Све вести из Општине Бајина Башта

*сервисне информације, општинске вести, јавне набавке, конкурси

На месту где је вековима живела и опстајала писана реч, ћирилица је добила свој трајни дом и институцију посвећену њеном очувању, проучавању и представљању будућим генерацијама.

На месту где су рачански монаси и преписивачи, у најтежим временима османске најезде, сачували српску писменост и ћириличко писмо, преносећи га из века у век, данас се прошлост и будућност спајају у савременој културној установи од националног значаја.

Свечано отварање отпочело је извођењем химне Републике Србије у интерпретацији Дечијег хора Београд, а наставило се пригодним програмом у оквиру кога су глумци Предраг Јовановић и Александар Јеленић извели драмску минијатуру из представе „Бедеми ћирилице”. Овај важан дан за српску писменост својим присуством су увеличали Изасланик председника Републике Милош Вучевић, Министар културе Никола Селаковић и Министар информисања и телекомуникација Борис Братина. Отварању су присуствовали представници националних културних и образовних институција, представници локалних самоуправа, државних, регионалних и локалних институција, игуман манастира Рача архимандрит Герман, свештенство Српске православне цркве, бројни републички и локални званичници, представници културног и јавног живота као и велики број мештана Раче и Бајине Баште.

Присутнима се прво обратио председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић и нагласио је да је реч о историјском дану за ову средину, али и за целу Србију: „Оснивање музеја резултат је заједничког рада локалне самоуправе, подршке државе кроз програм Министарства културе „Градови у фокусу”, ангажовања стручњака, уметника и бројних сарадника, као и искрене воље да Бајина Башта понесе одговорност чувара националног писма”.

Вршилац дужности директора музеја, професор Александар Милановић, подсетио је да је музеј смештен на месту које има посебну тежину у историји српске културе: „Од Светог Саве, Константина Филозофа, Рачана на челу са Гаврилом Стефановићем Венцловићем, преко Доситеја, Саве Мркаља, Луке Милованова до Вука Караџића генерације су чувале и развијале ћирилицу као темељ националног идентитета”.

Отварањем музеја не обележава само почетак рада једне установе, већ се потврђује трајност писма које је обликовало национални идентитет. Ћирилица, како је нагласио изасланик председника Републике Србије Милош Вучевић, није само сведочанство прошлости, већ жива спона садашњости и будућности, као и ослонац културног и духовног трајања народа.

„У дигиталном добу, када се културе све више преплићу, управо је неговање сопственог идентитета предуслов истинског дијалога и поштовања међу народима. Само онај који поштује своје наслеђе, уме да поштује и туђе. Народ који чува своје писмо, чува и своју културу. А народ који чува културу, чува и своје достојанство”, рекао је Вучевић, нагласивши да је данас највећа битка управо у томе да сачувамо свој идентитет, јер то неће нико учинити уместо нас.

Након свечаног програма, Министар културе Никола Селаковић пресекао је врпцу са председником општине Бајина Башта Миленком Ордагићем и в.д. директором Музеја ћирилице проф. др Александром Марјановићем и заједно са високим званицама и представницима музеја обишао поставку овог новоизграђеног здања културе.

„Данашње отварање Музејa ћирилице у Рачи за мене је тренутак личне радости и посебне одговорности, јер је ова установа културе насушна потреба нашег друштва. У самој Србији ћирилица, наше национално писмо и наша идентитетска одредница, дуго је била маргинализована, одбачена на руб јавног живота. Упућујем искрену захвалност изасланику председника Милошу Вучевићу, који је својим присуством и чином отварања дао посебну тежину овом догађају, као и запосленима у Музеју ћирилице и општини Бајина Башта, који су, уз подршку Министарства културе, истрајно радили да овај пројекат заживи”, рекао је Селаковић.

