Представљени модели замене енергента у сеоској топлани

У Костојевићима, изабраном Биоенергетском селу, у оквиру пројекта BioVill, који спроводи Стална конференција градова и општина, а који се реализује средствима европског програма „Horizon 2020“, одржан је састанак-радионица.

Догађај је приређен у просторијама тамошње Основне школе „Душан Јерковић“.

Циљ BioVill пројекта је да подржи развој концепта биоенергетских села у Словенији, Србији, Хрватској, Македонији и Румунији, кроз пренос знања из Аустрије, Немачке и других развијених земаља. Под појмом биоенергетско село подразумева се локална заједница која највећи део својих енергетских потреба задовољава коришћењем локално доступне биомасе, али и других обновљивих извора енергије. Костојевићи су наш предлог за биоенергетско село, јер поседује довољно потенцијала за примену овог концепта у Србији.

У претходном периоду пуно је рађено на изради могућих модела по којима би се овај концепт могао применити у Костојевићима. Циљ састанка је представљање тих модела, разговор о њиховим добрим странама и ограничењима и консултација са свим заинтересованим актерима о даљим правцима развоја система.

На самом отварању радионице члановима радне групе  BioVill обратили су се Ненад Лечић, члан Општинског већа, општина Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, СКГО.

Презентацију налаза прелиминарне техно-економске анализе замене енергента у топлани у Костојевићима, одржао је проф. др Дејан Ивезић. Слободан Јеротић представио је анализу и различите опције за финансирање пројекта замене енергента у топлани у Костојевићима.

На самом отварању радионице члановима радне групе  BioVill обратили су се Ненад Лечић, члан Општинског већа, општина Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, СКГО.

Презентацију налаза прелиминарне техно-економске анализе замене енергента у топлани у Костојевићима, одржао је проф. др Дејан Ивезић. Слободан Јеротић представио је анализу и различите опције за финансирање пројекта замене енергента у топлани у Костојевићима.

Чланови радне групе и присутни мештани упознати су са техничким подацима везаним за сеоску топлану, о прикључцима, као и о начину да топлотни систем у овом селу постане одржив.

У оквиру радионице, чланови радне групе извршили су и избор најбољих ликовних радова на тему „Моје биоенергетско село “.

Студијска посета Баварској у оквиру пројекта “БиоВил”

Представници Словеније, Србије, Хрватској, Македоније и Румуније у периоду од 15. до 18. маја 2017. учествовали су у оквиру пројекта „БиоВил“ у студијској посети Немачкој, где су имали прилику да се упознају са различитим техникама производње грејања и електричне енергије у биоенергетским селима у јужном делу Немачке. Нашу делегацију чинили су представници Бајине Баште, села Костојевићи и Сталне конференције градова и општина.

„БиоВил“ је пројекат који се реализује уз подршку ЕУ програма Хоризонт 2020 и бави се развојем и успостављањем концепта биоенергетских села у земљама Југоисточне Европе. СКГО је партнер из Србије који реализује активности у оквиру програма. Циљ пројекта је подршка развоју концепта биоенергетских села у Словенији, Србији, Хрватској, Македонији и Румунији до инвестиционе фазе, кроз пренос знања из Аустрије, Немачке и других земаља. Овај пројекат ће иницирати почетак оснивања најмање пет биоенергетских села у партнерским земљама спремних за фазу инфраструктурног инвестирања, чиме би се повећао удео у биоенергетској одрживости. У Србији ће то бити село Костојевићи у општини Бајина Башта.

Инвестиција овог пројекта је пре свега у знању и искуствима партнера из западне Европе, пре свега из Аустрије и Немачке. Кроз пројекат је планирано да се развије сва потребна документација која је неопходна за инвестиције у замени котла у селу Костојевићи и то са мазута на котао на биомасу. Овим поводом организована је студијска посета у Баварској од стране Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ) и Агенције за обновљиве изворе енергије.

Током студијске посете, пример добре праксе грејања на пиљевину хотела Швајгер представљен је у селу Глон. У овом месту су од 2009. до 2014. године постављена два постројења за производњу топлотне енергије на бази пиљевине, чиме се обезбеђује не само грејање за хотел, већ и за потребе фабрике која прави чоколадне облике, цркве и шест домаћинстава. Овај пример грејања представљен је и у селу Шлахт и селу Бух где су презентовани и примери постављања цевовода РЕХАУ, такође учесници су посетили и топлану на пиљевину у месту Цинеберг. Центар за биомасу који користи, производи и продаје пиљевину, дрвене брикете и све производе од дрва, пример је добре праксе удруживања шумовласника и оснивања Асоцијације шумара који су направили овај центар за биомасу у месту Кемптен.

