Muzej ćirilice ugostio Matiju Bećkovića na osmoj „Ćiriličnoj baštini”

Drugi dan manifestacije „Ćirilična baština” obeležili su i brojni kulturni i obrazovni sadržaji. U prostorijama Gimnazije „Josif Pančić” prof. dr Isidora Bjelaković održala je predavanje „O velikim ovogodišnjim jubilejima: Matica srpska, Zaharije Orfelin i Svetozar Miletić”, nakon čega je organizovana radionica „Dva veka Matice srpske”, za učenike Gimnazije. U radionici je učestvovalo šest ekipa učenika koji su pokazali znanje iz istorije, geografije, kinematografije, kao i oblasti jezičke kulture i istorije Matice srpske.

Potom je usledio centralni događaj, uručenje nagrade „Ćirilična darovnica” akademiku Matiji Bećkoviću, za izuzetan doprinos očuvanju, zaštiti i promociji ćirilice, kao i negovanju srpskog jezika i pisma. Priznanje mu je, u ambijentu Muzeja ćirilice, uručio prof. dr Aleksandar Milanović, direktor Muzeja ćirilice.

Nakon svečanog uručenja nagrade, akademik Bećković održao je besedu posvećenu značaju ćirilice za srpski narod, ističući da ona predstavlja temelj nacionalnog identiteta i kulturnog nasleđa. Posebno je govorio o značaju manastira Rača i Miroslavljevog jevanđelja, jednog od najvrednijih spomenika srpske pismenosti.

Osvrćući se na savremeno doba i razvoj tehnologije, Bećković je ukazao na to da rukopis polako nestaje, da se mastilo i penkalo sve ređe koriste, dok je računar zamenio tradicionalno pisanje. Ipak, poručio je da ćirilica neće nestati, jer, kako je istakao, „ne zavisi ćirilica od nas, nego mi od nje”.

Akademik je naglasio da ćirilica deli sudbinu srpskog naroda i da će trajati sve dok postoje Srpska pravoslavna crkva, Matica srpska, Srpska književna zadruga i Srpska akademija nauka i umetnosti. Govoreći o značaju očuvanja pisma među mladima, Bećković je poručio da je obaveza mlađih generacija da čuvaju i neguju srpsko pismo.

Veče je nastavljeno pesničkim programom i besedom Matije Bećkovića, koja je izazvala snažne emocije publike i ispraćena je dugotrajnim aplauzima.