Ћирилична баштина 2021

У општини Бајиној Башти је од 21. до 24. маја одржана манифестација у области културе и туризма од значаја за општину Бајина Башта, посвећена српском језику и очувању ћирилице, трећа по реду “Ћирилична баштина”. Једна од највећих културних манифестација у Србији која слави ћирилично писмо одржава се у градићу на Дрини, месту у чијој су близини пре неколико векова рачански монаси основали преписивачку школу и захваљајући којима су сачувала писменост и пламен културе у најтежим временима за српски народ.

Уз богат културни, музички и едукативно-забавни програм, обављена је и додела признања за допринос и нарочите заслуге у очувању и промоцији ћирилице и неговању српског језика и писма, која су добили градоначелник Бања Луке, Драшко Станивуковић, ЈП Национални парк Тара и фирма Златиборац.

Уз поруку „Користимо ћирилицу, чувајмо своје”, на отварању „Ћириличне баштине“ су говорили Весна Ђурић, председница општине Бајина Башта, Синиша Спасојевић, председник Организационог одбора манифестације и Милован Јездић, директор Установе „Култура”.

Председница општине Бајина Башта, Весна Ђурић, навела је да ће општина у наредном периоду још снажније подржавати „Ћириличну баштину“ како би наставили да сваке године у нашем граду представљамо најзначајнија имена српског језика и културе.

Општина  ће наставити да иде у корак са организаторима „Ћириличне баштине“ којима желим посебно да се захвалим што су својим иницијативама, идејама, ентузијазмом и великим радом Бајиној Башти даровали једну овако престижну манифестацију. Сигурна сам да је већ сад свима јасно да ће уз Дринску регату као једну од највећих туристичких манифестација у Србији, Ћирилична баштина у наредном периоду на најлепши начин представљати Бајину Башту не само у нашој држави већ и много шире. – навела је председница општине.

Синиша Спасојевић, председник организационог одбора „Ћириличне баштине“, рекао je да се у Бајиној Башти ћирилица пише срцем и да је циљ да Ћирилична баштина заживи као манифестација која ће бити националног и регионалног карактера.

Надам се да ћемо из године у годину подизати ниво садржаја и да ће „Ћирилична баштина“ постати један од најпрестижнијих догађаја на културној мапи Србије али и широм земаља где се српски прича, пише и мисли. Порука која се недвосмислено шаље из Бајине Баште јесте да морамо неговати наше писмо и чувати своју културу, да је ћирилица писмо наше славне прошлости али и писмо будућности које треба користити у свакој прилици. – навео је Спасојевић.

Заслужнима за заштиту, промоцију и неговање нашег националног писма додељене су награде „Ћириличне баштине”. Главно признање, „Ћирилична даровница”, прошле године установљена (први добитник је лист „Политика”), припало је Драшку Станивуковићу, градоначелнику Бањалуке – за изузетан допринос у очувању и промоцији ћирилице, српског језика и писма и због мера које су донете у Бањалуци у циљу заштите ћирилице.

Заиста сам почаствован и истински срећан, јер се за борбу за очување и заштиту ћирилице Бање Луке чуло и у Србији и овде у Бајиној Башти, те што је међу мноштвом младих даровитих људи мени припала част да добијем ову значајну награду – казао је градоначелник Бање Луке.

Он је истакао да постоји стварна потреба за заштитом ћирилице, јер је на примеру Бање Луке, као највећег града Републике Српске, видљиво да је проценат натписа на ћирилици, у односу на период пре Првог светског рата, са 98 одсто спао на ниво статистичке грешке, а да период глобализације веома лако може довести до тога да се заборави ко смо и одакле потичемо.

Ако не сачувамо језик, писмо и веру, неће нас ни бити. Вук Стефановића Караџић је рекао једну чувену реченицу, да је језик хранитељ народа, а док год је такве хране народ може да живи и да постоји, а ми морамо бити свесни једне такве мисли – рекао је Станивуковић.

Осврнувши се на почетке своје каријере када је одлучио да своје друштвене мреже успостави на ћирилици, иако је таква одлука носила свој ризик, градоначелник је поручио младим људима да је то начин којим се путем друштвених мрежа чува писмо, без обзира на цену.

Прва промена коју сам направио као градоначелник, већ у првим месецима мандата, односила се управо на обавезну употребу ћирилице на званичној страници Града, друштвеним мрежама и Вибер заједници Града Бања Лука -истакао је он.

Градоначелник је честитао Општини Бајина Башта на Декларацији о ћирилици, коју је Скупштина општине усвојила, те је поручио да ће исти предлог упутити Скупштини града Бања Лука. Он је такође навео и да ће као што Бајина Башта прави парк ћирилице исто то урадити и у највећем граду Републике Српске.

Захвалнице „Ћириличне баштине“ јер се посебно истичу у заштити и неговању ћирилице добили су Национални парк Тара и „Златиборац“. Иако оба предузећа долазе са простора западне Србије она су национално значајна, препознатљива изван граница наше земље, а свуда својим радом и представљањем поносно промовишу и српско писмо.