Значај музеја огледа се и у његовом развојном потенцијалу. Поред културне и образовне мисије, ова установа представља снажан подстицај развоју туризма у Бајиној Башти и читавом подручју. Повезивањем духовног, историјског и савременог културног садржаја, Рача и Бајина Башта позиционирају се као препознатљива дестинација на културној мапи Србије.

Сваки посетилац музеја идући редом кроз просторије пратиће идеју настанка ћирилице, њен развој кроз средњи век, појаву првих српских штампарија, као и бурне промене које су се дешавале током ХVII и XVIII века.

Музеј ћирилице као државна установа културе званично је основан од стране Владе Републике Србије 24. маја 2025. године, на Дан словенске писменост и културе и  празник Светих Ћирила и Методија.

„У протекле три године Министарство културе препознало је посвећеност и капацитет Бајине Баште да успешно реализује овај значајан пројекат, подржавши изградњу Музеја ћирилице кроз конкурсе „Градови у фокусу” са 17 милиона динара 2023. године, 20 милиона динара 2024. и чак 33,3 милиона 2025. године. Тако је стара, руинирана сеоска школа у Рачи, којој је претило пропадање, темељно је обновљена и претворена у репрезентативан простор, а затим је формирана савремена стална поставка достојна значаја теме о којој је реч. Поред великих финасијских средстава исто толико је значајно и што је држава препознала да ово место треба да буде републичка културна институција која ће представљати историјат и лепоту ћириликог писма, али и покретати бројне активности ка томе да се ћирилица што више користи на свим просторима где живи српски народ. Жеља нам је да уз сарадњу са Министарством културе наставимо да око Музеја ћирилице реконструишемо објекте за потребе додатних активности и омогућавање нових садржаја и да у будућности у Рачи добијемо културно-образовно-туристичку целину „Дом ћирилице”, рекао је Синиша Спасојевић, руководилац пројекта „Дом ћирилице” и  помоћник председника општине Бајина Башта.

Бајина Башта остаје доследна својој мисији очувања српског језика и ћириличког писма и у сарадњи са Министарством културе, наставља реализацију активности усмерених на заштиту и унапређење српског културног наслеђа, уз отворен позив грађанима да посете ово здање од изузетног значаја.

На основу члана 34. Закона о локални изборима („Сл. гласник РС“, бр. 14/22 и 35/24) и Одлуке о расписивању избора за одборнике скупштине града и скупштина општина у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 17/2026), Начелник општинске управе издаје

ОБАВЕШТЕЊЕ

Обавештавају се грађани да се у општинској управи Бајина Башта организује дежурство због провере података у бирачком списку и предаје захтева за оверу потписа и изборних листи.

Запослени матичне службе и писарнице дежураће у периоду од 24.02.2026. до 13.03.2026. године и то:

Радним данима од 15:00 до 24:00 часа

Викендом и за време празника од 10:00 до 14:00 часова

ДЕЖУРНИ:

Матична служба

Драган Тадић 069/8259204

Снежана Тришић 069/8259224

Драгољуб Богдановић 069/8259238

Писарница:

Јагода Остојић-Антић 064/0677666

На основу члана 14. став 1., члана 15. и 21. Закона о јединственом бирачком списку („Сл.гласник РС“, број 104/2009, 99/2011, 44/2024 и 96/2025), тачке 9. и 10. Упутства за спровођење Закона о јединственом бирачком списку („Сл.гласник РС“, број („Сл. гласник РС“, бр. 15/2012, 88/2018, 67/2020, 40/2021, 90/2021, 16/2022, 34/2024, 44/2024 и 4/2026), Одлуке  о расписивању избора за одборнике скупштине града и скупштина општина у Републици Србији („Сл. гласник РС“, бр. 17/2026) од 23.02.2026. године, Општинска управа општине Бајина Башта

ОБАВЕШТАВА БИРАЧЕ

Обавештавају се грађани општине Бајина Башта, да је део јединственог бирачког списка за територију општине Бајина Башта, изложен у седишту општинске управе Бајина Башта, Ул. Душана Вишића бр, 28.

