На месту где је вековима живела и опстајала писана реч, ћирилица је добила свој трајни дом и институцију посвећену њеном очувању, проучавању и представљању будућим генерацијама.
На месту где су рачански монаси и преписивачи, у најтежим временима османске најезде, сачували српску писменост и ћириличко писмо, преносећи га из века у век, данас се прошлост и будућност спајају у савременој културној установи од националног значаја.
Свечано отварање отпочело је извођењем химне Републике Србије у интерпретацији Дечијег хора Београд, а наставило се пригодним програмом у оквиру кога су глумци Предраг Јовановић и Александар Јеленић извели драмску минијатуру из представе „Бедеми ћирилице”. Овај важан дан за српску писменост својим присуством су увеличали Изасланик председника Републике Милош Вучевић, Министар културе Никола Селаковић и Министар информисања и телекомуникација Борис Братина. Отварању су присуствовали представници националних културних и образовних институција, представници локалних самоуправа, државних, регионалних и локалних институција, игуман манастира Рача архимандрит Герман, свештенство Српске православне цркве, бројни републички и локални званичници, представници културног и јавног живота као и велики број мештана Раче и Бајине Баште.
Присутнима се прво обратио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић и нагласио је да је реч о историјском дану за ову средину, али и за целу Србију: „Оснивање музеја резултат је заједничког рада локалне самоуправе, подршке државе кроз програм Министарства културе „Градови у фокусу”, ангажовања стручњака, уметника и бројних сарадника, као и искрене воље да Бајина Башта понесе одговорност чувара националног писма”.
Вршилац дужности директора музеја, професор Александар Милановић, подсетио је да је музеј смештен на месту које има посебну тежину у историји српске културе: „Од Светог Саве, Константина Филозофа, Рачана на челу са Гаврилом Стефановићем Венцловићем, преко Доситеја, Саве Мркаља, Луке Милованова до Вука Караџића генерације су чувале и развијале ћирилицу као темељ националног идентитета”.
Отварањем музеја не обележава само почетак рада једне установе, већ се потврђује трајност писма које је обликовало национални идентитет. Ћирилица, како је нагласио изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, није само сведочанство прошлости, већ жива спона садашњости и будућности, као и ослонац културног и духовног трајања народа.
„У дигиталном добу, када се културе све више преплићу, управо је неговање сопственог идентитета предуслов истинског дијалога и поштовања међу народима. Само онај који поштује своје наслеђе, уме да поштује и туђе. Народ који чува своје писмо, чува и своју културу. А народ који чува културу, чува и своје достојанство”, рекао је Вучевић, нагласивши да је данас највећа битка управо у томе да сачувамо свој идентитет, јер то неће нико учинити уместо нас.
Након свечаног програма, Министар културе Никола Селаковић пресекао је врпцу са председником општине Бајина Башта Миленком Ордагићем и в.д. директором Музеја ћирилице проф. др Александром Марјановићем и заједно са високим званицама и представницима музеја обишао поставку овог новоизграђеног здања културе.
„Данашње отварање Музејa ћирилице у Рачи за мене је тренутак личне радости и посебне одговорности, јер је ова установа културе насушна потреба нашег друштва. У самој Србији ћирилица, наше национално писмо и наша идентитетска одредница, дуго је била маргинализована, одбачена на руб јавног живота. Упућујем искрену захвалност изасланику председника Милошу Вучевићу, који је својим присуством и чином отварања дао посебну тежину овом догађају, као и запосленима у Музеју ћирилице и општини Бајина Башта, који су, уз подршку Министарства културе, истрајно радили да овај пројекат заживи”, рекао је Селаковић.
Значај музеја огледа се и у његовом развојном потенцијалу. Поред културне и образовне мисије, ова установа представља снажан подстицај развоју туризма у Бајиној Башти и читавом подручју. Повезивањем духовног, историјског и савременог културног садржаја, Рача и Бајина Башта позиционирају се као препознатљива дестинација на културној мапи Србије.
Сваки посетилац музеја идући редом кроз просторије пратиће идеју настанка ћирилице, њен развој кроз средњи век, појаву првих српских штампарија, као и бурне промене које су се дешавале током ХVII и XVIII века.
Музеј ћирилице као државна установа културе званично је основан од стране Владе Републике Србије 24. маја 2025. године, на Дан словенске писменост и културе и празник Светих Ћирила и Методија.
„У протекле три године Министарство културе препознало је посвећеност и капацитет Бајине Баште да успешно реализује овај значајан пројекат, подржавши изградњу Музеја ћирилице кроз конкурсе „Градови у фокусу” са 17 милиона динара 2023. године, 20 милиона динара 2024. и чак 33,3 милиона 2025. године. Тако је стара, руинирана сеоска школа у Рачи, којој је претило пропадање, темељно је обновљена и претворена у репрезентативан простор, а затим је формирана савремена стална поставка достојна значаја теме о којој је реч. Поред великих финасијских средстава исто толико је значајно и што је држава препознала да ово место треба да буде републичка културна институција која ће представљати историјат и лепоту ћириликог писма, али и покретати бројне активности ка томе да се ћирилица што више користи на свим просторима где живи српски народ. Жеља нам је да уз сарадњу са Министарством културе наставимо да око Музеја ћирилице реконструишемо објекте за потребе додатних активности и омогућавање нових садржаја и да у будућности у Рачи добијемо културно-образовно-туристичку целину „Дом ћирилице”, рекао је Синиша Спасојевић, руководилац пројекта „Дом ћирилице” и помоћник председника општине Бајина Башта.
Бајина Башта остаје доследна својој мисији очувања српског језика и ћириличког писма и у сарадњи са Министарством културе, наставља реализацију активности усмерених на заштиту и унапређење српског културног наслеђа, уз отворен позив грађанима да посете ово здање од изузетног значаја.
