Бајина Башта обележила Међународни дан слепих

Чланови Удружења слепих и слабовидих из Бајине Баште обележили су 15. октобар, Међународни дан слепих, познат и као Дан белог штапа, шетњом градским улицама, скрећући пажњу јавности на значај равноправног учешћа слепих и слабовидих особа у друштву. Потом је у просторијама Општине уприличен пријем за чланове удружења, који су о изазовима са којима се сусрећу и могућностима подршке  разговарали са помоћником председника општине Синишом Спасојевићем и начелником општинске управе Лазаром Богдановићем.

Међународни дан слепих обележава се широм света од 1992. године, са циљем да се унапреди свест о положају слепих и слабовидих особа и укаже на препреке са којима се свакодневно суочавају. Бели штап представља симбол самосталности, сигурности и слободе кретања слепих и слабовидих особа. Он је уједно и подсетник да је неопходно уклањати физичке и друштвене баријере и обезбедити услове за равноправно учешће свих грађана у животу заједнице.

Обележавање овог дана прилика је да се подсетимо да слепе и слабовиде особе, уз одговарајућу подршку могу активно да доприносе својој заједници и учествују у свим областима друштвеног живота.

Бајина Башта добија нови видиковац „Црвена стена” – инвестиција од 350.000 евра за развој туризма

За изградњу новог видиковца „Црвена стена” у Бајиној Башти обезбеђено је 350.000 евра, а уговор о финансирању потписан је у Министарству финансија. Реч је о значајном инвестиционом пројекту који ће допринети унапређењу туристичке инфраструктуре, обогаћивању туристичке понуде и јачању привредног потенцијала Бајине Баште.

Уговор је потписао вршилац дужности директора Туристичке организације „Тара-Дрина” Бајина Башта, Дејан Млађеновић, у оквиру Програма прекограничне сарадње Србија – Босна и Херцеговина. Укупна вредност заједничког пројекта износи 687.000 евра, а у његовој реализацији учествују туристичке организације Бајине Баште, Ужица и Вишеграда. Од укупно опредељених средстава, 350.000 евра намењено је Бајиној Башти за изградњу новог видиковца.

Према идејном решењу, које је израдио Неговановић студио, „Црвена стена” биће изграђена као савремени видиковац са бетонском конзолном конструкцијом изнад стене. Главна платформа налазиће се на 336,48 метара надморске висине, одакле ће се пружати отворен поглед на реку Дрину и панораму насеља. Објекат је планиран као приземна грађевина са сутереном, укупне бруто површине 183,52 квадратна метра, уз уклапање у природно окружење и поштовање мера заштите простора.

Изградња видиковца утицаће позитивно на даљи развој туризма, али и на локалну привреду, а посебан значај пројекта огледа се и у прекограничној сарадњи три туристичке организације, која отвара простор за заједничко промовисање природних и културних вредности овог подручја, повезивање туристичких рута и привлачење посетилаца са обе стране Дрине.

Реализацијом овог пројекта Бајина Башта добиће ново место које ће истичући природне лепоте, додатно учврстити позицију ове општине као препознатљиве дестинације за љубитеље природе и активног одмора.

Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на подстицаје за инвестиције у физичку имовину пољопривредног газдинства за унапређење примарне пољопривредне производње у сточарству и примарне производње биљних култура у 2026. години

На основу члана 13. став 4. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“, бр. 10/2013,142/2014, 103/2015, 101/16, 35/2023, 92/2023 и 94/2024), члана 15. и 68. Статута општине Бајина Башта („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 2/2019), члана 34. став 1. Одлуке о буџету општине Бајина Башта за 2026. годину („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 14/2025 и 9/2026) и тачке 2.2. шифра мере 101. Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја општине Бајина Башта за 2026. годину 03 број 320-89/2026 („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 12/2026), а по претходно прибављеној Сагласности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број: 004256596 2026 14840 007 000 016 012 од 28. септембра 2026. године, Председник општине Бајина Башта, дана 14. октобра 2026. године, расписује

