Општина Бајина Башта

Бајина Башта ће 10. и 11. октобра бити домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године обележавају под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”.

Ова међународна манифестација, заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, у Србији се обележава од 2003. године, под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта има посебно место у историји њеног одржавања у нашој земљи – управо су Бајина Башта и планина Тара 2005. године биле домаћини централне манифестације „Земља – наше наслеђе”.

Две деценије касније, програм у Бајиној Башти поново ће представити богатство овог краја, овога пута повезујући језик и писмо са културним, духовним, археолошким и природним наслеђем. Централни део програма биће одржан у Музеју ћирилице, првом националном музеју посвећеном ћириличком писму, где ће бити представљена изложба „Забране српске ћирилице”, чији су аутори проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Проф. др Александар Милановић одржаће и предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”.

Посебан део програма биће посвећен културно-историјском наслеђу Бајине Баште. Историчар Марко Ковачевић одржаће предавање „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”, чиме ће посетиоцима бити представљена места, догађаји и наслеђе који су обликовали овај простор.

Програмом су предвиђене и посете Манастиру Рача, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог дела Србије, као и Скеланима, где ће учесници имати прилику да се упознају са археолошким наслеђем римског муниципијума. Други део програма води кроз природно и културно наслеђе Перућца и Подриња – вожњу Дрином, посету реци Врело и средњовековној некрополи Мраморје, као и другим препознатљивим локалитетима овог краја. Завршетак дводневног програма предвиђен је посетом дестилерији „Стара Соколова”, као примеру очувања традиције и локалног знања.

Овогодишња тема посебну пажњу усмерава на језик као живо наслеђе које се непрестано мења, али истовремено чува памћење, идентитет и искуство заједнице. У времену брзе дигиталне комуникације, нових речи и измењених начина изражавања, „Дани европске баштине” подсећају на значај очувања језичке разноликости, писма, локалних говора, усменог предања и међугенерацијског преношења знања.

У Кући Милановића  у Бањалуци синоћ је свечано отворена изложба „Забране и одбране српске ћирилице”, у организацији Музеја ћирилице из Раче код Бајине Баште. Изложба је премијерно представљена у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској”, а већ од овог викенда биће доступна посетиоцима у Бајиној Башти, у оквиру Европских дана баштине.

Изложба на јединствен начин приказује хронологију великих забрана и притисака на употребу српске ћирилице, али и примере истрајности и одбране националног писма кроз историју. Њени аутори су вршилац дужности директора Музеја ћирилице проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одбора за српски језик Матице српске и члан стручног савета Музеја ћирилице. Поставку чини хронолошки преглед историје ћирилице од 18. до 20. века, са посебним освртом на периоде у којима је употреба српског писма била забрањивана или ограничавана.

Посебна пажња посвећена је периоду Хабзбуршке монархије, када су током просветних реформи Марије Терезије и Јосифа II доношене уредбе којима је ћирилица требало да буде уклоњена из школских уџбеника и замењена латиницом. Изложба сведочи и о отпору који су тим настојањима пружали српски просветитељи, свештенство и образовани људи, међу којима се посебно издваја Теодор Јанковић Миријевски.

Други део изложбе посвећен је покушајима укидања ћирилице током 19. века на простору тадашње Јужне Угарске, као и улози Светозара Милетића и представника Карловачке митрополије у одбрани српског писма. Посебно су приказане забране, али и реакције и одбране употребе ћирилице током Првог светског рата. Савремени изазови и покушаји ограничавања употребе ћирилице нису обухваћени овом поставком. Како је истакнуто, они ће бити тема неке од наредних изложби.

Идејни творац Музеја ћирилице Синиша Спасојевић истакао је да је изложба део редовног програма ове установе и да ће након премијерног представљања у Бањалуци бити представљена у Бајиној Башти у суботу 10. октобра, а потом и у другим градовима Србије и Републике Српске.

Музеј ћирилице у Рачи код Бајине Баште је први и једини национални музеј у Србији и региону посвећен очувању, проучавању и промоцији српског писма. Основан је одлуком Владе Републике Србије 24. маја 2025. године, на празник Светих Ћирила и Методија, док је за посетиоце званично отворен у фебруару 2026. године.

