biovil

U Kostojevićima, izabranom Bioenergetskom selu, u okviru projekta BioVill, koji sprovodi Stalna konferencija gradova i opština, a koji se realizuje sredstvima evropskog programa „Horizon 2020“, održan je sastanak-radionica.

Događaj je priređen u prostorijama tamošnje Osnovne škole „Dušan Jerković“.

Cilj BioVill projekta je da podrži razvoj koncepta bioenergetskih sela u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Rumuniji, kroz prenos znanja iz Austrije, Nemačke i drugih razvijenih zemalja. Pod pojmom bioenergetsko selo podrazumeva se lokalna zajednica koja najveći deo svojih energetskih potreba zadovoljava korišćenjem lokalno dostupne biomase, ali i drugih obnovljivih izvora energije. Kostojevići su naš predlog za bioenergetsko selo, jer poseduje dovoljno potencijala za primenu ovog koncepta u Srbiji.

U prethodnom periodu puno je rađeno na izradi mogućih modela po kojima bi se ovaj koncept mogao primeniti u Kostojevićima. Cilj sastanka je predstavljanje tih modela, razgovor o njihovim dobrim stranama i ograničenjima i konsultacija sa svim zainteresovanim akterima o daljim pravcima razvoja sistema.

Na samom otvaranju radionice članovima radne grupe  BioVill obratili su se Nenad Lečić, član Opštinskog veća, opština Bajina Bašta i Miodrag Gluščević, SKGO.

Prezentaciju nalaza preliminarne tehno-ekonomske analize zamene energenta u toplani u Kostojevićima, održao je prof. dr Dejan Ivezić. Slobodan Jerotić predstavio je analizu i različite opcije za finansiranje projekta zamene energenta u toplani u Kostojevićima.

Na samom otvaranju radionice članovima radne grupe  BioVill obratili su se Nenad Lečić, član Opštinskog veća, opština Bajina Bašta i Miodrag Gluščević, SKGO.

Prezentaciju nalaza preliminarne tehno-ekonomske analize zamene energenta u toplani u Kostojevićima, održao je prof. dr Dejan Ivezić. Slobodan Jerotić predstavio je analizu i različite opcije za finansiranje projekta zamene energenta u toplani u Kostojevićima.

Članovi radne grupe i prisutni meštani upoznati su sa tehničkim podacima vezanim za seosku toplanu, o priključcima, kao i o načinu da toplotni sistem u ovom selu postane održiv.

U okviru radionice, članovi radne grupe izvršili su i izbor najboljih likovnih radova na temu „Moje bioenergetsko selo “.

Predstavnici Slovenije, Srbije, Hrvatskoj, Makedonije i Rumunije u periodu od 15. do 18. maja 2017. učestvovali su u okviru projekta „BioVil“ u studijskoj poseti Nemačkoj, gde su imali priliku da se upoznaju sa različitim tehnikama proizvodnje grejanja i električne energije u bioenergetskim selima u južnom delu Nemačke. Našu delegaciju činili su predstavnici Bajine Bašte, sela Kostojevići i Stalne konferencije gradova i opština.

„BioVil“ je projekat koji se realizuje uz podršku EU programa Horizont 2020 i bavi se razvojem i uspostavljanjem koncepta bioenergetskih sela u zemljama Jugoistočne Evrope. SKGO je partner iz Srbije koji realizuje aktivnosti u okviru programa. Cilj projekta je podrška razvoju koncepta bioenergetskih sela u Sloveniji, Srbiji, Hrvatskoj, Makedoniji i Rumuniji do investicione faze, kroz prenos znanja iz Austrije, Nemačke i drugih zemalja. Ovaj projekat će inicirati početak osnivanja najmanje pet bioenergetskih sela u partnerskim zemljama spremnih za fazu infrastrukturnog investiranja, čime bi se povećao udeo u bioenergetskoj održivosti. U Srbiji će to biti selo Kostojevići u opštini Bajina Bašta.

Investicija ovog projekta je pre svega u znanju i iskustvima partnera iz zapadne Evrope, pre svega iz Austrije i Nemačke. Kroz projekat je planirano da se razvije sva potrebna dokumentacija koja je neophodna za investicije u zameni kotla u selu Kostojevići i to sa mazuta na kotao na biomasu. Ovim povodom organizovana je studijska poseta u Bavarskoj od strane Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i Agencije za obnovljive izvore energije.

Tokom studijske posete, primer dobre prakse grejanja na piljevinu hotela Švajger predstavljen je u selu Glon. U ovom mestu su od 2009. do 2014. godine postavljena dva postrojenja za proizvodnju toplotne energije na bazi piljevine, čime se obezbeđuje ne samo grejanje za hotel, već i za potrebe fabrike koja pravi čokoladne oblike, crkve i šest domaćinstava. Ovaj primer grejanja predstavljen je i u selu Šlaht i selu Buh gde su prezentovani i primeri postavljanja cevovoda REHAU, takođe učesnici su posetili i toplanu na piljevinu u mestu Cineberg. Centar za biomasu koji koristi, proizvodi i prodaje piljevinu, drvene brikete i sve proizvode od drva, primer je dobre prakse udruživanja šumovlasnika i osnivanja Asocijacije šumara koji su napravili ovaj centar za biomasu u mestu Kempten.

Selo Glon je poznato po tome što se 2007. godine povezalo sa meštanima iz celog okruga Edersberg kako bi osmislili put energetske tranzicije koji je održiv u njihovom mestu do 2020. godine. Ključno je što je ovo primer dobre prakse ne samo građanske participacije, već građanskog volonterskog rada i građanskog aktivnog učešća. Njihov cilj je da potpuno pređu na korišćenje isključivo obnovljive izvore energije.

Ova poseta je bila jako značajna za učesnike jer su mogli da vide metode i modele privatne prakse i uključivanja građana u proces proizvodnje i isporuke toplotne i električne enegije, kao i načine na koji su se organizovali pojedinci kako bi proširili mrežu snabdevanja toplotnom energijom na bazi obnovljivih izvora energije.

Tako, na primer, u bioenergetskom selu Vildpoldsried učesnici su imali priliku da vide kombinovane sisteme korišćenja solarnih panela, vetrenjača, piljevine, biogasa (metana), takozvani smart grid ili pametnu mrežu, budućnost elektrodistribucije.