Његовом Високопреосвештенству саслуживали су Архијерејски намесник рачански протојереј ставрофор Милинко Лукић, игуман Манастира Рача протосинђел Герман (Авакумовић), протојереј Горан Милинковић, протојереј Владимир Васиљевић, протојереј-ставрофор Милан Живановић, Архијерејски намесник из Антверпена (Белгија), прањански парох протојереј Војислав Рисимовић, протојереј Александар Јевтић, парох краљевачки, протојереј Владимир Малешевић, протојереј Боро Ћутило, чајетински парох протонамесник Петар Лазић, протонамесник Мирко Крупниковић, као и ђакони Стефан Симић и Милан Попадић. Певницу је предводио протопсалт Иван Трајковић, са студентима теологије и богословцима.
На Малом входу, дугогодишњи парох бајинобаштански и свештеник који се старао о изградњи овог храма од самог почетка, протојереј Горан Милинковић, одликован је у чином протојереја–ставрофора. За свој несебичан труд у градњи и неуморно прегалаштво награђен је овим високим чином.
Након прочитаног Јеванђеља, Архиепископ и Митрополит жички Г. Јустин се верном народу обратио срдачном беседом – најпре говорећи о мироносицама, чији спомен наша Света Црква обележава у трећу недељу по Васкрсењу и о значају који су те жене – први сведоци Васкрсења Господњег имале у нашој Светој Цркви. Оне су чак и пре апостола имале искуство Христовог Васкрсења, те су ову радосну вест пренеле апостолима и Петру.
Високопреосвећени се затим осврнуо и на празник Преноса моштију Светог Саве Српског, испричавши укратко о самом настанку овог празника. Он је установљен након што се Свети Сава упокојио у Великом Трнову 1236. године, где су његове мошти и биле положене. Након годину дана, на молбу Светог краља Владислава, његове Свете мошти бивају донете у Србију и положене у унапред припремљен кивот у Манастиру Милешеви. Ово је место због тога постало место сабирања и место где се изливају молитва и утеха. Нарочито се то показало за време великих невоља, какво је било петовековно ропство.
На крају беседе, Високопреосвећени је са присутним верницима поделио своје искуство доласка на трон жичких Епископа, те своје сусрете са грађевинским одбором који је био одређен за изградњу ове, сад већ велелепне цркве. Када је пре десет година видео колики је простор одређен за храм, предложио је да се његове димензије смање, сматравши да је предвиђена Црква превелики залогај за мали град од неколико хиљада становника. Међутим, након две недеље, видевши чврсту решеност чланова грађевинског одбора, прихватио је и благословио њихову жељу и намеру да се од димензија храма не одустаје. Ту се још једном поновило да је глас народа – глас Божији. Од тада, како каже Високопреосвећени, годинама прати и радује се како расте овај велелепни храм. Заблагодаривши Богу што му је ставио у срце мисао да послуша вољу народа, Високопреосвећени Архиепископ и Митрополит жички је похвалио труд свештенства и народа око постављања новоосвештани споменика блаженопочившег Патријарха Павла, рекавши да уз његов споменик и околне школе и институције, овај простор око храма ће постати трг и центар збивања у Бајиној Башти.
Топла беседа је завршена срдачним речима Високопреосвећеног: „Бајину Башту сам увек волео, а сада је волим највише“.
На крају Литургије је у ред Црквених добротвора уврштен господин Бранко Митровић за свој труд и љубав коју је показао приликом градње наше храма. У наставку, за присутне је и овог недељног јутра био припремљен културно-уметнички програм у коме су учешће узели ансамбли наших културно уметничких друштава.
Током трпезе љубави, Његовом Високопреосвештенству се обратио и протојереј Владимир Малешевић који је задужен да се стара о даљој изградњи храма. У срдачној беседи, он се најпре захвалио Архијереју за долазак у Бајину Башту и литургијско прослављање овог свечаног празника, а затим и за љубав коју гаји према нашем граду. Овом приликом је и председници општине Весни Ђурић у име Црквене општине бајинобаштанске уручена славска икона Светог Саве, јер је прослава Преноса моштију Светог Саве постала крсна слава наше општине.
Након литургијског прослављања и трпезе љубави, прослава нашег дивног светитеља се наставила. У вечерњим сатима је приређен програм Светом Сави у част. Најпре је у сали биоскопа „Влаја“ приређена промоција књиге Драгана Јемуовића Перивој Пресвете Богородице. У овој књизи аутор је сабрао информације са својих многобројних путовања на Свету Гору Атонску и направио јединствену базу података, која може користити свима који су заинтересовани. Све то је обојено причама о начину живота, гостопримству необичних становника овог полуострва. Након промоције књиге, настављен је програм и присутни су имали прилику да погледају филм Небеско, ауторско остварење режисера Мариа Гламазића. Овај филм је на оригиналан и поетски начин приказао сегменте наше историје и духовно наслеђе светородне лозе Немањића, које је уобличило и наше духовно искуство данас.
Прослава наше крсне славе је организована уз помоћ Општине Бајина Башта, општинских институција – Спортско-туристичког центра, Установе „Култура“, Народне библиотеке „Милош Требињац“ и великог броја привредника и других људи добре воље, који су давши свој допринос и труд омогућили да се име Светог Саве прослави на торжествен начин.
Иако је градња храма и даље у току и захтева још пажње, труда и љубави, надамо се да смо успели да започнемо дело достојно великог имена Светога Саве Српског, а на част и радост и чувара Његовог жичког Архиепископског трона Г. Јустина. Градећи ову велелепну светињу, уздамо се у то да ће нам милостиви Бог подарити и снаге и љубави да наставимо и изграђивање црквене заједнице око овог храма. Надамо се да ће овај храм на најбољи начин наставити да сабира све наше суграђане и верни народ са разних страна, да ће сви они који дођу у нашу Бајину Башту и у ову предивну светињу пожелети да време траје дуже и да ће изговорити Петрове речи са Тавора: „Добро нам је овде бити“ (Мт 17,4).