Најновије вести и информације из Општине Бајина Башта

Oбавештење о остваривању права првенства закупа

Народна Скупштина Републике Србије донела је 29. децембра 2015. године Закон о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту.Једном од основних измена Закона прописано је да правна лица могу да остваре право првенства закупа на пољопривредном земљишту у државној својини.Право првенства закупа може да оствари више правних лица на територији једне локалне самоуправе, а која нису у својству повезаних лица, с тим што укупна површина остварена по овом основу не може да буде већа од 30% од укупне површине пољопривредног земљишта у државној својини предвиђене за давање у закуп у јединици локалне самоуправе, у складу са законом којим се уређује пољопривредно земљиште. Правно лице може остварити право првенства закупа на подручју више јединица локалних самоуправа ако је то неопходно за реализацију инвестиционог плана.

Влада Републике Србије је у складу са законским одредбама донела Уредбу о условима, начину и поступку за остваривање права првенства закупа, критеријумима за утврђивање висине закупнине за право првенства закупа, као и документацију која се доставља уз захтев за остваривање права првенства закупа. Ова уредба објављена је у „Службеном гласнику РС”, број 56/16 од 15. јуна 2016. године.

Наведеном уредбом прописано је између осталог да се захтев за остваривање права првенства закупа подноси преко министарства надлежног за послове пољопривреде комисији коју образује министар за послове пољопривреде, који је и члан ове комисије, а која оцењује документацију подносиоца захтева и доноси одлуку о давању или одбијању сагласности на инвестициони план.

Позивамо сва заинтересована лица да јединици локалне самоуправе на чијој се територији налази земљиште које је предмет закупа доставе писмо о намерама за остваривање овог права као и извештај о катастарским парцелама за које сте заинтересовани (у писаној електронској форми).

Писмо о намерама је потребно благовремено доставити надлежној јединици локалне самоуправе на чијој се територији налази земљиште које је предмет закупа како би се поступак давања пољопривредног земљишта у државној својини по основу права првенства закупа планирао Годишњим програмом заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта који доноси јединица локалне самоуправе.

Све додатне информације могу се добити у Општинској управи Бајина Башта, Канцеларија бр.19 – пољопривреда и водопривреда.

Начелник општинске управе

Јелена Филиповић

Археолошка истраживања локалитета Кулине, 2016. (К.О. Вишесава и К.О. Црвица)

Током октобра 2016. године у оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Кулине на размеђи села Вишесаве и Црвице. Ово је четврта кампања археолошких радова на територији Бајине Баште, реализованих у оквиру овог пројекта Народног музеја у Београду. До сада су ископавања мањег обима изведена на локацијама три позносредњовековне некрополе са мраморима (Мраморје у Перућцу 2010, Под мраморјем у Добротину 2014. и Мраморје у Својдругу 2015.).

КУЛИНА представља један од низа микротопонима (Црвена стена-Шанац/Тепсија-Кулина-Шарампов-Кик) на врху седластог гребена које се протеже приближно по правцу запад – исток, на северној граници села Вишесаве према Горњој Црвици, са западне стране омеђеним савременим путем Бајина Башта – Рогачица и реком Дрином. Ископавања на Кулини су изведена у склопу овогодишње кампање којом се започело са систематским рекогносцирањем територије општине Бајина Башта, а у циљу утврђивања стратиграфије налазишта. Наиме, у старијој литератури се налази помен града Вишесава који се везује за ову локацију, али без уочених материјалних остатака зидова или објеката. Положај и назив локалитета указивали су најпре на остатке утврђења, што је и потврђено обиласком локалитета пре почетка ископавања када су у конфигурацији терена уочене могуће трасе бедема и објеката унутар њих. Изванредан положај локалитета потврђен је и чињеницом да су потеси Шарампов, Кулина и Кик далеке 1910. године обилажени од стране комисије војске Краљевине Србије, у склопу припрема за одбрану од очекиваног аустоугарског напада у граничном подручју. Сасвим је извесно да је утврђивањем положаја српских јединица у току 1914/15. године, као и одношењем и коришћењем камена из рушевине и са видљивих зидова објеката, локалитет претрпео одређену девастацију. До сада Кулина није археолошки истраживана.

Открићем зидова и уломака грнчарије у пет мањих сонди у виду ровова, постављеним на три позиције, потврђено je да се овде налазе остаци мањег утврђења рановизантијског доба, које се оквирно може датовати у 6. столеће. Горњи плато утврђења издуженог овалног облика, димензија око 70х20м, био је опасан зидом грађеним од ломљеног камена и кречног малтера, ширине 90 цм, судећи по откривеном делу северног бедема. На највишој коти, у источном делу, имао је кулу, од које су откривени делови масивних зидова, дубоко укопаних темеља (у односу на садашњи ниво терена темељи почињу на 2м дубине. Према конфигурацији терена може се претпоставити постојање бедема доњег платоа утврђења са западне стране, што је могуће потврдити тек археолошким ископавањима. На потесу Шанац/Тепсија, на нижој коти од куле, око 250м западно од ње, делимично су откривени плитко под површином терена зидови и темељи по свој прилици мање цркве, грађени на исти начин као и зидови утврђења, а уз спољну линију северног зида објекта откривена је и лобања покојника из гроба који овом приликом није истражен, јер скелет залази у профил сонде.

