У општини Бајиној Башти од 21. до 24. маја одржана је четврта по реду Ћирилична баштина, традиционална манифестација у области културе и туризма посвећена српском језику и очувању ћирилице. Циљ Ћириличне баштине је да подстиче и негује коришћење ћирилице, да на српском говорном подручју обогаћује културни идентитет и унапређује садржаје у области српског језика и културе.
Овогодишњи програм обиловао је квалитетним садржајима почев од предавања врсних универзитетских професора др Мила Ломпара и др Виктора Савића, преко занимљивих изложби и конкурса, квалитетног музичког програма, дебата и представа до Каравана културе говора са глумцима Миланом Босиљчићем и Марком Миловановићем и стручне трибине Арно Гујона, Слободана Роксандића и проф. др Радована Кнежевића.
У оквиру програма 4. Ћириличне баштине, у суботу, 21. маја, званично је отворен и Парк ћирилице у центру Бајине Баште, први такав који је изграђен у Србији и земљама српског говорног подручја и који својим садржајима посетиоцима доноси причу о ћирилици и о чувеној Рачанској књижевној и преписивачкој школи.
Једна од највећих културних манифестација у Србији која слави ћириличко писмо одржава се у Бајиној Башти, месту у чијој су близини пре више векова рачански монаси основали преписивачку и књижевну школу и захваљајући којима сe сачувала писменост и есенција српске културе у најтежим временима за наш народ.
- Ћирилична баштина је званично почела 21. маја отварањем у Парку ћирилице. Пред великим бројем посетилаца манифестацију је отворио директор Установе „Култура“ Милован Јездић, а присутнима се затим обратила председница општине Бајина Башта Весна Ђурић. „Парк ћирилице јединствен је у Србији и окружењу, а значај овог писма је и значај очувања нашег идентитета. Ми смо данас играли за ћирилицу, ми данас живимо ћирилицу. А велики број деце у парку најава је да ће он бити изузетно посећен“ – изјавила је овом приликом председница општине Бајина Башта.
Тијана Митровић из Народне библиотеке „Милош Требињац“ испред жирија Ћириличне баштине прогласила је најбоље песме са конкурса „Чувари ћирилице“ и најавила да ће се због изузетног одзива од најбољих песама у наредном периоду приредити зборник.
Никола Лазић из Канцеларије за младе Бајина Башта прогласио је победнике ликовног конкурса на тему ћирилице и званично објавио мапу ћирилице Бајине Баште коју је урадила Канцеларија за младе.
Уз сплет игара КУД-а „Јелек“ из Бајине Баште и наступ гудачког квартета РТС-а овом приликом званично је отворен и новоизграђени Парк ћирилице.
Обраћајући се приликом отварања Парка ћирилице иницијатор изградње овог парка и председник Организационог одбора Ћириличне баштине, Синиша Спасојевић, истакао је да ће највећи успех манифестације бити ако сви посетиоци програма наставе да после тога користе ћирилицу у свакој прилици и на сваком месту. Навео је и да је значај Ћириличне баштине то што у Бајину Башту може да доведе најзначајније српске интелектуалце попут др Мила Ломпара који је присуствовао отварању Парка ћирилице. Спасојевић се посебно захвалио новинару Политике Бранку Пејовићу за континуирано праћење и промоцију манифестације, директору регионалног Архива Ужице Жељку Марковићу за помоћ у настојањима да се изгради Музеј ћирилице у Рачи и Милошу Јелисавчићу, архитекти из Општине Бајина Башта за допринос оваквом изгледу Парка ћирилице.
„Циљ нам је био да од неуређеног места у центру града направимо једну тачку која ће бити подсећање на значај српског језика и ћириличког писма, али и да овде нагласимо причу везану за рачанску преписивачку школу и да акцентујемо значај манастира Рача који је близу Бајине Баште“ навео је иницијатор изградње Парка ћирилице.
Све је у новом бајинобаштанском парку у знаку ћирилице и српског језика – клупе, тастатуре, цвеће и дечје игралиште – с разлогом да се најмлађи упознају, старији подсете на „најлепше писмо на планети“, а туристи добију још један сликовит кутак.
По отварању Парка ћирилице у галерији Установе „Култура“ проф. др Мило Ломпар одржао је веома посећено предавање под називом „Спорови око ћирилице“. Професор Ломпар је један од водећих интелектуалаца у борби за очување ћирилице, српски историчар књижевности и есејиста, редовни професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, председник Задужбине Милоша Црњанског, некадашњи генерални директор Политике и потпредседник Српске књижевне задруге.
