Sve vesti iz Opštine Bajina Bašta

*servisne informacije, opštinske vesti, javne nabavke, konkursi

U sali Skupštine opštine Bajina Bašta održana je promocija Nacionalnog modela dualnog obrazovanja i Nacionalnog okvira kvalifikacija Republike Srbije. Ovim događajem istaknuta je važnost dualnog obrazovanja kao ključnog faktora za uspešan karijerni razvoj mladih.
Dualni model, koji predstavlja kombinaciju teorijskog učenja u školi i praktične obuke u realnom radnom okruženju, značajno doprinosi kvalitetu obrazovanja i povećava konkurentnost domaće privrede.
Direktorka Kancelarije za dualno obrazovanje i Nacionalni okvir kvalifikacija, prof. dr Gabrijela Grujić, naglasila je da je od velike važnosti uskladiti obrazovne profile sa razvojnim planovima lokalne zajednice. Na taj način, mladi ljudi mogu steći relevantna znanja i veštine koje će im omogućiti brže zapošljavanje u sopstvenom mestu.
Prema njenim rečima, sistem dualnog obrazovanja trenutno pohađa oko 20.000 učenika širom Srbije, od čega je 500 u Zlatiborskom okrugu. Ona je dodala da je neophodno da se fokus usmeri na potrebe lokalne privrede kako bi se stvorile realne mogućnosti za zaposlenje učenika nakon završetka školovanja.
Prisutni su imali priliku da čuju iskustva direktora škola, učenika, kao i predstavnika kompanija koje učestvuju u ovom sistemu. Svoje iskustvo u realizaciji dualnog obrazovanja predstavio je i direktor Tehničke škole u Bajinoj Bašti, gospodin Nenad Mihailović.
Skupu se obratio i pomoćnik predsednika opštine Bajina Bašta, Siniša Spasojević, koji je zahvalio timu Kancelarije za dualno obrazovanje na poseti. On je istakao da je cilj opštine da, uz stručne smernice, usmeri mlade ka obrazovnim profilima koji odgovaraju potrebama lokalne privrede i unapređuju ekonomski razvoj zajednice.

Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici Odluku o osnivanju Muzeja ćirilice u Rači kod Bajine Bašte, koji će značajno doprineti očuvanju, promociji i proučavanju ćiriličkog pisma, kao jednog od osnovnih elemenata nacionalnog identiteta.

Planirano je da se u Muzeju ćirilice, koji se nalazi u zgradi nekadašnje škole u Rači, predstave istorijat, razvoj, lepota i praktičnost srpskog pisma, kao i dometi i značaj Račanske književne i prepisivačke škole.

Budućim posetiocima ovog muzeja će tokom obilaska postavke na raspolaganju biti savremene tehnologije.

Osnivanjem ove ustanove kulture ispunjavaju se uslovi za sprovođenje mera neophodnih za zaštitu i očuvanje ćiriličkog pisma kao matičnog pisma, kao i za jačanje svesti o značaju njegovog korišćenja.

Članovi Vlade usvojili su i Predlog izmena i dopuna Zakona o oglašavanju, koji predstavlja korak dalje i u harmonizaciji sa propisima Evropske unije, odnosno novim regulatornim okvirom u vezi sa pružanjem audio-vizuelnih medijskih usluga.

Rešenja u Zakonu bilo je potrebno uskladiti sa kontinuiranim razvojem ovog tržišta i u skladu sa novim načinima oglašavanja.

Takođe, restriktivnije je uređeno oglašavanja igara na sreću, s obzirom na rastući trend potrošnje u ovom segmentu i potrebu da se zaštite najosetljivije kategorije stanovništva. U cilju intenzivnije borbe protiv pušenja, pravila oglašavanja su proširena, pored duvanskih, i na srodne proizvode.

Na sednici je usvojena i Odluka o izmenama i dopunama Odluke o najvišim cenama lekova za upotrebu u humanoj medicini čiji je režim izdavanja na recept, kojom se stvaraju uslovi da se na tržište Republike Srbije pusti u promet 60 novih lekova koji se izdaju na recept, za koje je dobijena dozvola Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije za stavljanje u promet.