С обзиром на близину Бајине Баште и положај, Кулина са остацима утврђења и цркве може постати веома посећено излетиште, са видиковцем на највишој коти („кула“). Да би се стекли услови да овај локалитет постане важна дестинација у туристичкој понуди града и Националног парка Тара, нужан је наставак археолошких ископавања.

Археолошка ископавања на локалитету Кулина су финансирана средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку и помоћ овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе, ЈП Национални парк Тара и удружења „Црвена стена“. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима су радови изведени, породици Лукић из Горње Црвице и ЈП Национални парк Тара.

др Е. Зечевић

Пријаве објеката који нису пописани

Сходно одредбама Закона о озакоњењу објеката („Сл. гласник РС“ број 96/2015) општина Бајина Башта донела је Програм пописа незаконито изграђених објеката. Највећи део незаконито изграђених објеката је пописан, али постоји могућност да приликом пописа катастарске општине није дошло до евидентирања сваког објекта. Грађани чији објекти нису пописани из било ког разлога, могу да дођу у службене просторије Општинске управе Бајина Башта, ул. Душана Вишића бр.28 да пријаве објекат који није пописан путем обавештења за евидентирање незаконито изграђеног објекта.

Започет попис незаконито изграђених објеката биће довршен у потпуности.

 

Начелник општинске управе

Јелена Филиповић

„Градимо партнерство за отпорнију Бајину Башту” – Едукација повереника цивилне заштите-

Едукација повереника цивилне заштите, као последња активност у оквиру пројекта „Градимо партнерство за отпорнију Бајину Башту” Архус центра Јужне и Источне Србије, подржан од стране Мисије ОЕБС у Србији и општине Бајина Башта, организована је почетком новембра у Бајиној Башти, у просторијама Канцеларије за младе.

Председници месних заједница, уједно и повереници цивилне заштите, имали су прилику да се упознају са законским оквиром у области ванредних ситуација, као и са општинском Одлуком о организацији и функционисању цивилне заштите на територији општине Бајина Башта и Наредбом о припремама, начину формирања и ангажовања јединица цивилне заштите опште намене општине Бајина Башта. Одлука је усвојена на задњој седници Скупштине општине Бајина Башта, док се очекује скорашње доношење Наредбе.

Повереницима је подељењен едукативни материјал, од тога и Приручник за обуку повереника цивилне заштите, где је детаљно објашњена њихова улога у ситуацијама елементарних непогода.

Део планираних активности одвијао се на Тргу Душана Јерковића, где су представници Архус центра ЈИС, Општинске управе и повереници, заједно са волонтерима Канцеларије за младе поделили грађанима Бајине Баште лифлете на којима је списак свих повереника, њихови контакт телефони, као и кратак текст о томе шта је цивилна заштита и 72 часовни прибор за прживљавање.

Постери са информацијама о повереницима и њиховим контакт телефонима окачени су на видљивим местима у свим месним заједницама.

Организована студијска посета Немачкој у оквиру пројекта Биоенергетска села

У оквиру пројекта “Биоенергетска села“-одрживи биоенергетски тржишни модел- BioVill, за претставнике таргетираних села у региону југоисточне Европе, огранизовано је студијско путовање у Немачкој.

Село Костојевићи препознато је као биоенергетског село у Србији. Поред српских представника на студијском путовању учествовали су представници Словеније, Хрватске, Македоније и Румуније. Учесници су имали прилику да се упознају са мешовитим техникама у биоенергетским селима у југозападном делу Немачке, у близини града Singena. Менаџери пројекта (GIZ) представили су трогодишњи пројекат који се реализује уз подршку Програма Европске уније Хоризон 2020.

Примери добре праксе односили су се на употребу обновљивих извора енергије. Добар избор примера заједничког коришћења различитих енергената био је веома користан за представнике таргетираних села.

Представљени су модели приватне праксе, али и јавно комуналног предузећа које се бави производњом и испоруком топлотне и електричне енергије на бази енергије сунца и дрвне биомасе (Moggingen).

Виђен је пример производње биогаса (метан) у анаеробним дигесторима, који се одводи у постројење за производњу топлоте и електричне енегије (Radolfzell).

У Singenu је смештен соларни комплекс, са управном зградом обложеном соларним плочама у центру града, и соларним постројењем са панелима соларних цеви и комбиноване производње топлотне и електричне енергије, коришћењем дрвног чипса.