Увид у део Јединственог бирачког списка врши се путем рачунарске опреме уношењем јединственог матичног броја грађана у циљу провере да ли је грађанин уписан у бичаки списак.

Обавештавају се и малолетна лица која постају пунолетна и стичу бирачко право најкасније на дан избора 29. марта 2026. године да могу извршити проверу личних података уписаних у бирачки списак.

Захтев за промене у делу Јединственог бирачког списка, грађани општине Бајина Башта могу поднети општинској управи сваког радног дана у времену од 07:00 до 15:00 часова, и викендом од 10:00 до 13:00 часова, најкасније до закључења бирачког списка.

Од проглашења листе, право на увид и подношење захтева за промене у бирачком списку, има и подносилац изборне листе или лице које он овласти, по истом поступку по коме то прао имају и грађани. Уз захтев се прилажу овлашћење и потребни докази.

У поступку вршења увида у бирачки списак, лице овлашћено за ажурирање бирачког списка, лице за пружање техничке подршке општинске управе и овлашћено лице подносиоца изборне листе, дужни су да поступају у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Јединстевни бирачки списак се закључује 13.03.2026. године.

Након закључења бирачког списка, грађани подносе захтеве за упис и промену или исправку података Министарству за државну и локалну самоуправу, преко општинске управе општине Бајина Башта, најкасније 72 часа пре дана одржавања избора.

Увид у бирачки списак може се извршити и електронским путем на званичној интернет страници Министарства за државну управу и локлану самоуправу https://upit.birackispisak.gov.rs/, уношењем података о јединственом матичном броју грађана и броју личне карте.

 

                                                                                                    Начелник Општинске управе 

                                                                                                Лазар Богдановић, маст. правник

Обавештавамо грађане да се, на основу извршеног стручног надзора и процене безбедности, доноси одлука о привременој забрани саобраћаја за сва путничка и теретна возила на делу јавног пута – Улице Миленка Топаловића, на раскрсници са Улицом 12. септембра и на раскрсници са Улицом Ужичком, због утврђених оштећења.

Стручне службе су током контроле констатовале оштећења конструкције моста, те је  циљу спречавања евентуалних незгода и заштите живота и имовине грађана, одлучено је да се ова локација затвори за саобраћај.

Грађане молимо за разумевање и стрпљење, као и да користе алтернативне правце.

У циљу што бржег отклањања проблема, радови на реконструкцији моста и санацији улице започеће у најкраћем могућем року. Сви напори биће усмерени на то да се обезбеди брза и безбедна употреба ове саобраћајнице.

О даљим корацима, почетку радова и очекиваном року завршетка, јавност ће бити благовремено обавештена. Безбедност грађана је наш приоритет и све активности биће усмерене ка што хитнијој санацији и поновном безбедном пуштању улице и моста у употребу.

Свечана академија поводом обележавања два века Матице српске, најстарије институције српске културе, књижевности и науке одржана је јуче у Српском народном позоришту у Новом Саду. Испред Општине Бајина Башта академији су присуствовали председник општине Миленко Ордагић и помоћник председника Синиша Спасојевић. Бајина Башта има веома развијену сарадњу са Матицом српском и прва је општина јужно од Саве и Дунава која са Матицом има потписан протокол о сарадњи.

О немерљивом значају за очување језика, писма, културног идентитета и националне баштине српског народа на свечаности су говорили председник Матице српске проф. др Драган Станић, патријарх српски господин Порфирије и изасланик председника Републике Србије, саветник председника за регионална питања Милош Вучевић који је честитао велики јубилеј и истакао да је Матица српска, и када нисмо имали државу, оставила велики легат у српској култури и науци.