ЈАВНИ ПОЗИВ

ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА

ПОДСТИЦАЈЕ ЗА ИНВЕСТИЦИЈЕ У ФИЗИЧКУ ИМОВИНУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ГАЗДИНСТВА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПРИМАРНЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СТОЧАРСТВУ И ПРИМАРНЕ ПРОИЗВОДЊЕ БИЉНИХ КУЛТУРА  У 2026. ГОДИНИ

Јавни позив за подношење захтева за остваривање права на регресирање вештачког осемењавања јуница и крава у 2026. години

На основу члана 13. став 4. Закона о подстицајима у пољопривреди и руралном развоју („Сл. гласник РС“,бр. 10/2013, 142/2014, 103/2015, 101/2016, 35/2023, 92/2023 и 94/2024), члана 68. Статута општине Бајина Башта („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 2/2019), члана 34. став 1. Одлуке о буџету општине Бајина Башта за 2026. годину („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 14/2025 и /2026), тачке 2.1. шифра мере 100.1. Програма подршке за спровођење пољопривредне политике и политике руралног развоја  за општину Бајина Башта за 2026. годину 03 број 320-89/2026 („Сл. лист општине Бајина Башта“, бр. 12/2026), а по претходно прибављеној Сагласности Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде број: 004256596 2026 14840 007 000 016 012 од 28. септембра 2026. године, Председник општине Бајина Башта, дана 14. октобра 2026. године,  расписује

ЈАВНИ ПОЗИВ

ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА

РЕГРЕСИРАЊЕ ВЕШТАЧКОГ ОСЕМЕЊАВАЊА ЈУНИЦА И  КРАВА  У 2026. ГОДИНИ

                                                                                                                                                                                                     

Две школе из Бајине Баште добиле средства Министарства правде за реализацију пројеката

Две основне школе са територије општине Бајина Башта добиле су средства Министарства правде Републике Србије за реализацију пројеката усмерених на унапређење услова за рад и боравак ученика. Средства су додељена у оквиру јавног конкурса за расподелу новца прикупљеног по основу одлагања кривичног гоњења (опортунитет), а уговори са корисницима потписани су у Народној скупштини Републике Србије.

Основној школи „Душан Јерковић” у Костојевићима одобрено је 3.000.000 динара за адаптацију и санацију мокрих чворова у школи, док је Основној школи „Свети Сава” одобрено је 959.364 динара за пројекат „Савремена и технолошки опремљена учионица”, којим је предвиђено унапређење услова за извођење наставе и осавремењавање наставног процеса. Уговоре су потписале директорке школа, при чему је уговор за пројекат ОШ „Свети Сава” потписала бивша директорка, која је пројекат пријавила на конкурсу у време док је обављала ту функцију.

Влада Републике Србије донела је 20. августа 2026. године решење о додели средстава прикупљених по основу одлагања кривичног гоњења, на основу којег су одобрена средства за реализацију ова два пројекта. На овогодишњем јавном конкурсу Министарства правде додељено је укупно 490.198.751 динар за реализацију 222 пројекта од јавног интереса широм Србије. Средства су намењена различитим областима, међу којима су здравство, просвета, социјална заштита и култура.

Додељена средства омогућиће да се у  ОШ „Душан Јерковић” и ОШ „Свети Сава”  планиране активности спроведу у дело и да се конкретни резултати ове подршке виде у свакодневном школском животу.

Проширење градског гробља решава дугогодишњи проблем недостатка простора

Недостатак простора на градском гробљу један је од важних комуналних проблема са којима се Бајина Башта суочавала у претходном периоду, а који ће бити решен проширењем постојећег комплекса.

Локална самоуправа Бајине Баште предузела је конкретне кораке како би се обезбедили додатни капацитети и створили услови за уређеније и функционалније градско гробље и решио проблем који је годинама представљао изазов за локалну заједницу.

У ту сврху извршена је експропријација парцеле која се непосредно граничи са постојећим градским гробљем, чиме ће расположиви простор бити значајно проширен.

Овим потезом обезбедила се нова површина намењена за гробна места, па се питање капацитета градског гробља може решити плански и на дужи период, уз могућност даљег уређења проширеног простора.

