U opštini Bajinoj Bašti je od 21. do 24. maja održana manifestacija u oblasti kulture i turizma od značaja za opštinu Bajina Bašta, posvećena srpskom jeziku i očuvanju ćirilice, treća po redu “Ćirilična baština”. Jedna od najvećih kulturnih manifestacija u Srbiji koja slavi ćirilično pismo održava se u gradiću na Drini, mestu u čijoj su blizini pre nekoliko vekova račanski monasi osnovali prepisivačku školu i zahvaljajući kojima su sačuvala pismenost i plamen kulture u najtežim vremenima za srpski narod.

Uz bogat kulturni, muzički i edukativno-zabavni program, obavljena je i dodela priznanja za doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma, koja su dobili gradonačelnik Banja Luke, Draško Stanivuković, JP Nacionalni park Tara i firma Zlatiborac.

Uz poruku „Koristimo ćirilicu, čuvajmo svoje”, na otvaranju „Ćirilične baštine“ su govorili Vesna Đurić, predsednica opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, predsednik Organizacionog odbora manifestacije i Milovan Jezdić, direktor Ustanove „Kultura”.

Predsednica opštine Bajina Bašta, Vesna Đurić, navela je da će opština u narednom periodu još snažnije podržavati „Ćiriličnu baštinu“ kako bi nastavili da svake godine u našem gradu predstavljamo najznačajnija imena srpskog jezika i kulture.

Opština  će nastaviti da ide u korak sa organizatorima „Ćirilične baštine“ kojima želim posebno da se zahvalim što su svojim inicijativama, idejama, entuzijazmom i velikim radom Bajinoj Bašti darovali jednu ovako prestižnu manifestaciju. Sigurna sam da je već sad svima jasno da će uz Drinsku regatu kao jednu od najvećih turističkih manifestacija u Srbiji, Ćirilična baština u narednom periodu na najlepši način predstavljati Bajinu Baštu ne samo u našoj državi već i mnogo šire. – navela je predsednica opštine.

Siniša Spasojević, predsednik organizacionog odbora „Ćirilične baštine“, rekao je da se u Bajinoj Bašti ćirilica piše srcem i da je cilj da Ćirilična baština zaživi kao manifestacija koja će biti nacionalnog i regionalnog karaktera.

Nadam se da ćemo iz godine u godinu podizati nivo sadržaja i da će „Ćirilična baština“ postati jedan od najprestižnijih događaja na kulturnoj mapi Srbije ali i širom zemalja gde se srpski priča, piše i misli. Poruka koja se nedvosmisleno šalje iz Bajine Bašte jeste da moramo negovati naše pismo i čuvati svoju kulturu, da je ćirilica pismo naše slavne prošlosti ali i pismo budućnosti koje treba koristiti u svakoj prilici. – naveo je Spasojević.

Zaslužnima za zaštitu, promociju i negovanje našeg nacionalnog pisma dodeljene su nagrade „Ćirilične baštine”. Glavno priznanje, „Ćirilična darovnica”, prošle godine ustanovljena (prvi dobitnik je list „Politika”), pripalo je Drašku Stanivukoviću, gradonačelniku Banjaluke – za izuzetan doprinos u očuvanju i promociji ćirilice, srpskog jezika i pisma i zbog mera koje su donete u Banjaluci u cilju zaštite ćirilice.

Zaista sam počastvovan i istinski srećan, jer se za borbu za očuvanje i zaštitu ćirilice Banje Luke čulo i u Srbiji i ovde u Bajinoj Bašti, te što je među mnoštvom mladih darovitih ljudi meni pripala čast da dobijem ovu značajnu nagradu – kazao je gradonačelnik Banje Luke.

On je istakao da postoji stvarna potreba za zaštitom ćirilice, jer je na primeru Banje Luke, kao najvećeg grada Republike Srpske, vidljivo da je procenat natpisa na ćirilici, u odnosu na period pre Prvog svetskog rata, sa 98 odsto spao na nivo statističke greške, a da period globalizacije veoma lako može dovesti do toga da se zaboravi ko smo i odakle potičemo.

Ako ne sačuvamo jezik, pismo i veru, neće nas ni biti. Vuk Stefanovića Karadžić je rekao jednu čuvenu rečenicu, da je jezik hranitelj naroda, a dok god je takve hrane narod može da živi i da postoji, a mi moramo biti svesni jedne takve misli – rekao je Stanivuković.

Osvrnuvši se na početke svoje karijere kada je odlučio da svoje društvene mreže uspostavi na ćirilici, iako je takva odluka nosila svoj rizik, gradonačelnik je poručio mladim ljudima da je to način kojim se putem društvenih mreža čuva pismo, bez obzira na cenu.

Prva promena koju sam napravio kao gradonačelnik, već u prvim mesecima mandata, odnosila se upravo na obaveznu upotrebu ćirilice na zvaničnoj stranici Grada, društvenim mrežama i Viber zajednici Grada Banja Luka -istakao je on.

