Bajina Bašta će 10. i 11. oktobra biti domaćin centralne manifestacije programa „Dani evropske baštine 2026”, koji se ove godine obeležavaju pod temom „Čuvari nasleđa: Kako ga oživeti, sačuvati i preoblikovati”.
Ova međunarodna manifestacija, zajednički program Saveta Evrope i Evropske komisije, u Srbiji se obeležava od 2003. godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture. Bajina Bašta ima posebno mesto u istoriji njenog održavanja u našoj zemlji – upravo su Bajina Bašta i planina Tara 2005. godine bile domaćini centralne manifestacije „Zemlja – naše nasleđe”.
Dve decenije kasnije, program u Bajinoj Bašti ponovo će predstaviti bogatstvo ovog kraja, ovoga puta povezujući jezik i pismo sa kulturnim, duhovnim, arheološkim i prirodnim nasleđem. Centralni deo programa biće održan u Muzeju ćirilice, prvom nacionalnom muzeju posvećenom ćiriličkom pismu, gde će biti predstavljena izložba „Zabrane srpske ćirilice”, čiji su autori prof. dr Isidora Bjelaković i prof. dr Aleksandar Milanović. Prof. dr Aleksandar Milanović održaće i predavanje „Današnji status ćirilice u Republici Srbiji”.
Poseban deo programa biće posvećen kulturno-istorijskom nasleđu Bajine Bašte. Istoričar Marko Kovačević održaće predavanje „Kulturno-istorijska baština opštine Bajina Bašta”, čime će posetiocima biti predstavljena mesta, događaji i nasleđe koji su oblikovali ovaj prostor.
Programom su predviđene i posete Manastiru Rača, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta ovog dela Srbije, kao i Skelanima, gde će učesnici imati priliku da se upoznaju sa arheološkim nasleđem rimskog municipijuma. Drugi deo programa vodi kroz prirodno i kulturno nasleđe Perućca i Podrinja – vožnju Drinom, posetu reci Vrelo i srednjovekovnoj nekropoli Mramorje, kao i drugim prepoznatljivim lokalitetima ovog kraja. Završetak dvodnevnog programa predviđen je posetom destileriji „Stara Sokolova”, kao primeru očuvanja tradicije i lokalnog znanja.
Ovogodišnja tema posebnu pažnju usmerava na jezik kao živo nasleđe koje se neprestano menja, ali istovremeno čuva pamćenje, identitet i iskustvo zajednice. U vremenu brze digitalne komunikacije, novih reči i izmenjenih načina izražavanja, „Dani evropske baštine” podsećaju na značaj očuvanja jezičke raznolikosti, pisma, lokalnih govora, usmenog predanja i međugeneracijskog prenošenja znanja.