Он је указао да се с потискивањем ћирилице кренуло у 20. столећу. Почев од стварања Југославије, па од комунистичке власти, када су уведене четири варијанте српскохрватског језика, након чега је у први план избила хрватска језичка политика, која је у Устав те републике 1974. ставила да се у Хрватској говори језик који у „својој форми јесте хрватски књижевни језик”.
Биле су то фазе којима се одвајала језичка материја. Код писма иде драстичније: већ поткрај СФРЈ ћирилично писмо се не види унутар простора Хрватске, на узмаку је у БиХ, па и унутар саме Србије, нарочито у Београду. Ни у протекле три деценије након распада Југославије такво затечено стање нема могућности у Србији да се промени. Наше писмо је најтужније дане доживело у тренутку кад је било логично да му се вратимо без икаквог комплекса или осећања кривице. Код нас је формирана једна интелектуална клима, дејство на пропагандној равни које подразумева апсолутну арбитражу у свим идентитетским питањима. Оно траје до дана данашњег, укључујући телевизије на националним фреквенцијама и друге садржаје. Та врста арбитраже доводи вас у старту у дефанзиван положај ако било шта хоћете да промените јер долазите у позицију да морате да се правдате по разним основама. Ту је и механизам онемогућавања равноправног положаја ћирилице, која је знатно мање заступљена код нас од латинице. – део је излагања др Мила Ломпара
По завршетку предавања професору Ломпару је председница општине Бајина Башта Весна Ђурић уручила захвалницу Ћириличне баштине за посебно истицањe у заштити и неговању ћирилице и промоцији српског језика и писма.
Други дан Ћириличне баштине у Парку ћирилице одржано је такмичење беба у пузању „За бебу више, за слово ближе“. Уз велики број посетилаца 17 беба је узело учешће у овој забавној трци чији циљ је да поред указивања на значај нашег писма укаже и на потребу за повећањем наталитета. Све бебе су добиле поклон пакете које је родитељима уручио Миленко Ордагић, заменик председника општине Бајина Башта, а ова трка ће постати традиционална у оквиру Ћириличне баштине.
Од 18 часова у градској галерији је одржана ученичка дебата „Ћирилица/latinica“, а пре тога су привредницима из Бајине Баште додељене захвалнице за неговање ћирилице. Од 20 часова у Парку ћирилице сви Бајинобаштани и гости нашег града могли су да уживају у представи „Бедеми ћирилице“ која говори о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија и настанку ћирилице.
У понедељак је за све ученике основних и средњих школа са територије општине Бајина Башта у спортској хали одржана предства „Бедеми ћирилице“.
У оквиру програма 4. Ћириличне баштине у понедељак и уторак су одржане радионице Караван културе говора „Проговори да видим ко си“. Ђаци из основних и средњих школа из Бајине Баште и из основне школе у Скеланима у Републици Српској имали су прилику да кроз интерактиван приступ овладају добрим говорним навикама и тако развију усмени израз и излагачку писменост, једну од најважнијих социјалних вештина у 21. веку. Чиме год да се бавимо, важно је да умемо јасно, гласно и изражајно да представимо своје идеје и таленте.
У току радионица млади су са стручњацима из области дикције и комуникологије унапређивали: разговетност, разноврсну употребу речи, динамику, говор тела, технике за суочавање са тремом.
Сви учесници добили су на поклон књигу „Проговори да видим ко си“ аутора Слободана Роксандића, додатно наставно наставно средство са више од 20 аудио и видео лекција.
У току процеса обуке учесници су научили:
На који начин унапређивање културе говора негује српски језик,
Како да говоре на артикулисан, разложан, динамичан начин,
Како да елиминишу лоше говорне навике,
Како да оно што изговарају буде занимљиво и сликовито.
Процес рада подразумева интерактивна предавања и практичне вежбе.
Сви учесници радионица били су веома задовољни наученим, а стечене вештине и знања могу се применити приликом одговарања на часу, полагања испита, презентовања у склопу школских и факултетских обавеза, као и током разговора за посао, при снимању видео снимака, уопште у свим ситуацијама које подразумевају усмени израз.
Од 18 часова у понедељак обављена је подела захвалница и поклона најбољим учесницима ликовног конкурса о ћирилици док су најбољи радови били изложени све дане трајања манифестације у главној улици, испред Парка ћирилице.