Бајина Башта домаћин централне манифестације „Дани европске баштине 2026”

Бајина Башта је 10. октобра била домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године одржава под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”, са посебним акцентом на очување ћирилице, српског језика и богатог културно-историјског наслеђа.

Централни део програма одржан је у Музеју ћирилице, где је представљена изложба „Забране српске ћирилице”, аутора проф. др Исидоре Бјелаковић и проф. др Александра Милановића. Изложба доноси преглед историје српске ћирилице од 18. до 20. века, указујући на периоде забрана и притисака на њену употребу, али и на примере истрајности и борбе за очување националног писма.

Програм је отворио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, а потом се присутнима обратио проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице, који је одржао предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”, током којег је говорио о положају српског писма у савременом друштву и изазовима које доноси дигитално доба. Истакао је да дигитализација, поред нових изазова, пружа и могућност да се српска ћирилица додатно афирмише и сачува за будуће генерације. Програм је настављен посетом Манастиру Рачи, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог краја, познатом и по чувеној рачанској преписивачкој традицији, која је оставила дубок траг у историји српске писмености и културе.

У поподневним часовима у свечаној сали Општине Бајина Башта одржано је предавање историчара Марка Ковачевића „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”. Предавање је било посвећено богатству културно-историјског наслеђа овог краја, значајним локалитетима и догађајима, као и историјским личностима и околностима које су обликовале идентитет Бајине Баште и Подриња.

Манифестација „Дани европске баштине” представља заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, који се у Србији обележава од 2003. године под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта и планина Тара биле су домаћини централне манифестације и 2005. године, под називом „Земља – наше наслеђе”.

Овогодишњим програмом Бајина Башта је још једном потврдила значај очувања и промоције културног наслеђа, указујући на то да ћирилица, језик и традиција нису само сведочанство прошлости, већ и важан део савременог идентитета који треба неговати и преносити будућим генерацијама.

Бајина Башта у знаку Европске баштине – два дана посвећена ћирилици, језику и наслеђу Подриња

Бајина Башта ће 10. и 11. октобра бити домаћин централне манифестације програма „Дани европске баштине 2026”, који се ове године обележавају под темом „Чувари наслеђа: Како га оживети, сачувати и преобликовати”.

Ова међународна манифестација, заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, у Србији се обележава од 2003. године, под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта има посебно место у историји њеног одржавања у нашој земљи – управо су Бајина Башта и планина Тара 2005. године биле домаћини централне манифестације „Земља – наше наслеђе”.

Две деценије касније, програм у Бајиној Башти поново ће представити богатство овог краја, овога пута повезујући језик и писмо са културним, духовним, археолошким и природним наслеђем. Централни део програма биће одржан у Музеју ћирилице, првом националном музеју посвећеном ћириличком писму, где ће бити представљена изложба „Забране српске ћирилице”, чији су аутори проф. др Исидора Бјелаковић и проф. др Александар Милановић. Проф. др Александар Милановић одржаће и предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”.

Посебан део програма биће посвећен културно-историјском наслеђу Бајине Баште. Историчар Марко Ковачевић одржаће предавање „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”, чиме ће посетиоцима бити представљена места, догађаји и наслеђе који су обликовали овај простор.

Програмом су предвиђене и посете Манастиру Рача, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог дела Србије, као и Скеланима, где ће учесници имати прилику да се упознају са археолошким наслеђем римског муниципијума. Други део програма води кроз природно и културно наслеђе Перућца и Подриња – вожњу Дрином, посету реци Врело и средњовековној некрополи Мраморје, као и другим препознатљивим локалитетима овог краја. Завршетак дводневног програма предвиђен је посетом дестилерији „Стара Соколова”, као примеру очувања традиције и локалног знања.

Овогодишња тема посебну пажњу усмерава на језик као живо наслеђе које се непрестано мења, али истовремено чува памћење, идентитет и искуство заједнице. У времену брзе дигиталне комуникације, нових речи и измењених начина изражавања, „Дани европске баштине” подсећају на значај очувања језичке разноликости, писма, локалних говора, усменог предања и међугенерацијског преношења знања.