“Ово је велики јубилеј и снажна симболика. У Новом Саду, у Српској Атини, Српском народном позоришту, на сцени великог Јована Ђорђевића, обележавамо два века од оснивања Матице српске. Два века за нашу реч, два века чувања нашег идентитета. Вечерашња академија је пресек три времена – прошлог, са нама су матичари из претходних деценија, овдашња и будућа генерација која је још неименована, а која ће читати Летопис Матице српске”, нагласио је Вучевић и подсетио да је Матица српска надживела Аустријско царство, СХС, окупацију, СФРЈ, СРЈ, државну заједницу СЦГ и дочекала своју Србију.

Основана у Пешти због јачања свести о потреби да се српски народ укључи у савремене европске токове, уз очување свог идентитета, Матица српска је у Нови Сад пресељена 1864. године, од када издаје и часопис који се од 1873. назива Летопис Матице српске, а са америчким „The Yale Review“ је књижевно-научни часопис који на читавом свету траје најдуже у континуитету.

Поводом Дана државности Србије данас је у порти Манастира Рача одржана  свечаност полагања венаца код споменика војводи Хаџи Мелентију Стевановићу, уз помен погинулима у српским устанцима. Овим свечаним чином Општина Бајина Башта обележила је Сретење Господње, један од дванаест највећих хришћанских празника и државни празник Републике Србије одајући почаст прецима који су се борили за слободу и поставили темеље савремене српске државности.

Венце су, у име локалне самоуправе, положили председник Општине Миленко Ордагић, заменик председника др Небојша Јовановић и помоћник председника Синиша Спасојевић. Свечаност су својим присуством увеличали и представници Војске Србије, који су такође положили венац на споменик Хаџи Мелентију.

Након полагања венаца служен је помен погинулима у српским устанцима. Присутнима се обратио игуман Манастира Рача, архимандрит Герман, који је истакао значај заједништва, молитве и мудрости у временима изазова, нагласивши да је дужност свих нас да чувамо сећање на жртву предака који су своје животе положили за слободу отаџбине. Почаст су одали и представници јавних предузећа и установа, док је црквени хор додатно допринео достојанственој атмосфери извођењем пригодних духовних песама.

Дан државности Србије обележава се 15. фебруара, у знак сећања на два кључна догађаја из националне историје. На Сретење 1804. године, у Орашац подигнут је Први српски устанак, а за вођу устанка изабран је Ђорђе Петровић Карађорђе, чиме је започета организована борба српског народа за ослобођење од османске власти и обнову државности.

Тридесет једну годину касније, на исти дан 1835. године у Крагујевац донет је Сретењски устав, први модерни устав Кнежевине Србије, чији је творац био Димитрије Давидовић. Устав је проглашен за време владавине кнеза Милоша Обреновића и представљао је један од најнапреднијих правних аката у тадашњој Европи. Њиме су утврђени подела власти на законодавну, извршну и судску, грађанска права и слободе, као и ограничење апсолутне власти кнеза. Иако је био на снази свега 55 дана, услед притисака великих сила, Сретењски устав остао је трајан симбол тежње Србије ка модерној, уређеној и демократској држави.

Дан државности обележавао се у Србији до стварања Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, након чега је укинут као празник. Као државни празник у Републици Србији обновљен је 2001. године, а од 2002. године обележава се 15. и 16. фебруара. Како ове године Сретење пада у недељу, нерадни дани у Републици Србији биће понедељак и уторак, 16. и 17. фебруар.

Обележавање Сретења представља прилику да се још једном подсетимо вредности на којима почива савремена Србија. Општина Бајина Башта, током празничких дана организује и вишедневни културни програм, а кроз овакве свечаности наставља да негује културу сећања, чувајући успомену на славне странице националне историје и преносећи њихов значај будућим генерацијама.

У Палати Србија јуче је представљен Програм доделе бесповратних средстава за подршку добровољним ватрогасним друштвима у сеоским срединама, који се реализује у сарадњи Министарства за бригу о селу, Сектора за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, као и Ватрогасних савеза Србије и Војводине. Промоцији програма присуствовао је и помоћник председника Општине Бајина Башта, Љубодраг Петровић.