Такође, представљен је и пример биенергетског села (St. Peter), где се као енергенти и сировине користе дрвни чипс и биоуље.

У Busingenu и Bonndorfu, посетиоци су имали прилику да виде комбиноване системе коришћења сунца, ветра, дрвног чипса, биогаса и биоуља.

Сва постројења су потпуно аутоматизована, са минималним бројем упослених радника.

Топловодна мрежа у сеоским срединама инсталира се по утврђеним правилима везано за изградњу, а поступак прикључка у домаћинство траје две недеље од дана подношења захтева. У процесу преласка са фосилних на обновљиве изворе енегије, велики значај је имала самосвест грађана о заштити животне средине (показатељи емисије штетних и загађујућих материја у појединим тренуцима били су пресудни за опредељење) као и изражен покретачки дух и самоиницијатива мештана посећених села. Воде рачуна о енергетској ефикасности, а све куће су углавном добро топлотно изоловане.  Одличан је и пример једног места, где је градоначелник донео одлуку о коришћењу обновљивих извора енергије.

Важно је истаћи да је овакав напредак у Немачкој постигнут за кратко време, од 2010. године и да тај тренд расте.

Мишљења министарства у вези примене појединих одредаба Закона о озакоњењу

Министарству грађевинарства,саобраћаја и инфраструктуре обратио се већи број грађана-власника објеката који су незаконито изграђени,као и јединица локалних самоуправа,захтевима за давање мишљења о примени појединих одредаба Закона о озакоњењу објеката.На основу својих законских овлашћења Министарство даје следећа мишљења:

Озакоњење објеката изграђених на пољопривредном земљишту

Примена члана 33. Закона о озакоњењу

Посета Бајинобаштана Словачкој

Бајинобаштани у посети Словачкој

Делегација од 20 чланова у којој је била и изворно певачка група „Звуци Кадињаче“ из Заглавка. Сви трошкови пута и боравка намирени из пројекта „Европа за грађане“.

После братимљења Месне заједнице Заглавак и Велики Рипљани из Словачке, сарадња је проширена и на општински ниво. Летос је делегација из тог словачког места била гост на „Дринској регати“, а крајем септембра и почетком октобра узвраћена је посета од стране МЗ Заглавак и општине Бајина Башта. Бајинобаштанску делегацију предводили су Петар Петровић, заменик председника општине, Никола Илијашевић, заменик председника Скупштине општине и Видан Радовановић, председник МЗ Заглавак. Делегација је бројала 20 чланова у којој је била и изворно певачка група „Звуци Кадињаче“ из Заглавка.

На скупу у Великим Рипљанима била је по једна месна заједница из Чешке, Пољске и Мађарске. Сусрет је организовала Европска унија преко свог пројекта „Европа за грађане“. Захваљујући томе, бајинобаштанску делегацију, као ни остале, учешће није коштало ни динар јер су сви трошкови пута и боравка намирени из пројекта „Европа за грађане“.

„Разменили смо искуства о функционисању месних заједница, али и локалних самоуправа. Били смо примљени од стране градоначелника Партизанске са којим смо разговарали о почетку сарадње тог града и Бајине Баште. Такође нас је примила директора Словачке агенције за улагања у другим земљама. Ту смо разговарали о могућностима да та агенција део својих средстава пласира на подручју наше општине. Мислим да је то била лепа и корисна посета која треба да донесе резултате, пре свега, на пољу културе, спорта и привреде“, каже Петар Петровић, предводник делегације Бајине Баште.

Појава болести плавог језика на подручју општине Бајина Башта

Обзиром на појаву заразне болести ПЛАВИ ЈЕЗИК, Управа за ветерину Министарства пољопривреде и заштите животне средине донела је решења, којим се подручје у полупречнику од најмање 100 км од жаришта у насељним местима: Обајгора, Пилица,Јагоштица, Вишесава, Јакаљ, Церје, Рогачица, Заглавак, Злодол, Јеловик, Костојевићи, Зарожје, Црвица, Овчиња, Заовине, Солотуша, Бачевци и Добротин у општини Бајина Башта проглашава ЗАРАЖЕНИМ од заразне болести ПЛАВИ ЈЕЗИК, а подручје у полупречнику од 50 км од границе зараженог подручја, на којем није спровођена вакцинација, проглашава се УГРОЖЕНИМ од заразне болести ПЛАВИ ЈЕЗИК.

Надлежне ветеринарске службе спроводиће мере ради сузбијања и искорењивања болести плавог језика. Средства за спровођење наведених мера на газдинствима која су проглашена зараженим од болести плавог језика, обезбеђена су у буџету Републике Србије.

Министарсво пољопривреде и заштите животне средине-Управа за ветерину формирала је Национални кризни центар за спречавање појаве, праћење кретања и контролу заразне болести плавог језика.