Према пројекту привремене саобраћајне сигнализације за време извођења радова на државном путу IIа-170, Седлари – Дебело брдо – Рогачица, од км 46+941 до км 49+897, а у складу са решењем Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре број 003088860 2026 од 17.07.2026. г. на наведеној деоници ће због израде завршног слоја асфалта од петка 9.10. до суботе 10.10.2026. године и од понедељка 12.10 до среде 14.10.2026. године, у периоду од 07 до 19h бити ПОТПУНО ОБУСТАВЉЕН САОБРАЋАЈ за све врсте возила. Алтернативни правац којим ће бити вођен саобраћај је Ваљево – Осечина – Завлака – Крупањ – Мачков камен – Грачаница – Љубовија – Рогачица.

ОБУСТАВА САОБРАЋАЈА ЈЕ ТОКОМ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА, ТЈ. ПРОЛАЗ ЗА ВОЗИЛА ЋЕ БИТИ СЛОБОДАН ОД 19h ДО 7h НАРЕДНОГ ДАНА, КАО И У НЕДЕЉУ 11.10. ТОКОМ ЦЕЛОГ ДАНА.

Како ће радовима касније бити обухваћене и суседне деонице предметног државног пута, повремене обуставе саобраћаја се могу очекивати у трајањима од  1 до 3 дана све до 01.11.2026. године, сагласно горе наведеном решењу надлежног Министарства. Свака обустава саобраћаја  са преусмерењем возила на алтернативни правац ће бити благовремено најављена.

У Свечаној сали Градскe кућe Ужице 6. октобра одржан је свечани програм посвећен Матици српској, поводом два века од њеног оснивања. Том приликом потписан је Протокол о сарадњи између Матице српске и града Ужица, а представљен је и рад ове најстарије српске књижевне, културне и научне институције.

Свечаности је присуствовала и делегација oпштине Бајина Башта, која са Матицом српском већ има успостављену сарадњу. Протокол о сарадњи потписан је 2023. године, а Бајина Башта је била прва општина јужно од Саве и Дунава која је потписала протокол са Матицом српском.

Сарадња је посебно значајна за Бајину Башту, имајући у виду активности на очувању и неговању ћирилице, српског језика и културног наслеђа, као и богату традицију Рачанске преписивачке школе.

Општина Бајина Башта упућује Матици српској искрене честитке поводом великог јубилеја , 200 година постојања и рада, уз захвалност за досадашњу сарадњу и допринос очувању српског језика, писма, културе и националног идентитета.

Завршена је и друга фаза изградње ограде око дворишта Основне школе „Рајак Павићевић“, чиме је школско двориште сада у потпуности ограђено целом дужином.

Нова ограда представља значајно побољшање услова за боравак деце у школском дворишту. ОШ „Рајак Павићевић” се налази у центру града и излази на једну од најпрометнијих улица Бајине Баште, те је постављање ограде и раздвајање простора намењеног деци од коловоза и паркинг зоне од изузетне важности за безбедност ученика који похађају ову основну школу.

Поред тога, ограда има важну улогу и у спречавању уласка паса и других животиња у школско двориште, чиме се додатно смањују потенцијални ризици и ствара сигурније окружење за ученике током одмора, часова физичког васпитања и ваннаставних активности.

Завршетком друге фазе школско двориште добило је савремену ограду, која осим појачане безбедности доприноси и уређенијем изгледу центра Бајине Баште.

Средства за реализацију пројекта обезбедила је Општина Бајина Башта, док је радове изводила фирма „ПР Тримос” из Београда.

Бајина Башта наставља са улагањима у школску инфраструктуру. Уређење школских и вртићких зона, побољшање безбедности саобраћаја и стварање сигурног окружења за најмлађе остају један од најважнијих приоритета локалне самоуправе.

Управа за пољопривредно земљиште објавила је Конкурс за расподелу средстава за извођење радова на заштити, уређењу и коришћењу пољопривредног земљишта у 2026. години, у оквиру којег су предвиђена средства за унапређење система наводњавања и обезбеђивање услова за наводњавање пољопривредних површина.

Пољопривредни произвођачи могу да остваре право на средства за:

1. Набавку нове опреме за наводњавање

Носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава могу остварити подршку за набавку нове опреме за наводњавање.

Износ подстицаја износи 60% вредности прихватљиве опреме без ПДВ-а, док за физичка лица која имају пребивалиште и парцеле на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди подршка може износити до 70%.

Mаксималан износ подршке: до 2.000.000 динара по пријави, без ПДВ-а

Mинимална вредност инвестиције: 40.000 динара без ПДВ-а

прихватљива је набавка различите опреме за наводњавање, укључујући пумпе, агрегате, филтере, цеви, дрипове/латерале, капаљке, распрскиваче, тифоне, кишне рампе и другу опрему предвиђену конкурсом.