Том приликом министар за бригу о селу Милан Кркобабић и потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова Ивица Дачић потписали су Протокол о сарадњи између два министарства, чиме је озваничено партнерство са циљем унапређења система заштите од пожара и ванредних ситуација, нарочито у руралним срединама где су ризици израженији.

Министар Кркобабић истакао је да су добровољна ватрогасна друштва важан сегмент сваке локалне заједнице. „Када кажемо једно село, мислимо на школу, пошту, дом здравља, задругу и, наравно, ватрогасно друштво. На тај начин демонстрирамо одговорност и солидарност на делу”, нагласио је министар.

За реализацију програма у 2026. години опредељено је готово 80 милиона динара, док максималан износ по појединачном пројекту износи четири милиона динара. Средства су намењена за реконструкцију и опремање објеката добровољних ватрогасних друштава, као и за набавку нове опреме у складу са важећим прописима.

Министар Дачић истакао је да ће програм допринети већој безбедности локалних заједница које су у претходним годинама биле изложене пожарима на отвореном простору, али и да ће додатно оснажити добровољна ватрогасна друштва као места окупљања, очувања традиције и подстицаја младима да остану у сеоским срединама.

Право учешћа на јавном конкурсу имаће јединице локалне самоуправе, а предност ће имати општине у пограничним и неразвијеним подручјима, као и оне које су у претходном периоду имале већи број забележених пожара на отвореном простору. На презентацији је истакнуто да добровољна ватрогасна друштва представљају незаменљиву подршку професионалним јединицама, посебно у сеоским срединама.

У среду је у Бајиној Башти одржан је радни састанак представника Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице и локалне самоуправе, са циљем унапређења услова за рад пољопривредних произвођача и ефикаснијег решавања актуелних проблема у овој области.

Један од најважнијих закључака састанка јесте најава отварања канцеларије Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице у Бајиној Башти. Како је истакао помоћник министра пољопривреде за рурални развој Александар Богићевић, локална самоуправа обезбедиће простор, као и два пољопривредна инжењера који ће, по добијању лиценци, пружати стручну подршку произвођачима и радити у систему ЕЛПИС.

„На овај начин пољопривредници са територије општине Бајина Башта све административне и саветодавне услуге имаће на располагању у свом граду, без потребе да одлазе у Ужице, што ће им значајно олакшати рад”, нагласио је Богићевић.

На састанку је било речи и о убрзавању решавања захтева који се односе на субвенције, посебно у случајевима где су произвођачи суочени са потешкоћама у исплати средстава. Такође, посебан акценат стављен је на наставак улагања у развој сеоске инфраструктуре, у складу са будућим конкурсима Министарства.

Председник општине Бајина Башта Миленко Ордагић оценио је посету као изузетно значајну, нарочито када је реч о планираним инфраструктурним пројектима у месним заједницама.

„Очекујемо расписивање новог конкурса, за који смо већ припремили комплетну документацију. Планирамо да конкуришемо за наставак пута Живановићи-Соколина у Месној заједници Рача, у дужини од три километра. Вредност пројекта процењена је на око 38 милиона динара”, рекао је Ордагић, подсећајући да је пре три године реализована прва фаза овог пута у дужини од два километра.

Директор Пољопривредне саветодавне и стручне службе Ужице Небојша Брзаковић представио је досадашње активности на територији општине, где је регистровано око 4.900 пољопривредних газдинстава. Он је навео да стручне екипе редовно обилазе и одабрана и остала газдинства, организују едукације, радионице и трибине, као и да сарађују са удружењима и задругама, у складу са годишњим планом рада.

Тренутно је, како је истакао, у фокусу едукација произвођача о безбедном руковању и правилном одлагању пестицида. Обуке су већ одржане у више месних заједница, међу којима су Овчиња, Костојевићи, Заглавак, као и у самој Бајиној Башти, а активности ће бити настављене и у наредном периоду.

Брзаковић је подсетио и на законску обавезу калибрације прскалица и атомизера, која очекује све пољопривредне произвођаче. По добијању потребне мобилне опреме, калибрација ће се обављати на терену, у договору са локалном самоуправом.