Болест плавог језика је инфективна, вирусна, болест оваца од које могу да оболе и говеда и козе. Преносе је инсекти (комарац, обад, мува) и не спада у зоонозе, тј. није заразна за човека.

Едукација деце предшколског и школског узраста из области животне средине

Општински пројекат “Едукација деце предшколског и школског узраста из области заштите животне средине” успешно је реализован, а завршницу је представљао боравак награђене деце у еко-кампу Одреда извиђача у Заовинама.

Укупно 22 деце, победници еко-квиза у својим школама, као и најбољи у ликовним и литератним радовима, били су учесници својеврсног еко-кампа. Три дана, ученици од тећег до осмог разреда основних школа “Свети Сава” и “Рајак Павићевић”, имали су прилику да се упознају са лепотама Заовина, уз заједничко дружење и упознавање под надзором учитељица. Са њима су биле и две представнице Одреда извиђача Бајина Башта. За учеснике еко-кампа представници Националног парка “Тара” уприличили су шетњу и упознавање са природним одликама, а деца су имала прилику и да посматрају птице које живе на овом простору. Представници Општинске управе организовали су креативну радионицу, где су деца кроз цртеже и текст осмишљавала еко поруке, док су представници комуналног предузећа илустративно и интерактивно представили модел примарне селекције отпада и њен значај за животну средину. Са извиђачима су деца стекла корисна и занимљива сазнања о животу у природи.

Пројекат су поред општине , подржали ЈКП “12. Септембар” и „РАКЕТА АБ“ д.о.о.

Програм едукацији деце трајао је од фебруара до октобра 2016. године. У оквиру тога реализовано је више активности. Најпре је извршена едукација деце о заштити животне средине и примарној селекцији отпада, путем презентација које су представљене у вртићу и у свим школама у граду, тако да је свако дете добило основна сазнања о екологији. Обележен Светски дан шума, 21. март, садњом садница у дворишту вртића, средњих школа и спортско- рекреативном центру Луг.

Акција обележавања Дана планете Земље, 22. априла, реализована је у оквиру општинског пројекта али и у оквиру Пројекта “Управљање чврстим отпадом у прекограничним руралним и обалним подручјима југоисточне Европе”, а који се инплементира од стране Сталне радне групе за рурални развој (SWG) и NALAS-а, уз подршку GIZ Отвореног регионалног фонда за југоисточну Европу-Модернизацију комуналних услуга (ORF MMS) и Владе Швајцарске. Општинска управа општине Бајина Башта, том приликом, анимирала је школе и невладин сектор, тако да су у акцији учествовали предшколци Дечијег вртића Невен, ђаци основних школа “Свети Сава” и “Рајак Павићевић”, Техничка школа и Гимназија “Јосиф Панчић”, Канцеларија за младе, Одред извиђача Бајина Башта, представници Зеленог савета и едукатори Општинске управе, укупно око 100 волонтера. За њих је SWG обезбедио мајице, рукавице и кесе, а освежење ЈП Национални парк  “Тара”. У оквиру акције, активисти су прикупили око 10 м³ или око 2 тоне сувог отпада, углавном папира, картона, пластике и пластичне фолије. Чишћене су углавном мање дивље депоније у ужем градском језгру (запуштени плацеви у близини школа, градског парка и реке Раче). Прикупљени отпад транспортовали су радници ЈКП “12. Септембар”.

                Светски дан заштите животне средине, 5. јун обележен је свечаним уручењем награда најуспешнијим на расписаном конкурсу за ликовне и литерарне радове на тему заштите животне средине, а дружење је уприличено у Галерији установа културе.

                Еко-квиз је уследио у октобру месецу, након претходне поделе лифлета у свим предшколским и школским установама, из којих су се ученици и спремали за такмичење.

                Уз честитке свим ученицима на показаном знању и труду, велика захвалност припада и школама, њиховим руководиоцима и наставном особљу које је кроз индивидуално и преко радних група учествовало у свим горе наведеним акцијама.

                Поједини чланови Зеленог савета општине Бајина Башта веома активно су учествовали и подржали овај значајан пројекат на подизању и еколошком освешћивању шире заједнице, која је кренула најпре од дечјег узраста.

ЈАВНИ ОГЛАС о расписивању поновног јавног надметања у циљу давања грађевинског земљишта у закуп

Комисија за спровођење поступка јавног надметања расписује Оглас о расписивању поновног јавног надметања у циљу давања грађевинског земљишта у јавној својини у закуп на одређено време.

Локације се дају у закуп на одређено време, на период до пет година, рачунајући од дана закључења уговора о закупу.

Јавно надметање ће се спровести 15.11.2016.године са почетком у 11 часова у сали Скупштине општине Бајина Башта, улица Душана Вишића број 28.

Величина слова