Село Глон је познато по томе што се 2007. године повезало са мештанима из целог округа Едерсберг како би осмислили пут енергетске транзиције који је одржив у њиховом месту до 2020. године. Кључно је што је ово пример добре праксе не само грађанске партиципације, већ грађанског волонтерског рада и грађанског активног учешћа. Њихов циљ је да потпуно пређу на коришћење искључиво обновљиве изворе енергије.

Ова посета је била јако значајна за учеснике јер су могли да виде методе и моделе приватне праксе и укључивања грађана у процес производње и испоруке топлотне и електричне енегије, као и начине на који су се организовали појединци како би проширили мрежу снабдевања топлотном енергијом на бази обновљивих извора енергије.

Тако, на пример, у биоенергетском селу Вилдполдсриед учесници су имали прилику да виде комбиноване системе коришћења соларних панела, ветрењача, пиљевине, биогаса (метана), такозвани смарт грид или паметну мрежу, будућност електродистрибуције.

Организована студијска посета Немачкој у оквиру пројекта Биоенергетска села

У оквиру пројекта “Биоенергетска села“-одрживи биоенергетски тржишни модел- BioVill, за претставнике таргетираних села у региону југоисточне Европе, огранизовано је студијско путовање у Немачкој.

Село Костојевићи препознато је као биоенергетског село у Србији. Поред српских представника на студијском путовању учествовали су представници Словеније, Хрватске, Македоније и Румуније. Учесници су имали прилику да се упознају са мешовитим техникама у биоенергетским селима у југозападном делу Немачке, у близини града Singena. Менаџери пројекта (GIZ) представили су трогодишњи пројекат који се реализује уз подршку Програма Европске уније Хоризон 2020.

Примери добре праксе односили су се на употребу обновљивих извора енергије. Добар избор примера заједничког коришћења различитих енергената био је веома користан за представнике таргетираних села.

Представљени су модели приватне праксе, али и јавно комуналног предузећа које се бави производњом и испоруком топлотне и електричне енергије на бази енергије сунца и дрвне биомасе (Moggingen).

Виђен је пример производње биогаса (метан) у анаеробним дигесторима, који се одводи у постројење за производњу топлоте и електричне енегије (Radolfzell).

У Singenu је смештен соларни комплекс, са управном зградом обложеном соларним плочама у центру града, и соларним постројењем са панелима соларних цеви и комбиноване производње топлотне и електричне енергије, коришћењем дрвног чипса.

Такође, представљен је и пример биенергетског села (St. Peter), где се као енергенти и сировине користе дрвни чипс и биоуље.

У Busingenu и Bonndorfu, посетиоци су имали прилику да виде комбиноване системе коришћења сунца, ветра, дрвног чипса, биогаса и биоуља.

Сва постројења су потпуно аутоматизована, са минималним бројем упослених радника.

Топловодна мрежа у сеоским срединама инсталира се по утврђеним правилима везано за изградњу, а поступак прикључка у домаћинство траје две недеље од дана подношења захтева. У процесу преласка са фосилних на обновљиве изворе енегије, велики значај је имала самосвест грађана о заштити животне средине (показатељи емисије штетних и загађујућих материја у појединим тренуцима били су пресудни за опредељење) као и изражен покретачки дух и самоиницијатива мештана посећених села. Воде рачуна о енергетској ефикасности, а све куће су углавном добро топлотно изоловане.  Одличан је и пример једног места, где је градоначелник донео одлуку о коришћењу обновљивих извора енергије.

Важно је истаћи да је овакав напредак у Немачкој постигнут за кратко време, од 2010. године и да тај тренд расте.

Биоенергетска села – одрживи биоенергетски тржишни модел – Костојевићи

У Бајиној Башти, дана 26. јула 2016. године, свечано је потписан Меморандум о сарадњи за пројекат “Биоенергетска села“-одрживи биоенергетски тржишни модел-БиоВил.

БиоВил је трогодишњи пројекат који се реализује уз подршку Програма Европске уније Хоризон 2020 за истраживање и иновације. Циљ БиоВил пројекта је да покрене, промовише и усмерава биоенергетска села у Србији, Словенији, Хрватској, Македонији и Румунији до инвестиционе фазе. Пројекат је започео у марту 2016. године у сарадњи са 9 партнера из циљних земаља, као и из Аустрије и Немачке.

Општина Бајина Башта и село Костојевићи добија подршку пројекта БиоВил у развоју биоенергетског села.

На конференцији присутнима су се обратили Радомир Филиповић, преседник општине Бајина Башта и Миодраг Глушчевић, менаџер пројекта Биовил.

Потписници су у обраћању нагласили кључне циљеве биоенергетског села: могућност да се залихе биомасе производе на локалном нивоу на одржив начин, снабдевање струјом из локалних обновљивих извора одговара потражњи за енергијом, као и да пословни модел омогућава потрошачима, пољопривредним произвођачима и власницима шума да постану сувласници инсталација.