2. Ископ/бушење новог бунара у функцији наводњавања

Носиоци комерцијалних породичних пољопривредних газдинстава могу остварити подршку за ископ или бушење новог бунара у функцији наводњавања.

Подршка износи до 80% вредности по дужном метру ископа/бушења, односно до 10.000 динара по дужном метру без ПДВ-а, а максималан износ подршке је до 500.000 динара по пријави.

Важан услов је да катастарска парцела на којој се планира изградња бунара буде уписана у Регистар пољопривредних газдинстава, да се користи за пољопривредну производњу и да подносилац пријаве буде њен власник.

За обе мере рок за подношење пријава је 16. октобар 2026. године.

Посебно се напомиње да радови на изградњи бунара који су предмет подршке могу започети тек након закључења уговора са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде.

Заинтересованим пољопривредним произвођачима препоручује се да се пре подношења пријаве упознају са целокупним текстом конкурса и условима за остваривање права на средства, као и са прописаном документацијом.

Више информација о условима конкурса, прихватљивим инвестицијама и потребној документацији доступно је у тексту конкурса Управе за пољопривредно земљиште –

https://upz.minpolj.gov.rs/sadrzaj/

Општина Бајина Башта позива представнике организација цивилног друштва, удружења и фондација, локалне самоуправе, културних и образовних установа, као и све друге заинтересоване да присуствују инфо-сесији посвећеној представљању ЕУ програма „Грађани, једнакост, права и вредности” (ЦЕРВ) и тренутно отворених позива за достављање предлога пројеката.

Инфо-сесија ће бити одржана 8. октобра 2026. године у сали СО Бајина Башта, са почетком у 11 часова, а учесници ће имати прилику да се упознају са могућностима које овај програм пружа, актуелним позивима, условима за конкурисање и темама које обухватају доступни позиви.

На ове позиве могу да конкуришу, између осталих, локалне самоуправе, удружења и фондације, културне и образовне институције, као и други релевантни актери.

Инфо-сесија представља прилику да заинтересовани добију директне информације о могућностима за финансирање пројеката, као и да поставе питања у вези са припремом и подношењем пројектних предлога.

Позивамо све заинтересоване да учествују и искористе прилику да се ближе упознају са могућностима које пружа програм ЦЕРВ.

За додатне информације заинтересовани се могу обратити Општини Бајина Башта.

Протекли викенд у Бајиној Башти обележиле су 32. Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине”. Уз програме који су окупили бројне љубитеље културе и стваралаштва кроз књижевност, историју, духовност, музику и очување културног наслеђа завршена је манифестација која се више од три деценије бави проучавањем богатог културно-историјског наслеђа Манастира Рача и чувених рачанских монаха преписивача.

Другог дана манифестације одржан је научни скуп „Бајина Башта и Средње Подриње у историји и миту”, посвећен историјским, културним и митолошким аспектима овог простора. Представљен је и 53. број „Митолошког зборника”, као и издања посвећена књижевном и духовном наслеђу Раче и Средњег Подриња.

У наставку програма представљени су Зборник „Кипријанов кладенац XII”, Књижевног клуба „Кипријан Рачанин” чиме је још једном истакнут значај Раче као места које вековима повезује духовност, писану реч и српску културу.

Вече је настављено уз музичко-приповедачки програм „Духовна лира”, који је извео музички састав „Саборник”. Био је то спој духовне лепоте, песме и живе речи, уз ослањање на истомени чувени зборник богомолачких песама који је приредио владика Николај Велимировић.

Трећи дан свечаности био је посвећен овогодишњем добитнику Рачанске повеље, антропологу, књижевнику и синеасти Бојану Јовановићу. У оквиру програма приређено је „Вече са добитником Рачанске повеље”, током којег је публика имала прилику да се ближе упозна са његовим стваралаштвом и радом. Потом је у сали биоскопа „Влаја” изведена и његова монодрама „Испод божура”, која је на посебан начин обогатила програм посвећен овогодишњем лауреату.

Исте вечери представљена је књига Милосава Тешића „Круг рачански, Дунавом”, чиме су „Дани Раче украј Дрине” још једном повезали савремену књижевност са богатим духовним и културним наслеђем Раче.