„Произвођачи су дужни да до 1. јануара 2028. године прибаве сертификат о безбедном руковању и одлагању пестицида, као и потврду о исправности опреме. Након тог рока, без тих сертификата неће бити могуће куповати средства за заштиту биља нити третирати усеве”, упозорио је Брзаковић.

Састанак је оцењен као важан корак ка унапређењу сарадње између Министарства, стручних служби и локалне самоуправе, са циљем стварања бољих услова за развој пољопривреде у Бајиној Башти.

Државни секретар у Министарству здравља др Мирсад Ђерлек посетио је Дом здравља и стационар у Бајиној Башти, где је са руководством установе, здравственим радницима и пацијентима разговарао о функционисању здравствене заштите на територији општине.

Како је истакао, циљ Министарства здравља је унапређење здравственог система, а један од начина да се то постигне јесте обилазак мањих средина и непосредан разговор са запосленима и грађанима.

„Желимо да обиласком, пре свега мањих средина, сагледамо право стање у здравству. Најбољи начин за то је разговор са здравственим радницима о условима рада и њиховом задовољству, али и са пацијентима, чије мишљење најбоље осликава ситуацију у здравственом систему. Након обиласка служби и одељења у стационару и Дому здравља могу рећи да сам задовољан начином функционисања, степеном опремљености, а посебно оценом пацијената”, рекао је др Ђерлек.

Током састанка са руководством установе посебан акценат стављен је на проблем недостатка медицинског кадра, који представља један од највећих изазова за функционисање здравствене заштите у овој општини. Како је наглашено, у пракси се дешава да лекари након добијања специјализације одлазе у веће здравствене центре, што додатно отежава рад у мањим срединама.

„Као држава морамо спречити одлив кадрова из малих средина и пронаћи начин да мотивишемо младе лекаре да дођу и остану у Бајиној Башти и другим руралним крајевима. Крајње је време да реагујемо, јер бисмо у супротном могли доћи у ситуацију да у појединим срединама нема ко да лечи грађане”, нагласио је Ђерлек.

Министарство здравља, како је истакнуто, ради на континуираној децентрализацији и унапређењу здравственог система, као и на изради стратегије која би обезбедила равномернију доступност здравствене заштите. С обзиром на разуђеност територије општине Бајина Башта, једна од тема била је и процена исплативости реновирања старих сеоских амбуланти, али и увођење мобилних возила за брзу дијагностику, која би омогућила доступност здравствених услуга и најудаљенијим пацијентима.

„Наша је дужност да приђемо нашим пацијентима што ближе и помогнемо им пружањем основне здравствене заштите”, рекао је Ђерлек.

Поред кадровских изазова, разговарано је и о инфраструктурним проблемима. Директорка Дома здравља Зорица Петровић указала је на потребу хитне санације крова на главној згради, који представља један од највећих инвестиционих проблема.

„Тражили смо помоћ за замену крова на главној згради, јер је то тренутно један од највећих инфраструктурних изазова”, истакла је Петровић.

Додатне потешкоће представља чињеница да Дом здравља функционише у оквиру Здравственог центра Ужице, чији је рачун блокиран, што отежава реализацију инвестиција кроз редовне токове финансирања.

Др Ђерлек је овом приликом похвалио Општину Бајина Башта и њено руководство, истичући да локална самоуправа показује одговоран приступ и спремност да активно учествује у решавању изазова у здравственом систему. Како је навео, добра сарадња између Министарства здравља, локалне самоуправе и здравствених установа кључна је за унапређење услова рада и подизање квалитета здравствене заштите, а Бајина Башта је пример средине у којој постоји јасна воља да се проблеми решавају системски и дугорочно.

Закључено је да ће се у наредном периоду тражити конкретна решења како би се обезбедили бољи услови рада за здравствене раднике и квалитетнија здравствена заштита за грађане Бајине Баште.