Министарство културе и информисања свесрдно поздравља напоре општине Бајина Башта на заснивању и одржању „Ћирилична баштина”, манифестације произишле из бајинобаштанске Декларације о ћирилици усвојеној прошле године, коју је Министарство културе и информисања такође подржало. Ако свему томе додамо околност да програми „Ћириличне баштине” отпочињу уочи Дана словенске писмености, Светих Ћирила и Методија, можемо осетити снажну симболичку поруку о значају борбе за очување и неговање нашег основног писма. У томе се разазнаје и дубоко зрачење манастира Раче и њених чувених писара и писаца Рачана, од Јеротеја до Гаврила Стефановића Венцловића, који су српско слово чували и пренели до северних панонских крајева после Велике сеобе.
Није први пут да тзв. унутрашњост укаже метрополи шта је најпрече за читаву културну заједницу. Прегнуће слично општини Бајина Башта чини и малено Баваниште у јужном Банату са „Данима ћирилице”. Надамо се да ће ваша „Ћирилична баштина” бити дуговечна и делотворна и да ће бити подстрек и другим локалним срединама широм Србије да и саме обрате већу пажњу на значај очувања и промовисања ћирилице.
Нажалост, морамо и овог пута да приметимо и констатујемо како намера Министарства културе и информисања да Република Србија законски оснажи заштиту ћирилице и српског језика, путем више пута слате иницијативе за измене и допуне Закона о службеној употреби језика и писма, код законом предвиђеног предлагача није наишла на одговор нити на разумевање. Зато нам ваше и деловање других средина, установа и институција које се активно залажу за заштиту нашег писма пружа додатни подстицај да истрајемо. Сви смо ми „ћирилична баштина”, по томе нас препознају и пријатељи и они други, а ваша упорност обавезује и нас и све друге који мисле добро Србији и свеукупној српској култури.