У Бањалуци отворена изложба „Забране и одбране српске ћирилице” – од овог викенда и у Бајиној Башти

У Кући Милановића  у Бањалуци синоћ је свечано отворена изложба „Забране и одбране српске ћирилице”, у организацији Музеја ћирилице из Раче код Бајине Баште. Изложба је премијерно представљена у оквиру манифестације „Дани Србије у Републици Српској”, а већ од овог викенда биће доступна посетиоцима у Бајиној Башти, у оквиру Европских дана баштине.

Изложба на јединствен начин приказује хронологију великих забрана и притисака на употребу српске ћирилице, али и примере истрајности и одбране националног писма кроз историју. Њени аутори су вршилац дужности директора Музеја ћирилице проф. др Александар Милановић и проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одбора за српски језик Матице српске и члан стручног савета Музеја ћирилице. Поставку чини хронолошки преглед историје ћирилице од 18. до 20. века, са посебним освртом на периоде у којима је употреба српског писма била забрањивана или ограничавана.

Посебна пажња посвећена је периоду Хабзбуршке монархије, када су током просветних реформи Марије Терезије и Јосифа II доношене уредбе којима је ћирилица требало да буде уклоњена из школских уџбеника и замењена латиницом. Изложба сведочи и о отпору који су тим настојањима пружали српски просветитељи, свештенство и образовани људи, међу којима се посебно издваја Теодор Јанковић Миријевски.

Други део изложбе посвећен је покушајима укидања ћирилице током 19. века на простору тадашње Јужне Угарске, као и улози Светозара Милетића и представника Карловачке митрополије у одбрани српског писма. Посебно су приказане забране, али и реакције и одбране употребе ћирилице током Првог светског рата. Савремени изазови и покушаји ограничавања употребе ћирилице нису обухваћени овом поставком. Како је истакнуто, они ће бити тема неке од наредних изложби.

Идејни творац Музеја ћирилице Синиша Спасојевић истакао је да је изложба део редовног програма ове установе и да ће након премијерног представљања у Бањалуци бити представљена у Бајиној Башти у суботу 10. октобра, а потом и у другим градовима Србије и Републике Српске.

Музеј ћирилице у Рачи код Бајине Баште је први и једини национални музеј у Србији и региону посвећен очувању, проучавању и промоцији српског писма. Основан је одлуком Владе Републике Србије 24. маја 2025. године, на празник Светих Ћирила и Методија, док је за посетиоце званично отворен у фебруару 2026. године.

Саопштење за јавност о обустави саобраћаја Рогачица-Дебело брдо

Према пројекту привремене саобраћајне сигнализације за време извођења радова на државном путу IIа-170, Седлари – Дебело брдо – Рогачица, од км 46+941 до км 49+897, а у складу са решењем Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре број 003088860 2026 од 17.07.2026. г. на наведеној деоници ће због израде завршног слоја асфалта од петка 9.10. до суботе 10.10.2026. године и од понедељка 12.10 до среде 14.10.2026. године, у периоду од 07 до 19h бити ПОТПУНО ОБУСТАВЉЕН САОБРАЋАЈ за све врсте возила. Алтернативни правац којим ће бити вођен саобраћај је Ваљево – Осечина – Завлака – Крупањ – Мачков камен – Грачаница – Љубовија – Рогачица.

ОБУСТАВА САОБРАЋАЈА ЈЕ ТОКОМ ИЗВОЂЕЊА РАДОВА, ТЈ. ПРОЛАЗ ЗА ВОЗИЛА ЋЕ БИТИ СЛОБОДАН ОД 19h ДО 7h НАРЕДНОГ ДАНА, КАО И У НЕДЕЉУ 11.10. ТОКОМ ЦЕЛОГ ДАНА.

Како ће радовима касније бити обухваћене и суседне деонице предметног државног пута, повремене обуставе саобраћаја се могу очекивати у трајањима од  1 до 3 дана све до 01.11.2026. године, сагласно горе наведеном решењу надлежног Министарства. Свака обустава саобраћаја  са преусмерењем возила на алтернативни правац ће бити благовремено најављена.

Величина слова