Након отварања Ћириличне баштине и наступа гудачког трија РТС-a и младих чланова радионице „Арт момент”, у галерији Установе „Култура” отворена је изложба „Ћирифити”, аутора Петра Поповића Пироса. Поставку чине графити исписани ћирилицом, а публика у бајиној Башти је имала прилику и да уживо прати стварање једног од уметнички дела перспективног графичког дизајнера посвећеног стрит-арту, уличној уметности

Посебну пажњу привукло је предавање о ћирилици које је одржао академик Миро Вуксановић, уредник едиције „Десет векова српске књижевности”. Он је надахнуто говорио о дугој традицији нашег писма и његовим трајним вредностима, темељним српским књигама, записима, првим штампаријама, храмовима живописаним ћирилицом.

Другог дана „Ћириличне баштине“ један од сегемената који је привукао посебно велику пажњу била је едукативно-забавна игра „Тражим ћирлицу“. Игра се одржала у Спортско-рекреативном центру „Браћа Милутиновић“ који је по лепом дану врвео од посетилаца. Циљ игре је био да се кроз забаву и дружње промовише ћирилица и српски језик али и да се провери знање како из области матерњег језика тако и из историје манастира Раче и општине Бајина Башта.

Трку и потрагу за знањем у Лугу отворио је градоначелник Бањалуке и добитник овогодишње Ћириличне даровнице Драшко Станивуковић заједно са председницом општине Бајина Башта Весном Ђурић. Станивуковић је на крају игре „Тражим ћирилицу“ уручио пехаре и медаље победничким екипама и остао у разговору са омладином.

Укупно је се такмичило 11 екипа од чега шест из основних школа и пет из средњих њих школа. Свака екипа бројала је по пет такмичара, а организатори су најбољима припремили пехаре и медаље док су сви учесници добили захвалнице за учешће.

Градоначелник Бањалуке је са председницом општине Бајина Башта у Лугу засадио дрво Панчићеве оморике и на овај начин започео праксу да добитиници „Ћириличне даровнице“ саде дрво у СРЦ „Браћа Милутиновић“. Ставикуковић и Ђурић су затим обишли ОШ „Свети Сава“ и спортску халу у Бајиној Башти.

У вечерњим часовима су додељени пехари, дипломе и поклони награђенима на фото-конкурсу „Ћирилица увек са мном“.

Затим је своје предавање о најстаријим српским ћириличким речницима одржала је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету у Београду.

Говорећи о ћирилици у публиком испуњеној сали Установе „Култура”, казала је да то писмо, поред историјског и симболичког значаја, има и идентитетски карактер јер потврђује културну баштину написану тим писмом као српску.

После предавања уважене професорке Драгићевић гудачки трио РТС-а је одржао још један концерт на главној улици у Бајиној Башти.

Трећег дана Ћириличне баштине било је организовано стручно вођење и упознавање са историјатом манастира Раче, уметничким наслеђем и значајем чувене Рачанске преписивачке школе. Од 18 часова у градској галерији је било прво представљање књиге о Добрици Ерићу, великом српском песнику и човеку који се цео живот борио за ћирилицу.

Од 20 часова у биоскопу у Бајиној Башти публика је могла да ужива у представи „Бедеми ћирилице“.

„Бедеми ћирилице“  говоре о животу и раду Свете браће Ћирила и Методија, о њиховој борби и људској драми на путу ка писмености, просвећености, одуховљености и језику и писму које оплемењује народ словенски. Ово је песма, али и плач о градњи бедема, на којима је узрасло писмо, које вековима напаја наше постојање.

Четврти дан манифестације после Свете литугрије у манастиру Рача одржана је пригодна беседа о Светом Ћирилу и Методију и значају очувања ћирилице.

Археолошка истраживања локалитета Кулине, 2016. (К.О. Вишесава и К.О. Црвица)

Током октобра 2016. године у оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Кулине на размеђи села Вишесаве и Црвице. Ово је четврта кампања археолошких радова на територији Бајине Баште, реализованих у оквиру овог пројекта Народног музеја у Београду. До сада су ископавања мањег обима изведена на локацијама три позносредњовековне некрополе са мраморима (Мраморје у Перућцу 2010, Под мраморјем у Добротину 2014. и Мраморје у Својдругу 2015.).

