigurnost u državama članicama OSCE-a” Arhus centar Južne i Istočne Srbije sproveo je projekat „Gradimo partnerstvo za otporniju Bajinu Baštu”, podržan od strane Misije OEBS u Srbiji i opštine Bajina Bašta.Tokom realizacije projekta urađena je revizija postojećih planskih i drugih dokumenata vazanih za vanredne situacije na teritoriji opštine Bajina Bašta. Urađena i jednoglasno usvojena je Odluka o organizaciji i funkcionisanju civilne zaštite na teritoriji opštine Bajina Bašta, a sledi donošenje Naredbe o pripremama, načinu formiranja i angažovanja jedinica civilne zaštite opšte namene opštine Bajina Bašta. U aktivnostima oko izrade pomenutih dokumenata učestvovala je šira stručna javnost, a donošenje je prošlo kroz proces javne rasprave, a u toku čitavog projekta je vođena kampanja uključivanja i edukacije javnosti. Nakon usvajanja dokumenata izvršena je edukacija poverenika civilne zaštite, a plan je da sa ovim aktivnostima nastavi kako bi bio osposobljen  Sistem civilne zaštite, koji je i najbliži građanima Bajine Bašte.

Više o ovome na sledećem linku  http://arhus.rs/index2.html

Studijska poseta Bavarskoj u okviru projekta “BioVil”

Predstavnici Slovenije, Srbije, Hrvatskoj, Makedonije i Rumunije u periodu od 15. do 18. maja 2017. učestvovali su u okviru projekta „BioVil“ u studijskoj poseti Nemačkoj, gde su imali priliku da se upoznaju sa različitim tehnikama proizvodnje grejanja i električne energije u bioenergetskim selima u južnom delu Nemačke. Našu delegaciju činili su predstavnici Bajine Bašte, sela Kostojevići i Stalne konferencije gradova i opština.

„BioVil“ je projekat koji se realizuje uz podršku EU programa Horizont 2020 i bavi se razvojem i uspostavljanjem koncepta bioenergetskih sela u zemljama Jugoistočne Evrope. SKGO je partner iz Srbije koji realizuje aktivnosti u okviru programa. Cilj projekta je podrška razvoju koncepta bioenergetskih sela u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Rumuniji do investicione faze, kroz prenos znanja iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja. Ovaj projekat će inicirati početak osnivanja najmanje pet bioenergetskih sela u partnerskim zemljama spremnih za fazu infrastrukturnog investiranja, čime bi se povećao udeo u bioenergetskoj održivosti. U Srbiji će to biti selo Kostojevići u opštini Bajina Bašta.

Investicija ovog projekta je pre svega u znanju i iskustvima partnera iz zapadne Evrope, pre svega iz Austrije i Nemačke. Kroz projekat je planirano da se razvije sva potrebna dokumentacija koja je neophodna za investicije u zameni kotla u selu Kostojevići i to sa mazuta na kotao na biomasu. Ovim povodom organizovana je studijska poseta u Bavarskoj od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Agencije za obnovljive izvore energije.

Tokom studijske posete, primer dobre prakse grejanja na piljevinu hotela Švajger predstavljen je u selu Glon. U ovom mestu su od 2009. do 2014. godine postavljena dva postrojenja za proizvodnju toplotne energije na bazi piljevine, čime se obezbeđuje ne samo grejanje za hotel, već i za potrebe fabrike koja pravi čokoladne oblike, crkve i šest domaćinstava. Ovaj primer grejanja predstavljen je i u selu Šlaht i selu Buh gde su prezentovani i primeri postavljanja cevovoda REHAU, takođe učesnici su posetili i toplanu na piljevinu u mestu Cineberg. Centar za biomasu koji koristi, proizvodi i prodaje piljevinu, drvene brikete i sve proizvode od drva, primer je dobre prakse udruživanja šumovlasnika i osnivanja Asocijacije šumara koji su napravili ovaj centar za biomasu u mestu Kempten.

Selo Glon je poznato po tome što se 2007. godine povezalo sa meštanima iz celog okruga Edersberg kako bi osmislili put energetske tranzicije koji je održiv u njihovom mestu do 2020. godine. Ključno je što je ovo primer dobre prakse ne samo građanske participacije, već građanskog volonterskog rada i građanskog aktivnog učešća. Njihov cilj je da potpuno pređu na korišćenje isključivo obnovljive izvore energije.

Ova poseta je bila jako značajna za učesnike jer su mogli da vide metode i modele privatne prakse i uključivanja građana u proces proizvodnje i isporuke toplotne i električne enegije, kao i načine na koji su se organizovali pojedinci kako bi proširili mrežu snabdevanja toplotnom energijom na bazi obnovljivih izvora energije.

Tako, na primer, u bioenergetskom selu Vildpoldsried učesnici su imali priliku da vide kombinovane sisteme korišćenja solarnih panela, vetrenjača, piljevine, biogasa (metana), takozvani smart grid ili pametnu mrežu, budućnost elektrodistribucije.

Predlozi na nacrt Pravilnika o načinu finansiranja projekata organizacija civilnog društva

Komisija za sprovođenje konkursnog postupka raspodele sredstava budžeta opštine Bajina Bašta namenjenih dotacijama nevladinim organizacijama i udruženjima POZIVA predstavnike organizacija civilnog društva, neprofitnih i nepolitičkih organizacija i udruženja da daju svoje primedbe, predloge i sugestije na nacrt Pravilnika o načinu finansiranja programa i projekata organizacija civilnog društva, neprofitnih i nepolitičkih organizacija i udruženja građana sredstvima budžeta opštine Bajina Bašta.

Svoje primedbe, predloge i sugestije možete dostaviti na pisarnicu opštine Bajina Bašta ili poštom na dole naznačenu adresu:

Opština Bajina Bašta

Komisija za sprovođenje konkursnog postupka raspodele sredstava budžeta opštine Bajina Bašta namenjenih dotacijama nevladinim organizacijama i udruženjima.

Ul. Dušana Višića br. 28

Rok za podnošenje primedbi, predloga i sugestija je do 29.05.2017. godine do 15 časova.

Kontakt osoba: Milica Gavrilović, tel. 069/1997-650, e- mail: milicagavrilovic15@gmail.com

Obaveštenje građevinske inspekcije Opštinske uprave Bajina Bašta

Obaveštavaju se građani sa teritorije opštine Bajina Bašta, da u Skladu sa čl. 7. Stav 6. i 7. Zakona o ozakonjenju objekata („Sl. glasnik RS“, br. 96/15) građevinska inspekcija donosi  rešenja o rušenju nezakonito izgrađenih objekata.

U tom smislu obaveštavaju se građani da ukoliko dobiju takvo rešenje, a za predmetni objekat poseduju građevinsku dozvolu, ili im je isti od ranije u postupku legalizacije, da o tome dostave dokaze na uvid građevinskoj inspekciji.

Takođe, obaveštavaju se građani, da gore navedenim rešenjima bespravni objekti ulaze u postupak  Ozakonjenja, a do rušenja istih neće doći, sem u slučaju da se isti ne mogu ozakoniti.

Ozakonjenje objekata izgrađenih bez građevinske dozvole predstavlja javni interes za Republiku Srbiju.

Veličina slova