Директор Установе „Култура” Никола Васиљевић отворио је манифестацију, представио овогодишњи програм и поделио радост што из године у годину „Ћирилична баштина” окупља све више учесника и посетилаца, уз богатији и разноврснији програм, чиме додатно потврђује свој значај у очувању српског језика и културног идентитета.
Председник Организационог одбора „Ћириличне баштине” и помоћник председника општине Бајина Башта Синиша Спасојевић поздравио је присутне госте и изразио велику захвалност проф. др Исидори Бјелаковић из Матице српске и проф. др Александру Милановићу, директору Музеја ћирилице, на изузетном доприносу и подршци коју су пружили при оснивању државног Музеја ћирилице и свим активностима за које се Бајина Башта залаже последњих година, а које се тичу очувања ћирилице.
Обраћајући се присутнима, проф. др Исидора Бјелаковић, секретар Одељења за књижевност и језик Матице српске, истакла је да је очување ћирилице једно од кључних опредељења Матице српске. „Све оно што Матица српска ради, а њен примарни задатак јесте окупљање свесрпског народа на читавом српском простору, грађење мостова и подстицање интеркултуралности уз истовремено неговање националне свести, јесте оно што чини и Бајина Башта свих ових година”, рекла је Бјелаковић, нагласивши да управо овакве манифестације имају велики значај у неговању националног идентитета и културе.
Директор Музеја ћирилице проф. др Александар Милановић говорио је о овогодишњим добитницима „Ћириличне даровнице”, оценивши да су својим дугогодишњим јавним деловањем дали значајан допринос очувању и афирмацији ћирилице. Према његовим речима, положај ћириличког писма данас је знатно бољи него претходних деценија, а допринос Бајине Баште том процесу је од изузетног значаја. „Бајина Башта је епицентар српског ћириличког културног круга и значај који је дала процесу борбе за ћирилицу је немерљив”, закључио је Милановић и додао да се нада да ће наредни дани бити посвећени уживању у ћириличком културном кругу.
Након свечаног отварања изведена је представа „Богојављење”, настала по мотивима поезије и есеја Матије Бећковића. Ова несвакидашња сценска бајка, за коју текст и режију потписује Ана Ђорђевић, настала је спајањем препознатљивих стихова и есеја академика Матије Бећковића са оригиналним драмским сценама. Представа полази од апсурдног и провокативног питања — шта би се догодило када би се Бог заиста појавио међу нама? Кроз оштру сатиру, духовите, али и дубоке дијалоге, комад се бави људским слабостима, као и питањима вере, морала и колективног идентитета. Изузетну енергију на сцену биоскопа „Влаја” донели су Светозар Цветковић, Небојша Миловановић и Милован Филиповић.
За петак су планирана предавања и радионице у Гимназији, док ће у Дому ћирилице у Рачи, са почетком у 18 часова, академику Матији Бећковићу бити уручена „Ћирилична даровница”, након чега ће уследити беседа.
