Ovogodišnji program obilovao je kvalitetnim sadržajima počev od predavanja vrsnih univerzitetskih profesora dr Mila Lompara i dr Viktora Savića, preko zanimljivih izložbi i konkursa, kvalitetnog muzičkog programa, debata i predstava do Karavana kulture govora sa glumcima Milanom Bosiljčićem i Markom Milovanovićem i stručne tribine Arno Gujona, Slobodana Roksandića i prof. dr Radovana Kneževića.
U okviru programa 4. Ćirilične baštine, u subotu, 21. maja, zvanično je otvoren i Park ćirilice u centru Bajine Bašte, prvi takav koji je izgrađen u Srbiji i zemljama srpskog govornog područja i koji svojim sadržajima posetiocima donosi priču o ćirilici i o čuvenoj Račanskoj književnoj i prepisivačkoj školi.
Jedna od najvećih kulturnih manifestacija u Srbiji koja slavi ćiriličko pismo održava se u Bajinoj Bašti, mestu u čijoj su blizini pre više vekova račanski monasi osnovali prepisivačku i književnu školu i zahvaljajući kojima se sačuvala pismenost i esencija srpske kulture u najtežim vremenima za naš narod.
- Ćirilična baština je zvanično počela 21. maja otvaranjem u Parku ćirilice. Pred velikim brojem posetilaca manifestaciju je otvorio direktor Ustanove „Kultura“ Milovan Jezdić, a prisutnima se zatim obratila predsednica opštine Bajina Bašta Vesna Đurić. „Park ćirilice jedinstven je u Srbiji i okruženju, a značaj ovog pisma je i značaj očuvanja našeg identiteta. Mi smo danas igrali za ćirilicu, mi danas živimo ćirilicu. A veliki broj dece u parku najava je da će on biti izuzetno posećen“ – izjavila je ovom prilikom predsednica opštine Bajina Bašta.
Tijana Mitrović iz Narodne biblioteke „Miloš Trebinjac“ ispred žirija Ćirilične baštine proglasila je najbolje pesme sa konkursa „Čuvari ćirilice“ i najavila da će se zbog izuzetnog odziva od najboljih pesama u narednom periodu prirediti zbornik.
Nikola Lazić iz Kancelarije za mlade Bajina Bašta proglasio je pobednike likovnog konkursa na temu ćirilice i zvanično objavio mapu ćirilice Bajine Bašte koju je uradila Kancelarija za mlade.
Uz splet igara KUD-a „Jelek“ iz Bajine Bašte i nastup gudačkog kvarteta RTS-a ovom prilikom zvanično je otvoren i novoizgrađeni Park ćirilice.
Obraćajući se prilikom otvaranja Parka ćirilice inicijator izgradnje ovog parka i predsednik Organizacionog odbora Ćirilične baštine, Siniša Spasojević, istakao je da će najveći uspeh manifestacije biti ako svi posetioci programa nastave da posle toga koriste ćirilicu u svakoj prilici i na svakom mestu. Naveo je i da je značaj Ćirilične baštine to što u Bajinu Baštu može da dovede najznačajnije srpske intelektualce poput dr Mila Lompara koji je prisustvovao otvaranju Parka ćirilice. Spasojević se posebno zahvalio novinaru Politike Branku Pejoviću za kontinuirano praćenje i promociju manifestacije, direktoru regionalnog Arhiva Užice Željku Markoviću za pomoć u nastojanjima da se izgradi Muzej ćirilice u Rači i Milošu Jelisavčiću, arhitekti iz Opštine Bajina Bašta za doprinos ovakvom izgledu Parka ćirilice.
„Cilj nam je bio da od neuređenog mesta u centru grada napravimo jednu tačku koja će biti podsećanje na značaj srpskog jezika i ćiriličkog pisma, ali i da ovde naglasimo priču vezanu za račansku prepisivačku školu i da akcentujemo značaj manastira Rača koji je blizu Bajine Bašte“ naveo je inicijator izgradnje Parka ćirilice.
Sve je u novom bajinobaštanskom parku u znaku ćirilice i srpskog jezika – klupe, tastature, cveće i dečje igralište – s razlogom da se najmlađi upoznaju, stariji podsete na „najlepše pismo na planeti“, a turisti dobiju još jedan slikovit kutak.
Po otvaranju Parka ćirilice u galeriji Ustanove „Kultura“ prof. dr Milo Lompar održao je veoma posećeno predavanje pod nazivom „Sporovi oko ćirilice“. Profesor Lompar je jedan od vodećih intelektualaca u borbi za očuvanje ćirilice, srpski istoričar književnosti i esejista, redovni profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, predsednik Zadužbine Miloša Crnjanskog, nekadašnji generalni direktor Politike i potpredsednik Srpske književne zadruge.
On je ukazao da se s potiskivanjem ćirilice krenulo u 20. stoleću. Počev od stvaranja Jugoslavije, pa od komunističke vlasti, kada su uvedene četiri varijante srpskohrvatskog jezika, nakon čega je u prvi plan izbila hrvatska jezička politika, koja je u Ustav te republike 1974. stavila da se u Hrvatskoj govori jezik koji u „svojoj formi jeste hrvatski književni jezik”.
