Централни део програма одржан је у Музеју ћирилице, где је представљена изложба „Забране српске ћирилице”, аутора проф. др Исидоре Бјелаковић и проф. др Александра Милановића. Изложба доноси преглед историје српске ћирилице од 18. до 20. века, указујући на периоде забрана и притисака на њену употребу, али и на примере истрајности и борбе за очување националног писма.
Програм је отворио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић, а потом се присутнима обратио проф. др Александар Милановић, директор Музеја ћирилице, који је одржао предавање „Данашњи статус ћирилице у Републици Србији”, током којег је говорио о положају српског писма у савременом друштву и изазовима које доноси дигитално доба. Истакао је да дигитализација, поред нових изазова, пружа и могућност да се српска ћирилица додатно афирмише и сачува за будуће генерације. Програм је настављен посетом Манастиру Рачи, једном од најзначајнијих духовних и културних средишта овог краја, познатом и по чувеној рачанској преписивачкој традицији, која је оставила дубок траг у историји српске писмености и културе.
У поподневним часовима у свечаној сали Општине Бајина Башта одржано је предавање историчара Марка Ковачевића „Културно-историјска баштина општине Бајина Башта”. Предавање је било посвећено богатству културно-историјског наслеђа овог краја, значајним локалитетима и догађајима, као и историјским личностима и околностима које су обликовале идентитет Бајине Баште и Подриња.
Манифестација „Дани европске баштине” представља заједнички програм Савета Европе и Европске комисије, који се у Србији обележава од 2003. године под покровитељством Министарства културе. Бајина Башта и планина Тара биле су домаћини централне манифестације и 2005. године, под називом „Земља – наше наслеђе”.
Овогодишњим програмом Бајина Башта је још једном потврдила значај очувања и промоције културног наслеђа, указујући на то да ћирилица, језик и традиција нису само сведочанство прошлости, већ и важан део савременог идентитета који треба неговати и преносити будућим генерацијама.