КУЛИНА представља један од низа микротопонима (Црвена стена-Шанац/Тепсија-Кулина-Шарампов-Кик) на врху седластог гребена које се протеже приближно по правцу запад – исток, на северној граници села Вишесаве према Горњој Црвици, са западне стране омеђеним савременим путем Бајина Башта – Рогачица и реком Дрином. Ископавања на Кулини су изведена у склопу овогодишње кампање којом се започело са систематским рекогносцирањем територије општине Бајина Башта, а у циљу утврђивања стратиграфије налазишта. Наиме, у старијој литератури се налази помен града Вишесава који се везује за ову локацију, али без уочених материјалних остатака зидова или објеката. Положај и назив локалитета указивали су најпре на остатке утврђења, што је и потврђено обиласком локалитета пре почетка ископавања када су у конфигурацији терена уочене могуће трасе бедема и објеката унутар њих. Изванредан положај локалитета потврђен је и чињеницом да су потеси Шарампов, Кулина и Кик далеке 1910. године обилажени од стране комисије војске Краљевине Србије, у склопу припрема за одбрану од очекиваног аустоугарског напада у граничном подручју. Сасвим је извесно да је утврђивањем положаја српских јединица у току 1914/15. године, као и одношењем и коришћењем камена из рушевине и са видљивих зидова објеката, локалитет претрпео одређену девастацију. До сада Кулина није археолошки истраживана.

Открићем зидова и уломака грнчарије у пет мањих сонди у виду ровова, постављеним на три позиције, потврђено je да се овде налазе остаци мањег утврђења рановизантијског доба, које се оквирно може датовати у 6. столеће. Горњи плато утврђења издуженог овалног облика, димензија око 70х20м, био је опасан зидом грађеним од ломљеног камена и кречног малтера, ширине 90 цм, судећи по откривеном делу северног бедема. На највишој коти, у источном делу, имао је кулу, од које су откривени делови масивних зидова, дубоко укопаних темеља (у односу на садашњи ниво терена темељи почињу на 2м дубине. Према конфигурацији терена може се претпоставити постојање бедема доњег платоа утврђења са западне стране, што је могуће потврдити тек археолошким ископавањима. На потесу Шанац/Тепсија, на нижој коти од куле, око 250м западно од ње, делимично су откривени плитко под површином терена зидови и темељи по свој прилици мање цркве, грађени на исти начин као и зидови утврђења, а уз спољну линију северног зида објекта откривена је и лобања покојника из гроба који овом приликом није истражен, јер скелет залази у профил сонде.

С обзиром на близину Бајине Баште и положај, Кулина са остацима утврђења и цркве може постати веома посећено излетиште, са видиковцем на највишој коти („кула“). Да би се стекли услови да овај локалитет постане важна дестинација у туристичкој понуди града и Националног парка Тара, нужан је наставак археолошких ископавања.

Археолошка ископавања на локалитету Кулина су финансирана средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку и помоћ овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе, ЈП Национални парк Тара и удружења „Црвена стена“. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима су радови изведени, породици Лукић из Горње Црвице и ЈП Национални парк Тара.

др Е. Зечевић

Сондажна археолошка ископавања локалитета Мраморје у селу Својдруг

У оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Мраморје у селу Својдруг у периоду август-септембар 2015. године. Овогодишња кампања представља наставак реализације пројекта започетог ископавањима на локалитету Мраморје у Перућцу (2010) и Под мраморјем у Добротину (2014), на подручју општине Бајина Башта.

На локалитету Мраморје у Својдругу се такође налазе остаци српског позносредњовековног гробља (14-15. век) са масивним монолитним каменим надгробним споменицима – мраморима, у стручној литератури познатим под називом стећак. Гробље се налази на парцелама фамилије Ковачевић и Павловић, на 3,5 km од центра Рогачице.

На локалитету до сада није вршено археолошко ископавање, али је по причи тадашњег власника имања Велизара Ковачевића, средином прошлог века, ископан један гроб са налазом наушница под плочом са рељефном представом руке која држи мач. У првим поменима гробља током 19. века (Ф. Каниц) наводи се 34 споменика, да би готово век касније било пописано 24 мрамора, када је забележена и прича власника да се ту налазила и нека грађевина, са чије рушевине је одношена седра за градњу цркве у Рогачици. Овогодишњим истраживањима утврђено је постојање цркве са масивним надгробним споменицима уз њене зидове, као и површина гробља коју заузимају две одвојене скупине мрамора од којих се већа налази југозападно од цркве, где је неколико споменика дислоцирано. Већи број поломљених надгробника у том делу гробља, који обухвата површину гребена уз савремене породичне гробнице власника имања, сведочи да је гробље било знатно веће него што се до сада мислило.

Откривено је укупно 45 мрамора (19 у простору око цркве). Заступљени су облици слемењака, сандука и плоча, међу којима има и украшених мотивима стилизованог двоструког крста на постољу, розета и потковица. Бројни налази уломака фресака у шуту грађевине сведоче да је црква била осликана, а дограђени зидови бочних конхи унутар наоса и да је имала фазу обнове. Истражено је неколико гробова у сонди отвореној у простору са западне стране цркве. Осим што постојање цркве и великог броја споменика указује и на постојање насеља негде у непосредној близини гробља, посебан значај ових истраживања представља чињеница да је ово прво позносредњовековно гробље са мраморима, не само на подручју средњег Подриња, већ и шире, дуж десне обале Дрине, уз коју је откривена црквена грађевина.

Археолошка истраживања у Својдругу се финансирају средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима се радови изводе, пре свега Драгиши Ковачевићу.

др Е. Зечевић

Величина слова