Музеј ћирилице угостио Матију Бећковића на осмој „Ћириличној баштини”

Други дан манифестације „Ћирилична баштина” обележили су и бројни културни и образовни садржаји. У просторијама Гимназије „Јосиф Панчић” проф. др Исидора Бјелаковић одржала је предавање „О великим овогодишњим јубилејима: Матица српска, Захарије Орфелин и Светозар Милетић”, након чега је организована радионица „Два века Матице српске”, за ученике Гимназије. У радионици је учествовало шест екипа ученика који су показали знање из историје, географије, кинематографије, као и области језичке културе и историје Матице српске.

Потом је уследио централни догађај, уручење награде „Ћирилична даровница” академику Матији Бећковићу, за изузетан допринос очувању, заштити и промоцији ћирилице, као и неговању српског језика и писма. Признање му је, у амбијенту Музеја ћирилице, уручио проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице.

Након свечаног уручења награде, академик Бећковић одржао је беседу посвећену значају ћирилице за српски народ, истичући да она представља темељ националног идентитета и културног наслеђа. Посебно је говорио о значају манастира Рача и Мирослављевог јеванђеља, једног од највреднијих споменика српске писмености.

Осврћући се на савремено доба и развој технологије, Бећковић је указао на то да рукопис полако нестаје, да се мастило и пенкало све ређе користе, док је рачунар заменио традиционално писање. Ипак, поручио је да ћирилица неће нестати, јер, како је истакао, „не зависи ћирилица од нас, него ми од ње”.

Академик је нагласио да ћирилица дели судбину српског народа и да ће трајати све док постоје Српска православна црква, Матица српска, Српска књижевна задруга и Српска академија наука и уметности. Говорећи о значају очувања писма међу младима, Бећковић је поручио да је обавеза млађих генерација да чувају и негују српско писмо.

Вече је настављено песничким програмом и беседом Матије Бећковића, која је изазвала снажне емоције публике и испраћена је дуготрајним аплаузима.