Donošenjem ove odluke povećaće se konkurencija lekova, ukupna ponuda i snabdevenost tržišta.

Izvor www.srbija.gov.rs

Pozivaju se sva zainteresovana fizička i pravna lica u opštini Bajina Bašta da uzmu učešće u javnoj raspravi o nacrtu Izmena i dopuna Plana javnih  investicija opštine Bajina Bašta za 2025. godinu, koja će trajati u periodu od  20. maja do 04. juna 2025. godine, dostavljanjem primedbi, predloga i sugestija u pisanoj formi na adresu: Opština Bajina Bašta-Opštinskom veću, Ul. Dušana Višića broj 28, 31250 Bajina Bašta, ili elektronskom poštom na adresu: sobb@mts.rs.

Usmena javna rasprava o nacrtu Izmena i dopuna Plana javnih investicija opštine Bajina Bašta za 2025. godinu održaće se na dan 04. juna 2025. godine, u sali opštine Bajina Bašta, Ul. Dušana Višića broj 28, Bajina Bašta, sa početkom u 10,00 sati.Pozivaju se svi zainteresovani da prisustvuju i uzmu učešće u usmenoj javnoj raspravi.

                                                                                    PREDSEDNIK OPŠTINSKOG VEĆA

                                                                                               PREDSEDNIK OPŠTINE

                                                                                                      Milenko Ordagić

Od 22. do 25. maja 2025. godine očekuje vas bogat i inspirativan program sedme po redu Ćirilične baštine, koji slavi našu kulturu, tradiciju i pismo.

U programu vas očekuju:

• stručna predavanja i predstavljanja novih izdanja
• književne večeri i pesnički programi
• pozorišne predstave i monodrame
• izložbe, filmske projekcije i radionice
• dodele nagrada i priznanja
• dečje trke, učenički programi i sadržaji na otvorenom

U fokusu ovogodišnjeg programa su Matica srpska, Miroslavljevo jevanđelje, značaj Svetih Ćirila i Metodija, kao i doprinos savremenih stvaralaca očuvanju srpske ćirilice.

Od svečanog otvaranja i izložbe „Božansko nadahnuće – Miroslavljevo jevanđelje“, preko predstave „Autobiografija“, monodrame o Savi Mrkalju, pa sve do trke beba i koncerta Intermeco kvarteta – ovaj kulturni praznik biće praznik za sva čula!

Ćirilična baština 7. realizuje se uz podršku Opštine Bajina Bašta, a u organizaciji Ustanove „Kultura“, Turističke organizacije „Tara-Drina“, Matice srpske, Kancelarije za mlade, Narodne biblioteke „Miloš Trebinjac“ i Nacionalnog parka Tara.

Vidimo se u Bajinoj Bašti – da zajedno proslavimo lepotu ćirilice!

Organizacioni odbor „Ćirilične baštine“ jednoglasno je usvojio predlog da se ove godine nagrada „Ćirilična darovnica“ dodeli akademiku Tešiću za višedecenijsko angažovanje na zaštiti, očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.

Kao jedinstvenom umetniku srpskog poetskog izraza i velikom tvorcu u njemu, gde je na tragu naših najvećih pesnika od srednjeg veka do danas, akademiku Milosavu Tešiću za svaku nagradu dovoljna bi bila zadužbina koju je podigao na prostorima pesničke leksike, sintakse i versifikacije. Delimično menjajući poetiku i stilske dominante u  sopstvenom pesničkom izrazu od početnih zbirki Kupinovo (1987) i Ključ od kuće (1991) do danas, Tešić je obogatio rezervoare pesničke leksike, sintakse i metra i jezički snažno uticao na mlađe pesničke generacije.

I do sada je više puta istaknuto da je Tešić jedini među srpskim pesnicima koji se ostvario stvarajući i u jeziku, ali i o jeziku, i to kao lingvista u domenu srbistike, pre svega dijalektolog i leksikograf, ali i kao esejist. Izvrsno poznavanje narodnih govora i njihovih različitih terminoloških sistema demonstrirao je uzornom dijalektološkom monografijom „Govor Lještanskog“ (1977), a višedecenijska posvećenost leksici srpskog jezika dovela ga je u Institutu za srpski jezik SANU do pozicije urednika Rečnika SANU, člana njegovog Uređivačkog odbora i predsednika Odbora za izradu Rečnika SANU, ali i do članstva u redakciji Matičinog časopisa „Jezik danas“.

