О немерљивом значају за очување језика, писма, културног идентитета и националне баштине српског народа на свечаности су говорили председник Матице српске проф. др Драган Станић, патријарх српски господин Порфирије и изасланик председника Републике Србије, саветник председника за регионална питања Милош Вучевић који је честитао велики јубилеј и истакао да је Матица српска, и када нисмо имали државу, оставила велики легат у српској култури и науци.
“Ово је велики јубилеј и снажна симболика. У Новом Саду, у Српској Атини, Српском народном позоришту, на сцени великог Јована Ђорђевића, обележавамо два века од оснивања Матице српске. Два века за нашу реч, два века чувања нашег идентитета. Вечерашња академија је пресек три времена – прошлог, са нама су матичари из претходних деценија, овдашња и будућа генерација која је још неименована, а која ће читати Летопис Матице српске”, нагласио је Вучевић и подсетио да је Матица српска надживела Аустријско царство, СХС, окупацију, СФРЈ, СРЈ, државну заједницу СЦГ и дочекала своју Србију.
Основана у Пешти због јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување свог идентитета, Матица српска је у Нови Сад пресељена 1864. године, од када издаје и часопис који се од 1873. назива Летопис Матице српске, а са америчким „The Yale Review“ је књижевно-научни часопис који на читавом свету траје најдуже у континуитету.
