Организована студијска посета Немачкој у оквиру пројекта Биоенергетска села

У оквиру пројекта “Биоенергетска села“-одрживи биоенергетски тржишни модел- BioVill, за претставнике таргетираних села у региону југоисточне Европе, огранизовано је студијско путовање у Немачкој.

Село Костојевићи препознато је као биоенергетског село у Србији. Поред српских представника на студијском путовању учествовали су представници Словеније, Хрватске, Македоније и Румуније. Учесници су имали прилику да се упознају са мешовитим техникама у биоенергетским селима у југозападном делу Немачке, у близини града Singena. Менаџери пројекта (GIZ) представили су трогодишњи пројекат који се реализује уз подршку Програма Европске уније Хоризон 2020.

Примери добре праксе односили су се на употребу обновљивих извора енергије. Добар избор примера заједничког коришћења различитих енергената био је веома користан за представнике таргетираних села.

Представљени су модели приватне праксе, али и јавно комуналног предузећа које се бави производњом и испоруком топлотне и електричне енергије на бази енергије сунца и дрвне биомасе (Moggingen).

Виђен је пример производње биогаса (метан) у анаеробним дигесторима, који се одводи у постројење за производњу топлоте и електричне енегије (Radolfzell).

У Singenu је смештен соларни комплекс, са управном зградом обложеном соларним плочама у центру града, и соларним постројењем са панелима соларних цеви и комбиноване производње топлотне и електричне енергије, коришћењем дрвног чипса.

Такође, представљен је и пример биенергетског села (St. Peter), где се као енергенти и сировине користе дрвни чипс и биоуље.

У Busingenu и Bonndorfu, посетиоци су имали прилику да виде комбиноване системе коришћења сунца, ветра, дрвног чипса, биогаса и биоуља.

Сва постројења су потпуно аутоматизована, са минималним бројем упослених радника.

Топловодна мрежа у сеоским срединама инсталира се по утврђеним правилима везано за изградњу, а поступак прикључка у домаћинство траје две недеље од дана подношења захтева. У процесу преласка са фосилних на обновљиве изворе енегије, велики значај је имала самосвест грађана о заштити животне средине (показатељи емисије штетних и загађујућих материја у појединим тренуцима били су пресудни за опредељење) као и изражен покретачки дух и самоиницијатива мештана посећених села. Воде рачуна о енергетској ефикасности, а све куће су углавном добро топлотно изоловане.  Одличан је и пример једног места, где је градоначелник донео одлуку о коришћењу обновљивих извора енергије.

Важно је истаћи да је овакав напредак у Немачкој постигнут за кратко време, од 2010. године и да тај тренд расте.

Биоенергетска села – одрживи биоенергетски тржишни модел – Костојевићи

У Бајиној Башти, дана 26. јула 2016. године, свечано је потписан Меморандум о сарадњи за пројекат “Биоенергетска села“-одрживи биоенергетски тржишни модел-БиоВил.

БиоВил је трогодишњи пројекат који се реализује уз подршку Програма Европске уније Хоризон 2020 за истраживање и иновације. Циљ БиоВил пројекта је да покрене, промовише и усмерава биоенергетска села у Србији, Словенији, Хрватској, Македонији и Румунији до инвестиционе фазе. Пројекат је започео у марту 2016. године у сарадњи са 9 партнера из циљних земаља, као и из Аустрије и Немачке.

Општина Бајина Башта и село Костојевићи добија подршку пројекта БиоВил у развоју биоенергетског села.

На конференцији присутнима су се обратили Радомир Филиповић, преседник општине Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, менаџер пројекта Биовил.

Потписници су у обраћању нагласили кључне циљеве биоенергетског села: могућност да се залихе биомасе производе на локалном нивоу на одржив начин, снабдевање струјом из локалних обновљивих извора одговара потражњи за енергијом, као и да пословни модел омогућава потрошачима, пољопривредним произвођачима и власницима шума да постану сувласници инсталација.

Величина слова