Gradonačelnik je čestitao Opštini Bajina Bašta na Deklaraciji o ćirilici, koju je Skupština opštine usvojila, te je poručio da će isti predlog uputiti Skupštini grada Banja Luka. On je takođe naveo i da će kao što Bajina Bašta pravi park ćirilice isto to uraditi i u najvećem gradu Republike Srpske.

Zahvalnice „Ćirilične baštine“ jer se posebno ističu u zaštiti i negovanju ćirilice dobili su Nacionalni park Tara i „Zlatiborac“. Iako oba preduzeća dolaze sa prostora zapadne Srbije ona su nacionalno značajna, prepoznatljiva izvan granica naše zemlje, a svuda svojim radom i predstavljanjem ponosno promovišu i srpsko pismo.

Nakon otvaranja Ćirilične baštine i nastupa gudačkog trija RTS-a i mladih članova radionice „Art moment”, u galeriji Ustanove „Kultura” otvorena je izložba „Ćirifiti”, autora Petra Popovića Pirosa. Postavku čine grafiti ispisani ćirilicom, a publika u bajinoj Bašti je imala priliku i da uživo prati stvaranje jednog od umetnički dela perspektivnog grafičkog dizajnera posvećenog strit-artu, uličnoj umetnosti

Posebnu pažnju privuklo je predavanje o ćirilici koje je održao akademik Miro Vuksanović, urednik edicije „Deset vekova srpske književnosti”. On je nadahnuto govorio o dugoj tradiciji našeg pisma i njegovim trajnim vrednostima, temeljnim srpskim knjigama, zapisima, prvim štamparijama, hramovima živopisanim ćirilicom.

Drugog dana „Ćirilične baštine“ jedan od segemenata koji je privukao posebno veliku pažnju bila je edukativno-zabavna igra „Tražim ćirlicu“. Igra se održala u Sportsko-rekreativnom centru „Braća Milutinović“ koji je po lepom danu vrveo od posetilaca. Cilj igre je bio da se kroz zabavu i družnje promoviše ćirilica i srpski jezik ali i da se proveri znanje kako iz oblasti maternjeg jezika tako i iz istorije manastira Rače i opštine Bajina Bašta.

Trku i potragu za znanjem u Lugu otvorio je gradonačelnik Banjaluke i dobitnik ovogodišnje Ćirilične darovnice Draško Stanivuković zajedno sa predsednicom opštine Bajina Bašta Vesnom Đurić. Stanivuković je na kraju igre „Tražim ćirilicu“ uručio pehare i medalje pobedničkim ekipama i ostao u razgovoru sa omladinom.

Ukupno je se takmičilo 11 ekipa od čega šest iz osnovnih škola i pet iz srednjih njih škola. Svaka ekipa brojala je po pet takmičara, a organizatori su najboljima pripremili pehare i medalje dok su svi učesnici dobili zahvalnice za učešće.

Gradonačelnik Banjaluke je sa predsednicom opštine Bajina Bašta u Lugu zasadio drvo Pančićeve omorike i na ovaj način započeo praksu da dobitinici „Ćirilične darovnice“ sade drvo u SRC „Braća Milutinović“. Stavikuković i Đurić su zatim obišli OŠ „Sveti Sava“ i sportsku halu u Bajinoj Bašti.

U večernjim časovima su dodeljeni pehari, diplome i pokloni nagrađenima na foto-konkursu „Ćirilica uvek sa mnom“.

Zatim je svoje predavanje o najstarijim srpskim ćiriličkim rečnicima održala je prof. dr Rajna Dragićević, redovni profesor na Katedri za srpski jezik sa južnoslovenskim jezicima na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Govoreći o ćirilici u publikom ispunjenoj sali Ustanove „Kultura”, kazala je da to pismo, pored istorijskog i simboličkog značaja, ima i identitetski karakter jer potvrđuje kulturnu baštinu napisanu tim pismom kao srpsku.

Posle predavanja uvažene profesorke Dragićević gudački trio RTS-a je održao još jedan koncert na glavnoj ulici u Bajinoj Bašti.

Trećeg dana Ćirilične baštine bilo je organizovano stručno vođenje i upoznavanje sa istorijatom manastira Rače, umetničkim nasleđem i značajem čuvene Račanske prepisivačke škole. Od 18 časova u gradskoj galeriji je bilo prvo predstavljanje knjige o Dobrici Eriću, velikom srpskom pesniku i čoveku koji se ceo život borio za ćirilicu.

Od 20 časova u bioskopu u Bajinoj Bašti publika je mogla da uživa u predstavi „Bedemi ćirilice“.

„Bedemi ćirilice“  govore o životu i radu Svete braće Ćirila i Metodija, o njihovoj borbi i ljudskoj drami na putu ka pismenosti, prosvećenosti, oduhovljenosti i jeziku i pismu koje oplemenjuje narod slovenski. Ovo je pesma, ali i plač o gradnji bedema, na kojima je uzraslo pismo, koje vekovima napaja naše postojanje.

Četvrti dan manifestacije posle Svete litugrije u manastiru Rača održana je prigodna beseda o Svetom Ćirilu i Metodiju i značaju očuvanja ćirilice.

Podelite ovu vest:

There are no comments yet.

Ostavite odgovor

Your email address will not be published. Required fields are marked (*).

Veličina slova