Затим је у галерији Установе „Култура“ одржано веома занимљиво предавање на тему „Рана српска писменост“. Др Виктор Савић са института за српски језик САНУ и катедре за српски језик на Филолошком факултет изнео је доста веома важних чињеница везаних за рану српску писменост.
Др Савић се бави историјом српског књижевног и народног језика (средњи век), као и помоћним историјским дисциплинама. Непосредно ради на писаним изворима.
Од 20 часова у градској галерији било је отварање једне изузетне изложбе. Реч је о првој самосталној изложби калиграфских радова бајинобаштанског уметника Милорада Новаковића. Изложба под називом „Светлопис“ донела нам је избор калиграфија из дугодишњег рада овог преданог уметника.
Четвртог дана манифестације од осам часова одржана је литургија у манастиру Рача и пригодна беседа игумана Германа поводом празника Светих Ћирила и Методија.
Током дана су настављене активности у оквиру „Каравана културе говора“ и радионице са ђацима.
Од 19 часова у галерији Установе „Култура“ одржана је веома посећена стручна тирбина. Трибину на тему „Изражајност“ су одржали Слободан Роксандић, српски глумац и мастер комулолог, Арно Гујон, француски и српски хуманиста и професор др Радован Кнежевић, професор дикције и сценског говора на ФДУ.
Пре почетка трибине Арно Гујон је прошетао Бајином Баштом и посетио Парк ћирилице са замеником председника општине Бајина Башта Миленком Ордагићем и иницијатором изградње парка и председником Организационог одбора Ћириличне баштине Синишом Спасојевићем. „Од А до Ш све је на свом месту а пун парк деце и родитеља ми говори да је ово место већ постало омиљено у граду.“ написао је о Парку ћирилице велики хуманитарац, оснивач и директор француске невладине организације „Солидарност за Косово” и директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Господин Арно Гујон је овогодишњи добитник Ћириличне даровнице, националне награда за изузетан допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма. Најзначајнија награда у оквиру манифестације Ћирилична баштина која се додељује само једном добитнику годишње уручена је господину Гујону после одржане трибине у градској галерији. Ћириличну даровницу је у име Ћириличне баштине и Општине Бајина Башта као покровитеља манифестације уручио заменик председника општине Миленко Ордагић.
„Пре неколико година усвојена је Декларација на Скупштини општине за очување ћирилице, али већина таквих докумената остаје само на папиру. Бајина Башта је једна од ретких која је доказала да то није случај. Све се види у делима, ту је манифестација која траје, Парк ћирилице. Ћирилична баштина је од великог значаја за очување ћирилице и велика ми је част што сам управо ја добитник ове награде“, рекао је Гујон.
Овај хуманиста награду је добио на основу једногласне одлуке Организационог одбора Ћириличне баштине“. У образложењу се наводи да је награда отишла у Гујонове руке због великог доприноса у очувању српског националног писма, отварања школа на српском језику у иностранству, помоћи школама на Косову и Метохији, учешћа у „Каравану културе говора“, али и због тога што користи ћирилицу у објавама на друштвеним мрежама, препознајући колико је ово писмо значајно за очување српског националног идентитета.
„Да читам на ћирилици одавно сам научио, писање је ишло мало теже али сам и то савладао и сада врло радо користим ћирилично писмо кад год сам у могућности. То је јако важно да науче и млађе генерације како би ћирлица још дуго опстала. Видео сам колико је битно за људе из дијаспоре и њихову децу да знају ћирилицу. А битно је да и ми у Србији покажемо бригу о том писму. Зато што ако дете које се у Цириху или Паризу труди да научи писмо својих предака дође овде, а види да је све на латиници, оно ће да се запита зашто ја да учим то прелепо писмо ако га нико не користи у Србији. Треба промовисати, треба очувати, треба неговати и писмо и језик зато што они имају само нас. То морамо да спречимо и зато су манифестације попут Ћириличне баштине веома важне“ навео је истакнути хуманиста.
Арно Гујон је поводом добијања Ћириличне даровнице, уз фотографију тог чина, на својим страницама на друштвеним мрежама навео:
– У рукама држим „Ћириличну даровницу” која ми је уручена у Бајиној Башти. Ово признање сам добио због отварања 23 нове школе српског језика у иностранству, помоћи школама на Косову и Метохији и учешћу у „Каравану културе говора” широм Србије. Ћирилична признања су ми увек била најдража. Хвала организаторима фестивала „Ћирилична баштина” на позиву и урученој награди.