Bile su to faze kojima se odvajala jezička materija. Kod pisma ide drastičnije: već potkraj SFRJ ćirilično pismo se ne vidi unutar prostora Hrvatske, na uzmaku je u BiH, pa i unutar same Srbije, naročito u Beogradu. Ni u protekle tri decenije nakon raspada Jugoslavije takvo zatečeno stanje nema mogućnosti u Srbiji da se promeni. Naše pismo je najtužnije dane doživelo u trenutku kad je bilo logično da mu se vratimo bez ikakvog kompleksa ili osećanja krivice. Kod nas je formirana jedna intelektualna klima, dejstvo na propagandnoj ravni koje podrazumeva apsolutnu arbitražu u svim identitetskim pitanjima. Ono traje do dana današnjeg, uključujući televizije na nacionalnim frekvencijama i druge sadržaje. Ta vrsta arbitraže dovodi vas u startu u defanzivan položaj ako bilo šta hoćete da promenite jer dolazite u poziciju da morate da se pravdate po raznim osnovama. Tu je i mehanizam onemogućavanja ravnopravnog položaja ćirilice, koja je znatno manje zastupljena kod nas od latinice. – deo je izlaganja dr Mila Lompara
Po završetku predavanja profesoru Lomparu je predsednica opštine Bajina Bašta Vesna Đurić uručila zahvalnicu Ćirilične baštine za posebno isticanje u zaštiti i negovanju ćirilice i promociji srpskog jezika i pisma.
Drugi dan Ćirilične baštine u Parku ćirilice održano je takmičenje beba u puzanju „Za bebu više, za slovo bliže“. Uz veliki broj posetilaca 17 beba je uzelo učešće u ovoj zabavnoj trci čiji cilj je da pored ukazivanja na značaj našeg pisma ukaže i na potrebu za povećanjem nataliteta. Sve bebe su dobile poklon pakete koje je roditeljima uručio Milenko Ordagić, zamenik predsednika opštine Bajina Bašta, a ova trka će postati tradicionalna u okviru Ćirilične baštine.
Od 18 časova u gradskoj galeriji je održana učenička debata „Ćirilica/latinica“, a pre toga su privrednicima iz Bajine Bašte dodeljene zahvalnice za negovanje ćirilice. Od 20 časova u Parku ćirilice svi Bajinobaštani i gosti našeg grada mogli su da uživaju u predstavi „Bedemi ćirilice“ koja govori o životu i radu Svete braće Ćirila i Metodija i nastanku ćirilice.
U ponedeljak je za sve učenike osnovnih i srednjih škola sa teritorije opštine Bajina Bašta u sportskoj hali održana predstva „Bedemi ćirilice“.
U okviru programa 4. Ćirilične baštine u ponedeljak i utorak su održane radionice Karavan kulture govora „Progovori da vidim ko si“. Đaci iz osnovnih i srednjih škola iz Bajine Bašte i iz osnovne škole u Skelanima u Republici Srpskoj imali su priliku da kroz interaktivan pristup ovladaju dobrim govornim navikama i tako razviju usmeni izraz i izlagačku pismenost, jednu od najvažnijih socijalnih veština u 21. veku. Čime god da se bavimo, važno je da umemo jasno, glasno i izražajno da predstavimo svoje ideje i talente.
U toku radionica mladi su sa stručnjacima iz oblasti dikcije i komunikologije unapređivali: razgovetnost, raznovrsnu upotrebu reči, dinamiku, govor tela, tehnike za suočavanje sa tremom.
Svi učesnici dobili su na poklon knjigu „Progovori da vidim ko si“ autora Slobodana Roksandića, dodatno nastavno nastavno sredstvo sa više od 20 audio i video lekcija.
U toku procesa obuke učesnici su naučili:
Na koji način unapređivanje kulture govora neguje srpski jezik,
Kako da govore na artikulisan, razložan, dinamičan način,
Kako da eliminišu loše govorne navike,
Kako da ono što izgovaraju bude zanimljivo i slikovito.
Proces rada podrazumeva interaktivna predavanja i praktične vežbe.
Svi učesnici radionica bili su veoma zadovoljni naučenim, a stečene veštine i znanja mogu se primeniti prilikom odgovaranja na času, polaganja ispita, prezentovanja u sklopu školskih i fakultetskih obaveza, kao i tokom razgovora za posao, pri snimanju video snimaka, uopšte u svim situacijama koje podrazumevaju usmeni izraz.
Od 18 časova u ponedeljak obavljena je podela zahvalnica i poklona najboljim učesnicima likovnog konkursa o ćirilici dok su najbolji radovi bili izloženi sve dane trajanja manifestacije u glavnoj ulici, ispred Parka ćirilice.
Zatim je u galeriji Ustanove „Kultura“ održano veoma zanimljivo predavanje na temu „Rana srpska pismenost“. Dr Viktor Savić sa instituta za srpski jezik SANU i katedre za srpski jezik na Filološkom fakultet izneo je dosta veoma važnih činjenica vezanih za ranu srpsku pismenost.