Завршни, четврти дан 32. Духовних свечаности протекао је у знаку Свете литургије и свечане доделе Рачанске повеље. У порти Манастира Рача, након недељне литургије, уручено је престижно признање за 2026. годину Бојану Јовановићу, за његов допринос у области антропологије, књижевности и уметности, односно за антрополошки обухват културних феномена.

Тиме су и званично завршене 32. Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине, потврдивши још једном  значај Раче као средишта српске духовности и писане речи.

Свечаним програмом у Галерији у Бајиној Башти, синоћ су започеле 32. духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине”, једна од најзначајнијих културних и духовних манифестација овог краја, која већ више од три деценије окупља уметнике, књижевнике, историчаре и љубитеље културе и духовности.

Вече је отворио директор Установе „Култура” Никола Васиљевић, пожелевши добродошлицу бројним посетиоцима и учесницима програма.

Први део вечери био је посвећен ликовној уметности. Свечано је отворена изложба радова насталих на ликовној колонији „Пљесково – Зеленика 2026”. Изложба представља својеврсни сусрет различитих уметничких рукописа, инспирисаних природом, простором и амбијентом овог краја.

На изложби су своје радове представили Драган Батинић из Билеће, Петар Серебровски из Русије, Бранимир Ћировић из Ужица, Андријана Ђенић из Чајетине, Елена Дрoбенкова из Русије, Јелена Везмар из Београда, Ирена Јевтовић из Чачка, као и уметници домаћини, чланови удружења „Башта арт” из Бајине Баште, Бојана Вујић, Јелена Јањић, Горан Екмешчић, Мирослав Мићић, Мира Марковић, Слађан Игњатовић и Кристина Марковић. 

Изложба ће бити постављена до 30. октобра, а посетиоци је могу погледати сваког дана од 10 до 17 часова.

У наставку вечери представљена је монографија Живојина Андрејића „Српски краљ Драгутин”. О монографији су говорили проф. др Марко Атлагић, мр Небојша Ђокић и аутор.

Програм првог дана свечаности настављен је у сали биоскопа „Влаја”, где је приказан документарно-играни филм „Божовић” посвећен животу, књижевном делу и трагичном страдању истакнутог српског писца и новинара Григорија Божовића. 

Током четири дана, од 1. до 4. октобра, „Дани Раче украј Дрине” доносе богат програм посвећен духовности, култури, уметности, историји и традицији, настављајући да граде мост између традиције и савременог стваралаштва. 

У Бајиној Башти данас почињу 32. Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине”, које ће од 1. до 4. октобра окупити љубитеље књижевности, историје, духовности, филма, музике и уметности.

Четвородневна манифестација биће отворена вечерас у Галерији, у сали бившег Комитета, где ће од 18 часова бити отворена изложба радова са ликовне колоније „Пљесково – Зеленика 2026”. Од 19 часова уследиће промоција монографије Живојина Андрејића „Српски краљ Драгутин”, уз учешће проф. др Марка Атлагића, мр Небојше Ђокића и аутора.

Првог дана свечаности програм ће бити настављен у 20 часова у сали биоскопа „Влаја”, пројекцијом документарно-играног филма „Божовић”.

Током наредна три дана посетиоце очекује богат програм – научни скуп „Бајина Башта и Средње Подриње у историји и миту”, представљање Митолошког зборника 54, Зборника Удружења књижевника „Кипријан Рачанин”, „Кипријанов кладенац XII”, музичко-приповедачки програм „Духовна лира” у извођењу музичког састава „Саборник”, као и промоција књиге Милосава Тешића „Круг рачански, Дунавом”.

Посебан део програма биће посвећен овогодишњем добитнику Рачанске повеље, антропологу, књижевнику и синеасти Бојану Јовановићу, коме ће престижно признање бити уручено у недељу, 4. октобра, у порти Манастира Рача.

Уочи доделе повеље, у суботу ће бити приређено „Вече са добитником Рачанске повеље”, док ће Бојан Јовановић исте вечери у сали биоскопа „Влаја” извести и монодраму „Испод божура” са почетком у 20.30 часова.

Програм 32. Духовних свечаности биће завршен у недељу у Манастиру Рача, Светом литургијом од 8 часова и доделом „Рачанске повеље” за 2026. годину у 9.30 часова.

„Дани Раче украј Дрине” и ове године настављају традицију неговања српске културе, књижевности, историје и духовности, чувајући везу Бајине Баште са Манастиром Рача и богатим културним наслеђем овог краја.

Добро дошли на 32. Духовне свечаности „Дани Раче украј Дрине”!