У општини Бајиној Башти је од 21. до 24. маја одржана манифестација у области културе и туризма од значаја за општину Бајина Башта, посвећена српском језику и очувању ћирилице, трећа по реду “Ћирилична баштина”. Једна од највећих културних манифестација у Србији која слави ћирилично писмо одржава се у градићу на Дрини, месту у чијој су близини пре неколико векова рачански монаси основали преписивачку школу и захваљајући којима су сачувала писменост и пламен културе у најтежим временима за српски народ.
Уз богат културни, музички и едукативно-забавни програм, обављена је и додела признања за допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма, која су добили градоначелник Бања Луке, Драшко Станивуковић, ЈП Национални парк Тара и фирма Златиборац.
Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању „Ћириличне баштине“ су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура”.
Председница општине Бајина Башта, Весна Ђурић, навела је да ће општина у наредном периоду још снажније подржавати „Ћириличну баштину“ како би наставили да сваке године у нашем граду представљамо најзначајнија имена српског језика и културе.
Општина ће наставити да иде у корак са организаторима „Ћириличне баштине“ којима желим посебно да се захвалим што су својим иницијативама, идејама, ентузијазмом и великим радом Бајиној Башти даровали једну овако престижну манифестацију. Сигурна сам да је већ сад свима јасно да ће уз Дринску регату као једну од највећих туристичких манифестација у Србији, Ћирилична баштина у наредном периоду на најлепши начин представљати Бајину Башту не само у нашој држави већ и много шире. – навела је председница општине.
Синиша Спасојевић, председник организационог одбора „Ћириличне баштине“, рекао je да се у Бајиној Башти ћирилица пише срцем и да је циљ да Ћирилична баштина заживи као манифестација која ће бити националног и регионалног карактера.
Надам се да ћемо из године у годину подизати ниво садржаја и да ће „Ћирилична баштина“ постати један од најпрестижнијих догађаја на културној мапи Србије али и широм земаља где се српски прича, пише и мисли. Порука која се недвосмислено шаље из Бајине Баште јесте да морамо неговати наше писмо и чувати своју културу, да је ћирилица писмо наше славне прошлости али и писмо будућности које треба користити у свакој прилици. – навео је Спасојевић.
Заслужнима за заштиту, промоцију и неговање нашег националног писма додељене су награде „Ћириличне баштине”. Главно признање, „Ћирилична даровница”, прошле године установљена (први добитник је лист „Политика”), припало је Драшку Станивуковићу, градоначелнику Бањалуке – за изузетан допринос у очувању и промоцији ћирилице, српског језика и писма и због мера које су донете у Бањалуци у циљу заштите ћирилице.
Заиста сам почаствован и истински срећан, јер се за борбу за очување и заштиту ћирилице Бање Луке чуло и у Србији и овде у Бајиној Башти, те што је међу мноштвом младих даровитих људи мени припала част да добијем ову значајну награду – казао је градоначелник Бање Луке.
Он је истакао да постоји стварна потреба за заштитом ћирилице, јер је на примеру Бање Луке, као највећег града Републике Српске, видљиво да је проценат натписа на ћирилици, у односу на период пре Првог светског рата, са 98 одсто спао на ниво статистичке грешке, а да период глобализације веома лако може довести до тога да се заборави ко смо и одакле потичемо.
Ако не сачувамо језик, писмо и веру, неће нас ни бити. Вук Стефановића Караџић је рекао једну чувену реченицу, да је језик хранитељ народа, а док год је такве хране народ може да живи и да постоји, а ми морамо бити свесни једне такве мисли – рекао је Станивуковић.
Осврнувши се на почетке своје каријере када је одлучио да своје друштвене мреже успостави на ћирилици, иако је таква одлука носила свој ризик, градоначелник је поручио младим људима да је то начин којим се путем друштвених мрежа чува писмо, без обзира на цену.
Прва промена коју сам направио као градоначелник, већ у првим месецима мандата, односила се управо на обавезну употребу ћирилице на званичној страници Града, друштвеним мрежама и Вибер заједници Града Бања Лука -истакао је он.
