Археолошка ископавања локалитета „Под мраморјем у селу Добротину“

У оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду започела је сондажна археолошка ископавања локалитета Под мраморјем у селу Добротину. Овогодишња кампања представља наставак реализације пројекта започетог ископавањима на Мраморју у Перућцу, које је обављено 2010. године уз суфинансијску помоћ ЈП Национални парк Тара.

На локалитету Под мраморјем у Добротину се такође налазе остаци српског позносредњовековног гробља (14-15. век) са масивним монолитним каменим надгробним споменицима-мраморима, у стручној литератури познатим под термином стећак. Гробље се налази на парцелама фамилије Чолић и Спасојевић, на делу заравни леве обале реке Дервенте, у близини ушћа Добротинског потока. Локалитет је археолошко налазиште под претходном заштитом и до сада на њему није вршено археолошко ископавање, али се памти прича о «дивљим» копањима аустро-угарске војске у годинама окупације током Првог светског рата.

Разлика у бројном стању споменика у евиденцијама према стручној литератури јасан је показатељ промена конфигурације терена подложног бујичним наплавинама поменутих водених токова. Тако се у првим поменима гробља током 19. века (Хердер, Каниц) наводи двадесетак споменика, да би се у белешкама разних истраживача током 20. столећа број видљивих и сачуваних мрамора смањио са 18 на 6, док је пре почетка археолошких радова на терену било видљиво свега пет.

Занимљиво је да је већи број мрамора клесан у карактеристичном облику слемењака с постољем. Они представљају најмасивније примерке своје врсте у залеђу десне обале Дрине.

Археолошка истраживања у Добротину се финансирају средствима Министарства културе и информисања РС. Велика помоћ и подршка овом пројекту добијена је и од представника локалне самоуправе, господина Миодрага Лукића, заменика председника СО Бајина Башта, госпође Радине Рајаковић, секретара општине као и грађ. инг. Марка Марковића из ЈП Дирекције за изградњу Бајина Башта. Разумевање и подршку пружиле су и друге организације и појединци Удружење Црвена стена-Бориша и Петар Чолић; власници и корисници парцела на којима се радови изводе – Душко Чолић, Бориша Чолић, Видан Спасојевић, Предраг Спасојевић, Славољуб Чолић и остали житељи Добротина.

Величина слова