Veliki odjek u kulturnoj javnosti imalo je i Tešićevo jasno artikulisano angažovanje na zaštiti srpske ćirilice u javnim nastupima i tekstovima.

Milosav Tešić je rođen u selu Lještansko kod Bajine Bašte 15. novembra 1947. godine. Diplomirao je i magistrirao na Filološkom fakultetu u Beogradu. Predsednik je Odbora za izradu Rečnika SANU, predsednik Zadužbine Branka Ćopića, predsednik Saveta Biblioteke SANU, član Akademijskog Odbora za proučavanje flore i vegetacije Srbije. Član je i potpredsednik  Upravnog odbora Srpske književne zadruge, član Udruženje književnika Srbije i Srpskog književnog društva, član redakcije časopisa  „Jezik danas“ i „Poetika“.

Milosav Tešić je pažnju kritičke javnosti na sebe je skrenuo već svojom prvom zbirkom Kupinovo (1986), a učvrstio ju je potonjim pesničkim knjigama: Ključ od kuće (1991), Blago božije (1993), Prelest severa; Krug račanski, Dunavom (1996), kao i lirskim spevom Sedmica (1999). O saglasnosti u vezi sa statusom poezije Milosava Tešića u tadašnjoj kritici svedoče afirmativne kritike o njegovim zbirkama i mnoštvo nagrada kojima je ovenčan.

U svojoj prvoj knjizi Tešić poetski aktivira stvarna i simbolička značenja srpskih toponima, u drugoj silazi u lično i kolektivno iskustvo da bi poetski dočarao svet svog detinjstva i skrajnute elemente srpske kulture, a u Prelesti severa, svojevrsnom romanu u stihovima, opevao je Veliku seobu i prelom u kulturi srpskog naroda na prelazu 17. i 18. veka, dok u je Sedmici opevao stvaranje sveta.

Tešić u srpsku poeziju vraća i revitalizira stare poetske oblike srpsko-vizantijskog pevanja – kanonske pesme, kondak, stihiru, svetilan, te rondo, rondel i glosu iz umetničke lirike. Kao vrhunski versifikator, obnovitelj je jampske stope u srpskoj poeziji i donosilac velikog i raznovrsnog leksičkog blaga.

Tešićeve pesničke knjige nagrađene su prestižnim književnim nagradama: „Miloš Crnjanski“; Nagrada lista Borba za knjigu godine u 1991 godini; Zmajeva nagrada Matice srpske; „Branko Miljković“;  „Šušnjar 2001“; Nagrada lista Borba za najbolju pesničku knjigu u 1993. godini; „Račanska povelja“; Nagrada lista Borba za knjigu godine u 1995. godini; „Stanislav Vinaver“; „Jakov Ignjatović“;  „Branko Ćopić“;  Žička hrisovulja; Disova nagrada; „Desanka Maksimović“;  „Nek teku reke“; Prosvetina nagrada; Pero Despota Stefana Lazarevića; Nagrada Prosvetinog sajma knjiga; Nolitova nagrada; Nagrada Nj. K. V. Knez Pavle Karađorđević; „Jovan Dučić“;  „Meša Selimović“;  „Jefimijin vez“; Zlatni krst Kneza Lazara;  „Skender Kulenović“; „Zaplanjski Odfej“ (dva puta: za pesmu „Grom o Svetom Savi“ i za pesmu „Plava grobnica – Vido“); „Zmaj Ognjeni Vuk“; „Biblios“; Bazjaška povelja; Vidovdanska povelja; Petrovdanski venac; Nagrada Grada Beograda; „Đorđe Jovanović“; „Rade Drainac“; Nagrada „Izviiskra Njegoševa…

„Ćirilična darovnica“ je najznačajnija nagrada u okviru manifestacije „Ćirilična baština“. Ona se dodeljuje samo jednom dobitniku godišnje i predstavlja nacionalnu nagradu za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma.