Градоначелник је честитао Општини Бајина Башта на Декларацији о ћирилици, коју је Скупштина општине усвојила, те је поручио да ће исти предлог упутити Скупштини града Бања Лука. Он је такође навео и да ће као што Бајина Башта прави парк ћирилице исто то урадити и у највећем граду Републике Српске.
Захвалнице „Ћириличне баштине“ јер се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице добили су Национални парк Тара и „Златиборац“. Иако оба предузећа долазе са простора западне Србије она су национално значајна, препознатљива изван граница наше земље, а свуда својим радом и представљањем поносно промовишу и српско писмо.
Након отварања Ћириличне баштине и наступа гудачког трија РТС-a и младих чланова радионице „Арт момент”, у галерији Установе „Култура” отворена је изложба „Ћирифити”, аутора Петра Поповића Пироса. Поставку чине графити исписани ћирилицом, а публика у бајиној Башти је имала прилику и да уживо прати стварање једног од уметнички дела перспективног графичког дизајнера посвећеног стрит-арту, уличној уметности
Посебну пажњу привукло је предавање о ћирилици које је одржао академик Миро Вуксановић, уредник едиције „Десет векова српске књижевности”. Он је надахнуто говорио о дугој традицији нашег писма и његовим трајним вредностима, темељним српским књигама, записима, првим штампаријама, храмовима живописаним ћирилицом.
Другог дана „Ћириличне баштине“ један од сегемената који је привукао посебно велику пажњу била је едукативно-забавна игра „Тражим ћирлицу“. Игра се одржала у Спортско-рекреативном центру „Браћа Милутиновић“ који је по лепом дану врвео од посетилаца. Циљ игре је био да се кроз забаву и дружње промовише ћирилица и српски језик али и да се провери знање како из области матерњег језика тако и из историје манастира Раче и општине Бајина Башта.
Трку и потрагу за знањем у Лугу отворио је градоначелник Бањалуке и добитник овогодишње Ћириличне даровнице Драшко Станивуковић заједно са председницом општине Бајина Башта Весном Ђурић. Станивуковић је на крају игре „Тражим ћирилицу“ уручио пехаре и медаље победничким екипама и остао у разговору са омладином.
Укупно је се такмичило 11 екипа од чега шест из основних школа и пет из средњих њих школа. Свака екипа бројала је по пет такмичара, а организатори су најбољима припремили пехаре и медаље док су сви учесници добили захвалнице за учешће.
Градоначелник Бањалуке је са председницом општине Бајина Башта у Лугу засадио дрво Панчићеве оморике и на овај начин започео праксу да добитиници „Ћириличне даровнице“ саде дрво у СРЦ „Браћа Милутиновић“. Ставикуковић и Ђурић су затим обишли ОШ „Свети Сава“ и спортску халу у Бајиној Башти.
У вечерњим часовима су додељени пехари, дипломе и поклони награђенима на фото-конкурсу „Ћирилица увек са мном“.
Затим је своје предавање о најстаријим српским ћириличким речницима одржала је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.
Говорећи о ћирилици у публиком испуњеној сали Установе „Култура”, казала је да то писмо, поред историјског и симболичког значаја, има и идентитетски карактер јер потврђује културну баштину написану тим писмом као српску.
После предавања уважене професорке Драгићевић гудачки трио РТС-а је одржао још један концерт на главној улици у Бајиној Башти.
Трећег дана Ћириличне баштине било је организовано стручно вођење и упознавање са историјатом манастира Раче, уметничким наслеђем и значајем чувене Рачанске преписивачке школе. Од 18 часова у градској галерији је било прво представљање књиге о Добрици Ерићу, великом српском песнику и човеку који се цео живот борио за ћирилицу.
Од 20 часова у биоскопу у Бајиној Башти публика је могла да ужива у представи „Бедеми ћирилице“.
„Бедеми ћирилице“ говоре о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија, о њиховој борби и људској драми на путу ка писмености, просвећености, одуховљености и језику и писму које оплемењује народ словенски. Ово је песма, али и плач о градњи бедема, на којима је узрасло писмо, које вековима напаја наше постојање.
Четврти дан манифестације после Свете литугрије у манастиру Рача одржана је пригодна беседа о Светом Ћирилу и Методију и значају очувања ћирилице.