Dr Savić se bavi istorijom srpskog književnog i narodnog jezika (srednji vek), kao i pomoćnim istorijskim disciplinama. Neposredno radi na pisanim izvorima.
Od 20 časova u gradskoj galeriji bilo je otvaranje jedne izuzetne izložbe. Reč je o prvoj samostalnoj izložbi kaligrafskih radova bajinobaštanskog umetnika Milorada Novakovića. Izložba pod nazivom „Svetlopis“ donela nam je izbor kaligrafija iz dugodišnjeg rada ovog predanog umetnika.
Četvrtog dana manifestacije od osam časova održana je liturgija u manastiru Rača i prigodna beseda igumana Germana povodom praznika Svetih Ćirila i Metodija.
Tokom dana su nastavljene aktivnosti u okviru „Karavana kulture govora“ i radionice sa đacima.
Od 19 časova u galeriji Ustanove „Kultura“ održana je veoma posećena stručna tirbina. Tribinu na temu „Izražajnost“ su održali Slobodan Roksandić, srpski glumac i master komulolog, Arno Gujon, francuski i srpski humanista i profesor dr Radovan Knežević, profesor dikcije i scenskog govora na FDU.
Pre početka tribine Arno Gujon je prošetao Bajinom Baštom i posetio Park ćirilice sa zamenikom predsednika opštine Bajina Bašta Milenkom Ordagićem i inicijatorom izgradnje parka i predsednikom Organizacionog odbora Ćirilične baštine Sinišom Spasojevićem. „Od A do Š sve je na svom mestu a pun park dece i roditelja mi govori da je ovo mesto već postalo omiljeno u gradu.“ napisao je o Parku ćirilice veliki humanitarac, osnivač i direktor francuske nevladine organizacije „Solidarnost za Kosovo” i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu.
Gospodin Arno Gujon je ovogodišnji dobitnik Ćirilične darovnice, nacionalne nagrada za izuzetan doprinos i naročite zasluge u očuvanju i promociji ćirilice i negovanju srpskog jezika i pisma. Najznačajnija nagrada u okviru manifestacije Ćirilična baština koja se dodeljuje samo jednom dobitniku godišnje uručena je gospodinu Gujonu posle održane tribine u gradskoj galeriji. Ćiriličnu darovnicu je u ime Ćirilične baštine i Opštine Bajina Bašta kao pokrovitelja manifestacije uručio zamenik predsednika opštine Milenko Ordagić.
„Pre nekoliko godina usvojena je Deklaracija na Skupštini opštine za očuvanje ćirilice, ali većina takvih dokumenata ostaje samo na papiru. Bajina Bašta je jedna od retkih koja je dokazala da to nije slučaj. Sve se vidi u delima, tu je manifestacija koja traje, Park ćirilice. Ćirilična baština je od velikog značaja za očuvanje ćirilice i velika mi je čast što sam upravo ja dobitnik ove nagrade“, rekao je Gujon.
Ovaj humanista nagradu je dobio na osnovu jednoglasne odluke Organizacionog odbora Ćirilične baštine“. U obrazloženju se navodi da je nagrada otišla u Gujonove ruke zbog velikog doprinosa u očuvanju srpskog nacionalnog pisma, otvaranja škola na srpskom jeziku u inostranstvu, pomoći školama na Kosovu i Metohiji, učešća u „Karavanu kulture govora“, ali i zbog toga što koristi ćirilicu u objavama na društvenim mrežama, prepoznajući koliko je ovo pismo značajno za očuvanje srpskog nacionalnog identiteta.
„Da čitam na ćirilici odavno sam naučio, pisanje je išlo malo teže ali sam i to savladao i sada vrlo rado koristim ćirilično pismo kad god sam u mogućnosti. To je jako važno da nauče i mlađe generacije kako bi ćirlica još dugo opstala. Video sam koliko je bitno za ljude iz dijaspore i njihovu decu da znaju ćirilicu. A bitno je da i mi u Srbiji pokažemo brigu o tom pismu. Zato što ako dete koje se u Cirihu ili Parizu trudi da nauči pismo svojih predaka dođe ovde, a vidi da je sve na latinici, ono će da se zapita zašto ja da učim to prelepo pismo ako ga niko ne koristi u Srbiji. Treba promovisati, treba očuvati, treba negovati i pismo i jezik zato što oni imaju samo nas. To moramo da sprečimo i zato su manifestacije poput Ćirilične baštine veoma važne“ naveo je istaknuti humanista.
Arno Gujon je povodom dobijanja Ćirilične darovnice, uz fotografiju tog čina, na svojim stranicama na društvenim mrežama naveo:
– U rukama držim „Ćiriličnu darovnicu” koja mi je uručena u Bajinoj Bašti. Ovo priznanje sam dobio zbog otvaranja 23 nove škole srpskog jezika u inostranstvu, pomoći školama na Kosovu i Metohiji i učešću u „Karavanu kulture govora” širom Srbije. Ćirilična priznanja su mi uvek bila najdraža. Hvala organizatorima festivala „Ćirilična baština” na pozivu i uručenoj nagradi.
