На локалитету Мраморје у Својдругу се такође налазе остаци српског позносредњовековног гробља (14-15. век) са масивним монолитним каменим надгробним споменицима – мраморима, у стручној литератури познатим под називом стећак. Гробље се налази на парцелама фамилије Ковачевић и Павловић, на 3,5 km од центра Рогачице.
На локалитету до сада није вршено археолошко ископавање, али је по причи тадашњег власника имања Велизара Ковачевића, средином прошлог века, ископан један гроб са налазом наушница под плочом са рељефном представом руке која држи мач. У првим поменима гробља током 19. века (Ф. Каниц) наводи се 34 споменика, да би готово век касније било пописано 24 мрамора, када је забележена и прича власника да се ту налазила и нека грађевина, са чије рушевине је одношена седра за градњу цркве у Рогачици. Овогодишњим истраживањима утврђено је постојање цркве са масивним надгробним споменицима уз њене зидове, као и површина гробља коју заузимају две одвојене скупине мрамора од којих се већа налази југозападно од цркве, где је неколико споменика дислоцирано. Већи број поломљених надгробника у том делу гробља, који обухвата површину гребена уз савремене породичне гробнице власника имања, сведочи да је гробље било знатно веће него што се до сада мислило.
Откривено је укупно 45 мрамора (19 у простору око цркве). Заступљени су облици слемењака, сандука и плоча, међу којима има и украшених мотивима стилизованог двоструког крста на постољу, розета и потковица. Бројни налази уломака фресака у шуту грађевине сведоче да је црква била осликана, а дограђени зидови бочних конхи унутар наоса и да је имала фазу обнове. Истражено је неколико гробова у сонди отвореној у простору са западне стране цркве. Осим што постојање цркве и великог броја споменика указује и на постојање насеља негде у непосредној близини гробља, посебан значај ових истраживања представља чињеница да је ово прво позносредњовековно гробље са мраморима, не само на подручју средњег Подриња, већ и шире, дуж десне обале Дрине, уз коју је откривена црквена грађевина.
Археолошка истраживања у Својдругу се финансирају средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима се радови изводе, пре свега Драгиши Ковачевићу.
др Е. Зечевић