Археолошка истраживања локалитета Кулине, 2016. (К.О. Вишесава и К.О. Црвица)

Током октобра 2016. године у оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Кулине на размеђи села Вишесаве и Црвице. Ово је четврта кампања археолошких радова на територији Бајине Баште, реализованих у оквиру овог пројекта Народног музеја у Београду. До сада су ископавања мањег обима изведена на локацијама три позносредњовековне некрополе са мраморима (Мраморје у Перућцу 2010, Под мраморјем у Добротину 2014. и Мраморје у Својдругу 2015.).

КУЛИНА представља један од низа микротопонима (Црвена стена-Шанац/Тепсија-Кулина-Шарампов-Кик) на врху седластог гребена које се протеже приближно по правцу запад – исток, на северној граници села Вишесаве према Горњој Црвици, са западне стране омеђеним савременим путем Бајина Башта – Рогачица и реком Дрином. Ископавања на Кулини су изведена у склопу овогодишње кампање којом се започело са систематским рекогносцирањем територије општине Бајина Башта, а у циљу утврђивања стратиграфије налазишта. Наиме, у старијој литератури се налази помен града Вишесава који се везује за ову локацију, али без уочених материјалних остатака зидова или објеката. Положај и назив локалитета указивали су најпре на остатке утврђења, што је и потврђено обиласком локалитета пре почетка ископавања када су у конфигурацији терена уочене могуће трасе бедема и објеката унутар њих. Изванредан положај локалитета потврђен је и чињеницом да су потеси Шарампов, Кулина и Кик далеке 1910. године обилажени од стране комисије војске Краљевине Србије, у склопу припрема за одбрану од очекиваног аустоугарског напада у граничном подручју. Сасвим је извесно да је утврђивањем положаја српских јединица у току 1914/15. године, као и одношењем и коришћењем камена из рушевине и са видљивих зидова објеката, локалитет претрпео одређену девастацију. До сада Кулина није археолошки истраживана.

Открићем зидова и уломака грнчарије у пет мањих сонди у виду ровова, постављеним на три позиције, потврђено je да се овде налазе остаци мањег утврђења рановизантијског доба, које се оквирно може датовати у 6. столеће. Горњи плато утврђења издуженог овалног облика, димензија око 70х20м, био је опасан зидом грађеним од ломљеног камена и кречног малтера, ширине 90 цм, судећи по откривеном делу северног бедема. На највишој коти, у источном делу, имао је кулу, од које су откривени делови масивних зидова, дубоко укопаних темеља (у односу на садашњи ниво терена темељи почињу на 2м дубине. Према конфигурацији терена може се претпоставити постојање бедема доњег платоа утврђења са западне стране, што је могуће потврдити тек археолошким ископавањима. На потесу Шанац/Тепсија, на нижој коти од куле, око 250м западно од ње, делимично су откривени плитко под површином терена зидови и темељи по свој прилици мање цркве, грађени на исти начин као и зидови утврђења, а уз спољну линију северног зида објекта откривена је и лобања покојника из гроба који овом приликом није истражен, јер скелет залази у профил сонде.

С обзиром на близину Бајине Баште и положај, Кулина са остацима утврђења и цркве може постати веома посећено излетиште, са видиковцем на највишој коти („кула“). Да би се стекли услови да овај локалитет постане важна дестинација у туристичкој понуди града и Националног парка Тара, нужан је наставак археолошких ископавања.

Археолошка ископавања на локалитету Кулина су финансирана средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку и помоћ овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе, ЈП Национални парк Тара и удружења „Црвена стена“. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима су радови изведени, породици Лукић из Горње Црвице и ЈП Национални парк Тара.

др Е. Зечевић

Сондажна археолошка ископавања локалитета Мраморје у селу Својдруг

У оквиру пројекта „Подриње у позном средњем веку“ (руководилац др Емина Зечевић), екипа Народног музеја у Београду обавила је сондажна археолошка ископавања локалитета Мраморје у селу Својдруг у периоду август-септембар 2015. године. Овогодишња кампања представља наставак реализације пројекта започетог ископавањима на локалитету Мраморје у Перућцу (2010) и Под мраморјем у Добротину (2014), на подручју општине Бајина Башта.

На локалитету Мраморје у Својдругу се такође налазе остаци српског позносредњовековног гробља (14-15. век) са масивним монолитним каменим надгробним споменицима – мраморима, у стручној литератури познатим под називом стећак. Гробље се налази на парцелама фамилије Ковачевић и Павловић, на 3,5 km од центра Рогачице.

На локалитету до сада није вршено археолошко ископавање, али је по причи тадашњег власника имања Велизара Ковачевића, средином прошлог века, ископан један гроб са налазом наушница под плочом са рељефном представом руке која држи мач. У првим поменима гробља током 19. века (Ф. Каниц) наводи се 34 споменика, да би готово век касније било пописано 24 мрамора, када је забележена и прича власника да се ту налазила и нека грађевина, са чије рушевине је одношена седра за градњу цркве у Рогачици. Овогодишњим истраживањима утврђено је постојање цркве са масивним надгробним споменицима уз њене зидове, као и површина гробља коју заузимају две одвојене скупине мрамора од којих се већа налази југозападно од цркве, где је неколико споменика дислоцирано. Већи број поломљених надгробника у том делу гробља, који обухвата површину гребена уз савремене породичне гробнице власника имања, сведочи да је гробље било знатно веће него што се до сада мислило.

Откривено је укупно 45 мрамора (19 у простору око цркве). Заступљени су облици слемењака, сандука и плоча, међу којима има и украшених мотивима стилизованог двоструког крста на постољу, розета и потковица. Бројни налази уломака фресака у шуту грађевине сведоче да је црква била осликана, а дограђени зидови бочних конхи унутар наоса и да је имала фазу обнове. Истражено је неколико гробова у сонди отвореној у простору са западне стране цркве. Осим што постојање цркве и великог броја споменика указује и на постојање насеља негде у непосредној близини гробља, посебан значај ових истраживања представља чињеница да је ово прво позносредњовековно гробље са мраморима, не само на подручју средњег Подриња, већ и шире, дуж десне обале Дрине, уз коју је откривена црквена грађевина.

Археолошка истраживања у Својдругу се финансирају средствима Министарства културе и информисања Републике Србије. Подршку овом пројекту пружили су представници локалне самоуправе. Велику захвалност дугујемо власницима парцела на којима се радови изводе, пре свега Драгиши Ковачевићу.

др Е. Зечевић