„Ćirilična darovnica“ će akademiku Milosavu Tešiću biti uručena u petak, 23. maja u Muzeju ćirilice u Rači. Prilikom dodele „Ćirilične darovnice“ uvažani akademik, čije su brojne pesme posvećene slavnim račanskim kaluđerima, održaće svoje pesničko veče. Pesnik koji u zbirci „Krug račanski, Dunavom“ prikazuje račansko monaštvo koje se u Velikoj seobi odselilo ali neguje duhovni kontinuitet sa tradicijom pravoslavnog srednjovekovlja i radi na očuvanju jezika i nacionalnog bića svoje stihove će kazivati u Muzeju ćirilice koji temelj svog postojanja ima baš u radu izuzetnih kaluđera Račana.

Opština Bajina Bašta i Crkvena opština Bajina Bašta sa opštinskim ustanovama organizuju svečano obeležavanje slave grada – Prenos moštiju Svetog Save Srpskog, u ponedeljak, 19. maja. U čast prvog srpskog arhiepiskopa, prosvetitelja i zaštitnika Bajine Bašte, pripremljen je bogat kulturno-duhovni program koji traje četiri dana.

**Petak, 16. maj | 20:00 | Gradski bioskop**

Projekcija ruskog dokumentarnog filma *„Lastavice Hristove“* rediteljke Julije Bočarove, o životu mitropolita Amfilohija i značaju Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori.

️ **Subota, 17. maj**

* 17:00 – Svečani defile folklornih ansambala ulicama grada

* 18:00 – Koncert veterana folklora u Sportskom centru „Braća Milutinović“

* 20:00 – Tribina *„Sveti Sava – juče, danas i sutra“* u gradskom bioskopu. Govore: protojerej Aleksandar Jevtić i novinar Aleksandar Gajšek. Tema: Svetosavski etos Vladete Jerotića.

**Nedelja, 18. maj – uoči slave**

* 08:00 – Sveta liturgija u hramu Svetog Save

* Svečana dodela nagrada učenicima veronauke

* 16:00 – Večernje bogosluženje u hramu

* 17:00 – Svenarodna litija ulicama grada

* 18:00 – Svetosavska beseda: protojerej-stavrofor Gojko Perović

* 18:30 – Koncert duhovne muzike ansambla „Bedem“ i nastup kulturno-umetničkih društava

⛪ **Ponedeljak, 19. maj – Dan slave**

* 09:00 – Sveta arhijerejska liturgija u hramu Svetog Save i rezanje slavskog kolača

* 21:00 – Monodrama *„Iskra“* u gradskom bioskopu – priča o Nikoli Tesli iz perspektive njegove majke Đuke

Pozivamo sve građane i goste Bajine Bašte da učestvuju u proslavi i zajedno obeleže ovaj veliki pravoslavni i opštinski praznik, u duhu Svetosavlja i zajedništva.

Dana 15. maja 2025. godine, Osnovna škola „Dušan Jerković“ u Kostojevićima obeležila je 137 godina postojanja. Tim povodom, u prostorijama škole upriličena je svečana priredba kojoj su prisustvovali učenici, roditelji, nastavnici i brojni gosti.

Svečanosti je u ime rukovodstva opštine Bajina Bašta prisustvovao pomoćnik predsednika opštine, Ljubodrag Petrović.

Nakon intoniranja  himne „Bože pravde“, prisutne je pozdravila direktorka škole, Gordana Leontijević. U svom obraćanju istakla je da je škola uvek bila mesto gde se grade prijateljstva, neguje znanje i kreativnost, podstiče sportski duh i poštuju različitosti.

Tom prilikom uručene su zahvalnice saradnicima škole, kao i nagrade učenicima koji su ostvarili zapažene rezultate na takmičenju „Šta znaš o saobraćaju“, kao i na literarnom i likovnom konkursu povodom Dana škole, na temu „Dvorište moje škole“.

Priredba je završena pesmom i igrom, a najavljen je i memorijalni sportski turnir u znak sećanja na nastavnicu Violetu Radovanović.