биовил

У Костојевићима, изабраном Биоенергетском селу, у оквиру пројекта BioVill, који спроводи Стална конференција градова и општина, а који се реализује средствима европског програма „Horizon 2020“, одржан је састанак-радионица.

Догађај је приређен у просторијама тамошње Основне школе „Душан Јерковић“.

Циљ BioVill пројекта је да подржи развој концепта биоенергетских села у Словенији, Србији, Хрватској, Македонији и Румунији, кроз пренос знања из Аустрије, Немачке и других развијених земаља. Под појмом биоенергетско село подразумева се локална заједница која највећи део својих енергетских потреба задовољава коришћењем локално доступне биомасе, али и других обновљивих извора енергије. Костојевићи су наш предлог за биоенергетско село, јер поседује довољно потенцијала за примену овог концепта у Србији.

У претходном периоду пуно је рађено на изради могућих модела по којима би се овај концепт могао применити у Костојевићима. Циљ састанка је представљање тих модела, разговор о њиховим добрим странама и ограничењима и консултација са свим заинтересованим актерима о даљим правцима развоја система.

На самом отварању радионице члановима радне групе  BioVill обратили су се Ненад Лечић, члан Општинског већа, општина Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, СКГО.

Презентацију налаза прелиминарне техно-економске анализе замене енергента у топлани у Костојевићима, одржао је проф. др Дејан Ивезић. Слободан Јеротић представио је анализу и различите опције за финансирање пројекта замене енергента у топлани у Костојевићима.

На самом отварању радионице члановима радне групе  BioVill обратили су се Ненад Лечић, члан Општинског већа, општина Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, СКГО.

Презентацију налаза прелиминарне техно-економске анализе замене енергента у топлани у Костојевићима, одржао је проф. др Дејан Ивезић. Слободан Јеротић представио је анализу и различите опције за финансирање пројекта замене енергента у топлани у Костојевићима.

Чланови радне групе и присутни мештани упознати су са техничким подацима везаним за сеоску топлану, о прикључцима, као и о начину да топлотни систем у овом селу постане одржив.

У оквиру радионице, чланови радне групе извршили су и избор најбољих ликовних радова на тему „Моје биоенергетско село “.

Представници Словеније, Србије, Хрватској, Македоније и Румуније у периоду од 15. до 18. маја 2017. учествовали су у оквиру пројекта „БиоВил“ у студијској посети Немачкој, где су имали прилику да се упознају са различитим техникама производње грејања и електричне енергије у биоенергетским селима у јужном делу Немачке. Нашу делегацију чинили су представници Бајине Баште, села Костојевићи и Сталне конференције градова и општина.

„БиоВил“ је пројекат који се реализује уз подршку ЕУ програма Хоризонт 2020 и бави се развојем и успостављањем концепта биоенергетских села у земљама Југоисточне Европе. СКГО је партнер из Србије који реализује активности у оквиру програма. Циљ пројекта је подршка развоју концепта биоенергетских села у Словенији, Србији, Хрватској, Македонији и Румунији до инвестиционе фазе, кроз пренос знања из Аустрије, Немачке и других земаља. Овај пројекат ће иницирати почетак оснивања најмање пет биоенергетских села у партнерским земљама спремних за фазу инфраструктурног инвестирања, чиме би се повећао удео у биоенергетској одрживости. У Србији ће то бити село Костојевићи у општини Бајина Башта.

Инвестиција овог пројекта је пре свега у знању и искуствима партнера из западне Европе, пре свега из Аустрије и Немачке. Кроз пројекат је планирано да се развије сва потребна документација која је неопходна за инвестиције у замени котла у селу Костојевићи и то са мазута на котао на биомасу. Овим поводом организована је студијска посета у Баварској од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) и Агенције за обновљиве изворе енергије.

Током студијске посете, пример добре праксе грејања на пиљевину хотела Швајгер представљен је у селу Глон. У овом месту су од 2009. до 2014. године постављена два постројења за производњу топлотне енергије на бази пиљевине, чиме се обезбеђује не само грејање за хотел, већ и за потребе фабрике која прави чоколадне облике, цркве и шест домаћинстава. Овај пример грејања представљен је и у селу Шлахт и селу Бух где су презентовани и примери постављања цевовода РЕХАУ, такође учесници су посетили и топлану на пиљевину у месту Цинеберг. Центар за биомасу који користи, производи и продаје пиљевину, дрвене брикете и све производе од дрва, пример је добре праксе удруживања шумовласника и оснивања Асоцијације шумара који су направили овај центар за биомасу у месту Кемптен.

Село Глон је познато по томе што се 2007. године повезало са мештанима из целог округа Едерсберг како би осмислили пут енергетске транзиције који је одржив у њиховом месту до 2020. године. Кључно је што је ово пример добре праксе не само грађанске партиципације, већ грађанског волонтерског рада и грађанског активног учешћа. Њихов циљ је да потпуно пређу на коришћење искључиво обновљиве изворе енергије.

Ова посета је била јако значајна за учеснике јер су могли да виде методе и моделе приватне праксе и укључивања грађана у процес производње и испоруке топлотне и електричне енегије, као и начине на који су се организовали појединци како би проширили мрежу снабдевања топлотном енергијом на бази обновљивих извора енергије.

Тако, на пример, у биоенергетском селу Вилдполдсриед учесници су имали прилику да виде комбиноване системе коришћења соларних панела, ветрењача, пиљевине, биогаса (метана), такозвани смарт грид или паметну мрежу, будућност електродистрибуције.